Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви једва дођоше к себи од чуда, Крцун потоњи; али како се морало ходити кроз невидјелицу и како им ноге клизаху по снијегу, не могаху ријечима исказивати шта им је на души.
“... Јанко се трже од гласине кнежеве, чије кораке и не чу по снијегу: — А ти гледаш наше дворове и подворнице, Јанко? Видје ли још гдје по свијету оваквог богаства и раскоша!
Милићевић, Вук - Беспуће
Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима. А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.
Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију. И уђе у собу, без куцања.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
господара, у корито не могу ни привирити, него кад-и-кад по коју голу кост оглођем, па сву драгу ноћ по киши и по снијегу около куће обигравам да нам не би непријатељ наудио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА 113 ХРАСТ И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА
На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева. За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп.
Ливаду штитиш, то није шала, кад чича дође, рећи ће: Хвала!“ У ПРВОМ СНИЈЕГУ Из магле, сиве и бијеле, први се снијежак роји, под стрехом ћути врабац, поспано пахуље броји: Једна, још
Ево, трагови иду, читава збрка, сплет, пољаном, по снијегу првом прошао чудан свијет. Овуда — ево — видиш, јутрос, у освит дана, прошла је, важна и тешка, гракћући, —
То су опанци прошли старога дједа Вука; у школу, по снијегу првом, одвео — свог унука. А путем — трагова много, ко да им погоди број, прошао начелник Стево, провео моћан
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу? Крштене душе није нигдје било оку на домаху, нити јој се човјек надати могао у то доба и по такоме времену.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Чува га као очи у глави. Шути као мрамор. Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине.
7 Видио Приморац рају ђе бос по снијегу гази, па га упита: — Зашто не навучеш какве старе опанке на ноге? — Рекао ми је ага, кад ове раздерем, да ће ми он
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Гацајући преко снијега почне му точити крв из носа, па гледајући како је крв црљену по бијелу снијегу лијепо виђети помисли у себи: „Ох да ми је вјенчати ђевојку да је бијела као снијег, а румена као крв!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО Једном кад је зими велики лед и чич био, пас се скупио у клупко на снијегу од зиме; па почне падати страшна мећава, а он рече: — Валај, ако дочеках друге зиме, нећу је чекати без куће, но
— Ево ти мој ћинтерац. — А видиш ли, болан, да немам папуча? — Ево ти моје. — Па како ћу пјеше по снијегу? — Ево ти моје магаре.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он држаше само комад привузе у руци. Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо!
Ћипико, Иво - Пауци
Раде је снажно ухвати за обе руке. Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. И неко вријеме гледају се... У снијегу под натуштеним оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се
Али нигдје никога уоколо: свугдје снијег и гола дрвета што се на леду грче, као да љуту студен осјећају. Угледа у снијегу коњске трагове. „То је доратова стопа” , помисли, „рекао бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу”.
„То је доратова стопа” , помисли, „рекао бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу”. Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку, прама чопорку кућа што с лијева леже у снијегу.
Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку, прама чопорку кућа што с лијева леже у снијегу. Не продире из њих дим, не навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула
Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама. Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање
Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак . .. „Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос...
Већ је попео се с малим до на врх бријега... Би ли даље пошао? Али, опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед. Сада је већ близу.
Гледајте траг у снијегу... И о томе , разговарају неко вријеме. Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Момчиловој; тајно пише, а тајно јој шаље, у књизи јој овако бесједи: „Видосава, Момчилова љубо, шта ћеш у том леду и снијегу?