Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ту се продаје лањски снијег, вук у јагњећој кожи, седла за краве, коњски нокти, рогови умјесто свијећа, бурад без дна и слична чуда.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи! Биће га изјутра у нас до кољена! Рако прихвати: — Дај боже!
Прекиде их кнез, викнув: — Ха, ђаво ве позобао и са вашијем принципом, е не видите е мрче и снијег замете! Ха, попе Марко, соколе, шени! Поп убрза корачање, сви остали за њим.
Разумиј овај дар!“ Његове очи такође плануше, а рука му задрхта, примајући оружје. Густ, тих снијег падаше кроз црну ноћ.
Нâко чизме можеш задржати, јер је снијег до кољена. Једва начинисмо пртину до цркве! — А зар је већ служба свршила? — пита Јанко смијући се колико
О томе ће се видјети на Цетињу, сад о Васиљеву дне. Ускок изиде из куће. Снијег падаше једнако крупнијем меким пахуљицама кроз топал ваздух.
На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза снијег, не бјеху у врстама, него растркане.
Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен. Јанко се сјетно насмијеши вољи судбине, која га осуди да му у тој
Мргуд дода тумачење пјесми, исприча опширније догађај. Момци жаљаху што је толики снијег нападао, иначе би гађали, метали се камена, утркивали се, скакали.
— Био је био, као снијег, нâко реп му при врху и ноге над папцима црне! Имао је рогове вилашасте. — Врача ли се у вас плеће, Јанко?
Доцније Стево Маркишин отпијена једну уз гусле, па се разиђоше, јер сви бјеху сустали. Напољу бјеше цибрин а и снијег већ шкрипаше под њиховијем ногама. Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху.
— Да не може бити љепше, особито за пјешака, господару — одговори старији. — Снијег се смрзао, а свуд равно као по длану! Ја бих радије путовао по оваквом времену но по икаквом другом! — То ми је мило!
Али се одједном вријеме промијени: поче поново падати снијег, водњикаст, мек, те се од силне лапавице није могло крочити изван.
Милићевић, Вук - Беспуће
Небо је било залеђено и сиво. Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.
Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља. Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну.
Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну. Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.
у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње. Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покаткад, провири нос и око да види гдје је.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Уз пут, већ километрима, смрзнут снијег цјелац посут је поломљеним ораховим љутинама. Чича зирка око себе преко горњег руба наочара и гласно гунђа: — Ама, ко
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО (КИЛИМАНЏАРО, АФРИЧКИ БРИЈЕГ: ПРИ ДНУ ЈЕ ЖЕГА, ПРИ ВРХУ СНИЈЕГ) Једнога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.
„ову ломну гору под нама, гдје те лако весело примише, гдје људи, од вајкада крв лију ради тебе, синко, њу ће овај снијег, бар за њеко вријеме, одбранити од њенијех крвника; мирни ће бити ти мученици барем док се земља не заодјене листом...
“ Небо се разведри а снијег се слеже. За мутљавим даном настаде чиста ноћ. Ваздух утоли, баш као да се смркло међу вишњом цибрином и љутом цичом
У један мах те прекрштене руке замахаше, у један мах сви нагоше пут оружја, грајући потмуло, као што зима на снијег тутњи. „Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст. „Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!
Дивље патке и врањи падаху по мочварама. Чобани већ сјавили стоку с планина. Снијег још није пануо, па има отаве по окрајцима, а у присојима траве до кољена, те живо пасе; а и чобани не трче голоруци,
на глави, а испод струка вире у црнину гдје се на небу укаже, као да нагађају хоће ли се изјаловити, ја ће из ње снијег замести, снијег, њихова жеља жива.
а испод струка вире у црнину гдје се на небу укаже, као да нагађају хоће ли се изјаловити, ја ће из ње снијег замести, снијег, њихова жеља жива. Људи догоне кућама товаре дрва, а богме и они на раменима велике кладе, а жене бремена.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Право као стријела. Пролази као мимо турско гробље. Проћ’ како јутарња роса. Прошао као лањски снијег. Равно као по длану. Рашчупала се кô да се с витром тукла. Седи као на иглама. Ситно брашно као пјена.
Ова и она кућа само што нису моје, а остале еве су туђе. Показује докле је снијег лани био (рече се у шали кад женско, идући по роси или по блату, подигне скуте повисоко).
— Казала Циганка, кад су је прекорили што је изјела скоруп који је искала да намаже испуцане усне. Киша и снијег и још једно вријеме.
Киша и снијег и још једно вријеме. — Одговорио Циганин кад су га запитали како је на пољу, а ишла киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео по имену казати, него најпослије рекао: „Онако као што
свекра, који је ћео да се измије, врућијем цијеђем по глави; кад га цијеђ ожеже, он скочи па брже боље главу забоде у снијег. Снаха видећи то помисли да он нешто врача па рече: „Благо ономе ко шта зна! а ја сирота не знам ништа“. И вриједи!
БАБИНИ ЈАРИЋИ (КОЗЛИЋИ) Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарићи петоришчићи“.
Посланици донесу с Пљешевице снијега и даду краљу. Краљ је узео снијег и ставио га на руку, а кад виђе да од тога рука зебе и да га одмах нестаје, поплаши се и побјеже са својом породицом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
119. Грозд на чокоту. 120. Груда сира. 121. Чела у кошници. 122. Траг коњски. 123. Сандук. 124. Сунце, кад топи снијег. 125. Игла. 126. Свињче и жирка. 127. Кад се ноктима утуче буа, или уш. 128. Црв у зубу. 129.
у јесен, и вријеме | бјеше доста лијепо; али један дан пред ноћ кад бијасмо наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снијег са сјевером да се пометемо и ми и коњи.
како је крв црљену по бијелу снијегу лијепо виђети помисли у себи: „Ох да ми је вјенчати ђевојку да је бијела као снијег, а румена као крв!
22. КОПАЊЕ БЛАГА. Некакав чоек усни благо: дође му на сан једно дијете крилато и као снијег бијело, говорећи му: „Хајде у оно највише брдо што знаш, ту ћеш наћи велики бор, и под бором тророги кам из којега
оне цекине а он падне у несвијест и почне бљувати те и оно срце избаци; у тај мах дође некака рука бијела као на гори снијег те уграби срце и зачу се глас ђе завика: „Ово је моје било, а сад да ви је просто.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Зар ниси знâ? — О, Исусе! О Дивице! — узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом. Из кукуље, чињаше се да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ ...И ми сви, к'о вјетар, Трчи и вратâ пријевор извуци. И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја потегнем из џепа јаје мислећи: ево овака је земља, а он комад сира, бива така је кад снијег пада. Изиђе Француз, и цар зовне Насрадина, па га похвали и упита га како погоди Французу мисли.
Више вам се не бојим, близу је наш млади Ђуро, а моји јарићи петорошчићи Расрди се на бабу шјевер и марач, па удари снијег и мраз, те јој се јарчићи смрзну, а баба, бјежаћи кући и духајући у руке, завиче: — Богме, људи лажу да је зима
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се под ногама. — Баш нико ништа, Вујо! — трже се старац и обрну се дјетету.
Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме. Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати.
Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег који је пискаво шкрипио под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела зимска ноћ, без гласа и даха.
мјесец бијаше на заходу, а скромачна свјетлост звијезда једва се распознаваше на не прегледној, бескрајној бјелини. Снијег поче гушће лепршати кад уђоше у планину, коју им је ваљало пријећи и спустити се у поље.
— Је ли ти студено? — Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо. Реља скиде шал, стресе снијег с њега, и омотага чврсто малом Вуји око главе и ушију.
Њима се смрче пред очима. Снијег их је све јаче засипао, мећава им је дисање заустављала, а они су грабили напријед, посрћући и заносећи се.
— Вујо! — очајно, силно јаукну и паде крај малог, с кога бијаху вјетрови снијег разнијели. Негдје у даљини, са планинских овршака, разлијегало се по узнемиреној зимској ноћи студено вијање гладних
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остају у гори од пролећа до јесени ("Отишли су о Ђурђеву данку,/ Остали су до Митрова данка,/ Лист опаде, а снијег западе"). Они нападају турске караване, одузимају им благо; с времена на време појављују се у свом или суседном селу.
Ћипико, Иво - Пауци
не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази: ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи овдје, по каљаву путу.
пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир што га први снијег селу донесе. Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.
Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама гдје сребрни ђердан звекће.
Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. Диже се и отвори кућна врата. Једнако снијег пада; захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.
— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом. Ћутке с ногоступа загазе у снијег, досада ничијом ногом неоскврнут.
Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа. —Волила бих да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као
Око њих лежи сатрвен, погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа. —Волила бих да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себа погажени прљави снијег. — Не будали!
—Волила бих да нам је нови снијег замео траг — вели Божица, као поплашено гледајући око себа погажени прљави снијег. — Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: — Не замеће се ноћашњи траг тако лако!...
Ту, у прошарици, за љетњих, поподневних омара, Раде са стоком пландује. Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице.
Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и досада радио. На сунцу снијег се топи па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека док се не наточи.
— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се. Па стави гуњац под нагнуту плочу, острми га и гледа како се снијег топи. Затим извади из торбе и неколико груда сира и скленицу ракије.
Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца... Ради жена дода кабаницу и са стопе пође. Гази снијег до гљежања, а поврх кућа упопријечи да што брже на планински пут избије.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И ми сви, кô вјетар, Трчи и вратâ пријевор извуци. И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци.
ме тамо одмах преко пута, Под широким дудом од стољетних дана Гдје кућица стоји кречом окречана, Па ко да су вјетри снијег нанијели — Спрам јаркога сунца она се бијели, А ноћу, кад јасна мјесечина гране, Под широким дудом сва трептати
1911. ПАХУЉЕ Пјевала је зима своју пјесму стару; Прамињô је снијег и весело плео Од сребрних нити свој широки вео, И распростирô га свуда по Мостару.
А она с пенџера ђул и бехар мио Просула би хитро, и кô снијег на ме Пахуљице меке падале су ти'о, Као да су севдах ћутиле и саме... О, како је онда пуно сунца било!... А сад?..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој? Ал' је снијег, ал' су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели.
(Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој? Ал' је снијег, ал' су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели. Нит' је снијег, нит' су лабудови, него шатор аге Хасан-аге...
Ал' је снијег, ал' су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели. Нит' је снијег, нит' су лабудови, него шатор аге Хасан-аге...
Носише се љетни дан до подне, док Турчина пјене попануше — бијеле се како горски снијег, Страхин–бана б'јеле, па крваве: искрвави низ прси хаљине, искрвави чизме обадвије.
Тако њима бог и срећа даде: до подне им ведро и лијепо, од подне се нешто наоблачи, па окрену снијег са сјевером; смрзоше се токе за јелеке, а јелеци за танке кошуље, а кошуље за плећи јуначке, бритки мачи за јуначка
Кад ујутру јутро освануло, тад изиђе Сењанине Јуре, он изиђе пред бијелу цркву, али снијег у стре’ ударио, око цркве опколили Турци!
Када су се понапили вина, онда рече Сава од Посавља: „Браћо моја и моја дружино, лето прође, Дмитров данак дође, снијег паде, друми западоше, планине се снијегом завише, по гори се ходити не може; да тражимо себи зимовника, ђе ће који
79 ХАСАНАГИНИЦА Шта се б’јели у гори зеленој? Ал’ је снијег, ал’ су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели.
79 ХАСАНАГИНИЦА Шта се б’јели у гори зеленој? Ал’ је снијег, ал’ су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели. Нит’ је снијег, нит’ су лабудови, него шатор аге Хасан-аге.
Ал’ је снијег, ал’ су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели. Нит’ је снијег, нит’ су лабудови, него шатор аге Хасан-аге.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тамо се задржао над јаругом повише саме пећине. Ту је снијег био прилично утабан, значи да се дјечак подуже задржао и на нешто се одлучивао, а онда је окренуо натраг.
Дође ли некад каква невоља, знаћу да имам неког на кога да се ослоним. Опет је стао да промиња снијег, али двојици дјечака данас то није ништа сметало. Враћали су се кући, весели, румени и задовољни.