Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’ те, извол’те. »Сниска стреја, висок ђувегија!« — веле му и уводе га, и послужују његову родбину, доводе свирца, и заиграше коло у ходнику,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кућа је била мала, сниска. Око куће била је пространа башта. Башта је била лепо уређена са чистим, засађеним алејама. до капије био је амбар,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. Под њима тече моја шумна Морава... — А, ви сте Моравац? — Да, одговори он, а из очију му нестало оне
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела. Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак,
XXВИИИ Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла. Истина, била је сниска, без патоса, са набијаним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
све моје... не давам... В Крај вароши. На крају Васкина кућица: проста, сниска, ограђена каменом и, као све забачене куће на крају вароши, покривена каменим плочама и цреповима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају. Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена. Тада она, поред голе земље,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. А испод Младенових на капији газда-Марка види се како
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Двадесет пријатних дана дуваху ветрови. И тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се
Исприча кметици редом све што се од јутрос збило, И гледи кметицу нешто, па, Боже, здраво му мило! Кметица, снажна и сниска, вукући препуна ведра, Засук'ла рукава оба и малко открила недра, Те кравар ушара много.