Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И сва ова љубав коју срце сније Што се чини тако и млада, и нова — Све је осветнички фантом старих снова: Кобни ехо речи изречених прије.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ти плетеш мрежу по цијелом свјету, уплети ноћас мога драгога, те ми га бар на сан доведи.’ Кога ту вечер сније, онај ће јој бити суђеник.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Под земљом воде Рудара пути гдје алем-камен у тами ћути, милион љета он тамо сније, милион љета вода га мије. „Сада ћеш поћи ка сунцу ближе!“ — рече му Рудар и пијук диже.