Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Иду, иду, кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза, напријед шило! Ни једноме не би мило!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Миришу на љиљане што прецветали лане. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја. Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди.
У срцу туга се стани за нечим што се давно, давно збило. 2 И као да се од искони снило: прецветаше журно руже и љиљани, случи се иста прича кô и лани. 3 Мру, топлином лапе вали лагани.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тада и оно што би већ било Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени: О, болно неко прапотопско месо; Дрхтању нашем као да си стресо У недра, са грана својих