Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, да се дружим, и онако ... У ствари, кад зрело размислим, мислим да сам помало сноб! Ето видите, седим с вама и сви помало као одвајају икилић-ждракић за наш сто.
Није да сам сноб или нешто слично, не дај боже, али не знам шта бих све дала да на једно пет-шест сати ишчезне онај олињали монструм од
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
али од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне... Ваљда бејах и сноб... али после свих великих екстаза, отупим чак и досаду да схватим. Не, не!