Костић, Лаза - ПЕСМЕ
О чему сниваш кад се не њијаш? Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо? Заставо моја,
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Да ли се сећаш векова давних, векова давних, часова славних, шарени лептир кад си још била, по лепом врту српске
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Ако још има крилатих снова испод окова, ох онда сањај облаке црне што ће их врели јуже да згрне, облаке црне, олује
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Како ти нисам дао кад је остала у твојој руци? дај овамо, немој ме толико мучити. ЕВИЦА: Ти сниваш, ја не знам ни за какову решконту. ВАСИЛИЈЕ: Ха! Ето женске верности! Евице, то је лепо? Тако ли ти мене милујеш?