Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној светини, без цели, без намере, без јаука и без речи...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Имао је још и ту особину да верује у снове, враџбине, чини и предсказивање, рашта је увек кад се пробуди читао »Сановник«; да пости, иде сваког празника у цркву
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... А Крушка? И он је цањао сјајне снове. Није се могао скрасити на једном месту. Груди му набрекле, а срце игра од радости.
Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. А Крушка?... Крушка сања страшне снове. Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...
— Јест, хајдемо кући!... Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове. У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови: Крушка, Маринко, Иван и Лазар...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисмо ништа говорили. Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове. Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет
Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове. После дуге муке скочим са кревета, докопам писмо. — Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и сановнике куповати и читати, иако учевни људи не верују у снове и вичу на сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и сановник јој прорекао.
Африка
и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.); сваки човек не стиче право на иницијирања у исто доба.
Црњански, Милош - Сеобе 2
било је чуђење да Петар, цар, и његови потомци, могу, тако, да доведу, кога хоће, из далеких земаља, да њихове снове у камену оствари.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па и то, да она плаче сад, сваке ноћи, јер има зле снове, и да јој се муж јавља, као мртвац, у страшном облику жаба, звери, и пацова.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
људе вечно малолетне, за утописте, за преко воде преведене жедне, за преко блага преведене чисте, за онога што снове ваздан дене, за тихе, за сетне, за оне сасвим друкчије од мене и за оне са мном истоветне.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Несретни, осветољубиви пољар Дане Терзија исмева снове детињства управо зато што нема снаге да их ослушне, да им се врати; наивност се сусрела са окорелим безнађем:
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
клонулост после 1848, велике наде, ишчекивање »извесног часа« шездесетих година, »либералне надежде« и слободњачке снове Омладине, нове политичке и социјалне идеје седамдесетих година.
Он се повукао у уметност, у песничке снове. У тренуцима меланхолије и елегичности он је најјачи и најприроднији, и најбоље песме које је он испевао то је онај
растројених живаца, и, по угледу на француске декаденте, пева не бол живота но болест живота, неврастеничарске »снове без ноћи и ноћи без снова«.
Милићевић, Вук - Беспуће
помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Како ништа? Не бој се. Ништа нема. — Показују јој на мирну, тамну ноћ, кућу, досећајући се за њене ноћне снове и привиђења.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
је била пустош и хладноћа, Па заборавом намерним се тешиш: Да ми је да ти место песме ове Напишем читак синопсис за снове!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Па се препознају, Чарли! Па им мило што је један од њихових најзад остварио заједничке снове, здипио ловијановић и набацио фрижидер с уграђеним телевизором, па га гледа кроз навлаку да се не би трошио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас. Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас.
Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане. Једног јутра, свечан и узбуђен, на обали, крај вира зеленца, измуцах ти,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Хтео сам да век проведем крај младог кестена снове о теби причајући. Разбојници те зграбили на кладенцу, оденули у црвено, у лађу бацили, преко мора продали у робље.
њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа у Тополи где се клања очевом праху он само зна нездраве снове о блуду који га на повратку снађу онда узлет — стаје пред Адама овај му једва отвара врата и осорно пресреће
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Но Љубица не сања пријатне снове. Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором
И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове... И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...
И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове. Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.
настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.
Припи се уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном И сневао најсрећније снове...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше необичне снове, мрштећи се кад-што у сну и трзајући нервозно десном ручицом, која му лежаше пребачена преко покривача. ...
Све мисли о прошлом животу, све наде и снове младости завио је густом копреном заборава и као неког презрења... Хладна сурова смрт заузела је све мисли његове и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У магли, недогледно, Све је исто и једно. Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из јесени у зиму.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о. Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И
Пусти снове! Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку, и
ипак, да си само каткад знала Велики кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове; Па ипак, да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела — Ми бисмо можда
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А слијепцу очи не сметају, но се држи све једнога пута, кâ пјан плота када се прихвати. ВОЈВОДА БАТРИЋ Да причамо снове при кретању!
ПОСЛЕ ТРИДЕСТ ЧЕТРДЕСТ ДРУГАХ ПРИЧАЈ СВОЈЕ СНОВЕ; СВАКИ КАЗА САН ЈЕДНАК, ДА ЈЕ ОБИЛИЋА ВИДИО КАО И ВОЈВОДА БАТРИЋ. ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје очи сјајне, И троше тело, илузију снóва, И снове моје раскидају бајне, К’о ветар мајско цвеће кестенóва.
Мрак! мрак се хвата дубок. Јече трубе Победу смрти што носи трофеје: Увеле наде из стварности грубе, Цепане снове, до оне алеје Што гуши земљом живот.
Сурово смо своје сахранили снове У сандуке тврде, у дубоке раке Заборава вечног, где се црви тове, Заборава душе и нежности сваке.
За све лепе ствари заборав је исти: За младост, љубав, за цвеће и снове, — Дубок и вечан, што мири и гове; Без профанога сећања сте чисти. За све лепе ствари заборав је исти.
Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече... Има л' кога да још своје снове зида, У судбинске сате реч смелу да рече, Кад га авет вечних истина затече Пред редовима злих каријатида?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да речемо узгред, то бјеше и онако његов обичај. Свако би јутро он повиједао своје снове, ако ником а оно домаћијем. „Е, чујте што сам ја снио!... Сву ноћ сам био у нечесовој тлапњи,...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је са свију страна клетава било управљено на његову велику главу.
Сунце већ бјеше нагло ка западу кад се Бакоња трже. Он похита. Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга. Бељан и говедар довезоше сплату. Оба бјеху гологлава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А за брест зна да је сенка. Па се споро присећа сваке Симкине речи. С муком, јер снове никада не памти. Ипак, у свест му се урива неочекивано сазнање, стидно, невероватно.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— И постаћеш! — патуљак се насмеја. — Пажљиво прати снове и шаре у дрвету. У сваком стаблу постоји неко сличан мени, а може га ослободити само онај ко воли дрво више од свега
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ипак - да си само каткад знала Велики, кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове; Па ипак - да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела И ми би можда
ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо; Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си златне снове снив'о.
Ено окомка крај обале ове! Ту ћемо сести окружени водом, Слушати жубор и сањати снове!“ „Не“, - рече она - „страшим се тог врела! К'о гробни задах да их њега пири!
“ ...А сунце жеже... Спавају долине... Тегобне снове сва природа снује. Само, у часу те мртве тишине, Досадни цврчак однекуд се чује. И гле! мој чувар скиде капу с главе!
Свеле су љубичице! Над судбом ће ми ками да протуже, Увеле моје да оплачу снове: Јер тебе вечност у загрљај зове И смрт бољи ти свет отвара, друже; Док мени овај земни живот оста, С утехе мало, и
Ах, да ми није младе снаге ове, Што мрзи млаки нерад душе мирне, Све бих му дао, да не буним снове. Ми нисмо исто, Ни срце ни глава; Моје су мисли несталне и нове; Ја имам сновâ, а пук мирно спава. М.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Надам се: да ћете ми љубазно оставити једну половину стране како бих наставио своје снове које више волим од ваше политике. Али ако и на њу распростирете своје свето посланичко право, онда...
тако, на све стране, распростирало читаве таласе моралне снаге и будило и расцветавало најнежнија осећања и најслађе снове, захвати и занесе наједанпут и чудно и саму госпођу Леђенски чим је, још усред оне пријатне опијености од утисака које
Ја сам имао болесну сестру, и увек је слутња несреће тиштала наше растанке. Па кашаљ, уз оне уздахе, све изазива снове ужасне и гребе најоштријим ноктима и мозак и душу.
осветише, па све то испунише лако, чудећи се и сами како без велике муке, са песмом и радосно, остварише оне вековне снове толиких својих нараштаја. И опет бијаше лето и Господ свеједнако а са св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мила, елегична, старомодна болест. Тихи глин-глин старинске кутије с менуетом. Она лелуја танане дјетиње снове као жетву на мјесечини. Одише дискретним мирисом лавендуле из комоде у којој се чува бакина кринолина.
Дао сам му своје заносе и своје падове, своја прегнућа и своја клонућа, напоре напетих жила и снове презнојених узглавља. Све је било моје: и радост и бол, опсјена и разочарање.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где ти је с илузија будућност, срећа сјала, Где си заносно гледала снове што их нада плела, Где ничег не нађе сем бол и сећање да си пала, Тамо си понова дошла, јер си ту и мрети хтела.
Све ми се чини да пре него вео На мисли, снове и идеје сиђе, У свести она јавиће се тада. Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој свету, кад ми приђе, И име
Моја сумња јесте и мој пак'о, Моја земља нема за ме ружа. Грозна сумњо, окове полета, Као ватра горела си снове, Сваку жељу што душу оплета, Сваки осмех и радости нове.
И тај поглед, к'о кам да је неки, Падао је на мене и снове, На будућност, на простор далеки, На идеје, и све мисли нове.
Ил' је коб моја, што у дане ове Осећам руку како мирно пише На моју љубав, мисли и на снове Име, које ми на крст црни дише, На крст што носи све радости нове?
ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе.
Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве. И обнови дане што подижу живе.
И ми ћемо лећи у косовске снове, Између цркава и старих џамија, Народних песама и слободе нове, Двоглавих орлова и црних шамија.
Много суза о да ми је Да их око плаче, лије — Да прелије мисли, снове, Љубав, младост и болове — И све мртве... па и желе! Чини ми се кад бих плак'о — То би било тек весеље! ...
У теби гледам биће земље ове, Умно и крепко, за будућност снажно, И своју љубав и минуле снове, И све истине — све што није лажно.
једва Опажа се тама Пространа и бледа, А нема погледа; А и мисли није, Само срце бије: Можда виче, зове Мисли, жеље, снове, Што их самрт пири Док се тама шири.
Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове! Ох, мрак како гледа мирним очима! Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Дис и једно и друго помера, рашчињава, размичући пролаз за мутна сећања на неки давно потонули свет, за снове и слутње, ношене музиком која не престаје да нас плени. Тешко је поредити поезију и прозу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
не види само кућу, него кућу са својом сопственом одсутношћу (мир и светло симболизују празно), што нас подсећа на снове са визуелном инкарнацијом сопствене смрти.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О нежна магло која ме издвајаш, ево враћам се чист на своје првобитно место. Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле тајне и своје крви.
Петровић, Растко - АФРИКА
и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.); сваки човек не стиче право на иницијирања у исто доба.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
О, кажи ми, шта ти срце — Моје срце приповеда. Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје?
А ја будан, — У мисли се неке губим; Чини ми се, грехота би Била да те сад пољубим. Чисто видим снове твоје, Из раја су, са висина, — То се не сме порушити Са земаљским пољупцима.
Доста му је, доста му је, — Нек не чита песме ове. Ко је срећан, нека грли Своје снове, Нек не мути ведру душу, — Нек не чита песме ове.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
обноћ је у торовима блечало благо, торске су љесе болно, као да цвиле, шкрипјеле, чобани су снивали немиле и чудесне снове, а пси су око торова некако тужно, претужно урликали и завијали као гладни курјаци усред зиме на планини.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ!
Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође! Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем њој, У славу прве сласти!
Хладном кишом овлажене Ћуте равнице И ја склопих уморене Своје зенице. Сневао сам премалеће, Снове шарене, Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене.
И једнолико, сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде? Ко је пева? И шта ли значи смисô њен? 1886.
А грање трепери мирно... Ја снове чудесне снујем И тешко јецање неко у врту далеко чујем. О плачи, статуо тучна! Јер он је у теби гледô Последње, можда,
Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан. Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
као што погађате увек, кад год прислоним свој образ уз јастучић покривен уметничким делом Ваших руку, утонути у слатке снове и осећати лелујање лађе на којој смо заједно путовали. Очекујући то са нестрпљењем, почињем да патим од несанице.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове. Препелица у глас виче На уранку пућпуриче. Зора зори, ено свиће Лепи данас данак биће!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Спавати, на пример, то сад понајчешће значи бдити, или рђаве снове снивати. Учини се мајстор Кости, једне ноћи, да однекуд из њега, као да је он раскршће, воде три стазе, расту, дужају,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да сам те ноћи сањао чудновате снове. Сањао сам као да сам министар, па дохватио нашега окружног начелника, углавио му главу међу колена и бријем га.
сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак а у петролеум воду и, уопште, сањам такве неке чудновате снове, као човек који је заспао под утисцима најлепших перспектива за будућност а кога ће пробудити очеве батине.
Сања, вели, неке страшне снове и у сну се тако погдекад препадне да често пута скаче са кревета па га једва можемо умирити. — Хм! Хм!
– Будите парламентарни! – А он нека говори у прози – одговара Бора. – Шта је окупио ту неке жудње, неке снове и неке распламћене палаче као да смо ми београдске госпе па да зинемо кад он зановета. – Чујмо даље!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
своју јед, И само скривах поглед на светлост Његову сјајну Ноздрве беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне крвавих страсти И прескочио сам давно границе свога ума Његовој жељах само избећи врелој власти О како ме је
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нарочито су ноћи биле ужасне. Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути. Били су то увек исти, мучни снови у којима су се неке празне главе
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати... Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих грана Гдје руже баца божански и сјајно...
Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег нек велик буде.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује отпао камен и шапуће: — Гдје си, Јованче, сад си био
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ништа друго коју ифтиру на њега не имадоше што изнети, кроме што се изпизмише на њега за неке снове: како је снио сам за себе јер ће допосле он на велико господство изаћи.
Та да се они изнапре о томе нису удоговорили злочестом већом и мунитву сашили, не би могли ни његове снове изјаснити, и та њина пакост што је досадила Јосифу издаде му у руке јегипатско царство!
А да није био у тамници, то не би ни цар, фараон, за њега знао, ни би преда се звао да му снове прокаже нашто излазе, нити би могао иначе оно царско господство достати да буде први до цара везир и над свом оном
И шњиховим убиством, прознаше му извршене на њему снове... Да се уразумиш: ако те ко бедом обноси, не снебивај се, ни се јазби за то, но све мотри нашто се крај доконава, а
Удовичке сузе преко божијих дланова теку. Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове. Ама побратиме, погледај ми повише од носа!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.