Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Вратите у шкрињу вунене чарапе - оне ће и босе преко снежних гора! Не спремајте им, лађари, једра и весла - оне ће и без лађе преко мора!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Не осећају се јаке циче северних области, осим изузетно, кад дува вардарац, јак ветар који се спушта са снежних врхова из унутрашњости. Почевши од ове клисуре јављају се медитеранске макије (зимзелено жбуње).
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прошао је читав деценијум. Божић је. Студена кошава наноси читаво море снежних облака, који заносе и засипљу улице, дрва, куће — све...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
прасак људских гласова и звукова у априлу, нагомилано лишће по тротоарима почетком новембра, фијукање кошаве и дебљину снежних сметова... У том је раздобљу мог, и заједничког живота, Београд био град свих градова, свих могућности и свих нада.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гаутіер Она коју волим сада је сред Кине, У хладној тишини вечно снежних гора, Сама. Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...Чађава измаглица сутона још више је појачавала пустош снежних пола, а врзине и ретко дрвеће подсећали су на пожар, касно угашен.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У њеним водама огледали су се врбаци и житна поља, понекад ђермови пободени у небо, али није било снежних врхова планина. Угледала их је једном давно, још кад је кренула са планине.
Попа, Васко - КОРА
си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
При осмејку блистао му се низ финих, снежних зуба. У оном ставу птице тек ослобођене кавеза, још на њему, чинио се он неисказано сигуран и са силним кликом живота
А кад је, образа румених као крв и косе покривене крепом снежних пахуљица, заиста и угледа, и то са погледом управљеним баш овамо ка његовом прозору, он се што је најбрже могао спреми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Људи су били весели што улазимо у велику варош, где ћемо сигурно наћи хлеба, а можда и крова над главом. Силазећи са снежних планина и пустих кршева, посматрали смо, задивљени, куће, димњаке, из којих су се истезали праменови дима.
Прошли смо целу нашу земљу, затим Црну Гору, ево нас и у Албанији. Под борбом, преко кршева и снежних врхова, често без хране, а сада готово без хлеба и одела.