Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво изумирање вјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини око њих. — Моремо ли, Вујо? — викнуо би старац послије одмарања, стежући чвршће привузу у рукама.