Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И Мјесец пође помало снено, звјездама првим у госте хита, лице му, видиш, неумивено, ал ко те за то на небу пита. Вечери сваке он тако ходи
Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!“ А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге, слободно дремај, препусти мени бригу о репу, па рибу лови, ручак ми спремај.
“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.
У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји, преклањски стари зече? У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим пожелео своје златне плодове, и добио их. Тај пут до мора ја ћу проћи, заиста проћи! — мали воз снено прошапута, а свет дечакових играчака се насмеја и не престаде да се смеје До дубоко у ноћ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Голо осјећање бивствовања. Нека кроза ме лепрша мисао, снено и без правца, као сањив лептир кроз игру сунчаних прошарица под прољетним крошњама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец! Сам у небу, он се осмехну маслачку самоме у пољу.
Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда. Ујутро, зато, није могао да се пробуди. — Осим тога што је бео, он је и лењ!