Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
РАСЦЕП 126 8. ТВРДОГЛАВСТВО 132 9. ПРОШЕВИНА 138 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ 148 11. СКИДА СЕ ВЕО 155 12. ЛОМ 162 13. СТРАШНИ СНОВИ 176 14. НОВИ КМЕТ 184 15. ДВА ОЦА 189 16. ПРВИ СУСРЕТ 195 17. ПЕТЉАЊЕ 200 18. МУЧЕНИК 207 19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА 212 20.
Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован... И уздрхта као прут... То га освести... Одоше му мили снови. Он виде само да је бегунац и ништа више... Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет.
Пандур промоли главу. — Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша. Врата се затворише. 13. СТРАШНИ СНОВИ Њему нешто лакну на души. Учини му се то срећна мисао. Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.
И кренуше се... У Крушкиној одаји горео је жижак. Крушка је био врло узнемирен... Опет га беху спопали они чудни снови... Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. Сви су били као у неком полусну.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НАПОР 118 САПУТНИЦИ 119 ЉУБАВ 120 СОНАТА 121 ТАМА 122 ДОСАДА 123 СТРАХ 124 ЕКСТАЗА 125 ЗАМОР 126 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 СТИХОВИ 132 ПЕСМА 133 СУЗА 134 РАПСОДИЈА 135 МИР 136 РАСТАНАК 137 ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 Г
Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву, у мраку.
РЕФРЕН Сневај, да увидиш да пролазни снови Још најближе стоје постојаној срећи; Да не питаш никад, зашто јади ови, А не који други, а не који трећи.
У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене... СНОВИ Вај! како то боли рећи једно збогом!
ИЗМИРЕЊЕ И када те живот болно разочара, И када престану и жеље, и снови: Оно што нам врати једна суза стара, Вреди један живот незнани и нови.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши! Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови! Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором, и варате њима човека, слабо
Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши! Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови! Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором, и варате њима човека, слабо то створење!
Африка
Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А питао га је, много штошта, и о Трандафилу. Питао га је и како је ноћио у Рабу. Јесу ли му снови били лепи? Тек пред залазак Сунца, кад су се на небу појавили облаци, и кад је било захладнило, кола су зашла у неки
оног сна, о свом венчању, пробудио у лудом смеху, па му се чинило да постоји неки свет који није више јава, али га снови још увек у тај свет враћају. А у који више, на јави, повратка нема.
У расположењу у ком се мешају радост и жалост, туга и нада, снови и празнина. На трактир је, у летње вечери, падала црна и тамна сенка самостана фратара, који је био прекопута, а у ком
Све што је, досад, брбљала, о љубави, само су уображења, девојачки снови и мушке лажи. Тако јој је о браку говорила и мати.
Толико би ти снови били живи, да би се будио, као да га неко зове. Дизао је жижак, да те мале руке види. Чуо је, каткад, и детињи смех,
На целом путу до Беча, куд оде да тражи пашпорт у Росију, мучили су га слични снови. Па и после оног лудог, нехотичног швалерства, према госпожи Божич, у Бечу, ти снови нису престали.
Па и после оног лудог, нехотичног швалерства, према госпожи Божич, у Бечу, ти снови нису престали. Напротив, његова мртва жена посећивала га је, у сну, све чешће, све лепша, све примамљивија у телу, све
Само га је Ана запрепашћено посматрала. Она је, после, причала да јој се тад, први пут, причини да су ти снови, које им Павле прича – тако весело, безбрижно – утваре човека који је поремећеног ума!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
После су тобожње Урошеве кости „саме пошле“ у манастир Јазак у Фрушку гору, 1705. год. Често су и снови имали велику улогу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака према девојчици (Нарав се мења); пусти дечји снови (Да сам ја краљ); лењост (Гаша); склоност ка кинђурењу и прерушавању (Мали Јова), итд.
Повест о том боравку једна је од најузбудљивијих прича што их је човек испричао. Снови о далеким земљама јесу снови детињства.
Повест о том боравку једна је од најузбудљивијих прича што их је човек испричао. Снови о далеким земљама јесу снови детињства. Али и човечанство у целини прошло је кроз период таквих, необузданих, дечјих снова.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»миомир«, »бајна нева«, »росно цвеће«, »умилни славујак«, румена зора«, »тајни уздисај«, »слатки пољубац«, »чаробни снови«, »гусле јаворове«, »кости прађедовске«, »ране косовске«, »тија нојца«, »горке сузе«.
Милићевић, Вук - Беспуће
проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.
и опор; она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога; она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Шака му чврсто се држи злата, и снови његови пуни свирке не лете даље од балкона. А сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме
А мени само ружни снови: како им птице растежу жиле, а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с
Међутим ја не знам да л су ми миле природне силе и да л у њих спадају ови снови о стварима које су ми најдаље од памети ти снови што се јављају у боји и трају дуго као допуна давних дијалога и
не знам да л су ми миле природне силе и да л у њих спадају ови снови о стварима које су ми најдаље од памети ти снови што се јављају у боји и трају дуго као допуна давних дијалога и на лествици слатког бруја затрепти нека
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени мајмилији снови младости, њени најдражи идеали ...
И шта сам сад? Не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи... Нашто ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити !... За кога сам сад? — За овога Гојка?...
А како је то све могло бити друкчије !... Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. А ово... зар је ово гнездо!...
— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам... И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови. Сав новац који је могла да набави слала је мени.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
уз плот скљока, Из грла, у ком округло је нешто застало, Повика, као кроз појачало: „Народе, остварују се луди снови, Препорађа се цркла привреда, Без милости, на сасвим другој основи: Продаје се човек, тачније, деда!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хладни мртви свете, далеко од мене! Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад сузе лише: Увек имаш млада срца и све
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у
И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вај! што им судба све спрам мене узе? Упорно, тужно жаљење се јавља И јасно доба пролећнога неба, Снови и наде... и сви тако живи; Срећа се види... и све се понавља... Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба?
и све се понавља... Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба? Зар морам смрти, смрти што не годи? Та наде, снови нису болу криви! Хајд’мо!
Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили.
Данас смо тужно сустали; Па нека! Ко ће још пеп’о срца сад да жари? Најбољи одмор још нас чека. Треба нам лећи, снови моји стари. Сви ћемо проћи овако; Сви ћемо брзо пребродити вâле Лудог живота, непојамно мале, А тешке за нас тако.
И тада Доћи ће добре судбе вечни дâри: Спокојство, мир, без бола, јада. Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда,
Указују се живот и страхота; И гледају ме дуси неки бодри У ноћи сумње, за коју не марим, Давнашње жуди и поспали снови, У трулеж трошни претворени давно.
ЛОБАЊОМ – Остала је, мој Јориче, још кутија где су били Закључани сви планови, сви рачуни и све скице Будућности, снови маште изаткани к’о на свили, Ташти понос, горде мисли и великих страсти клице, Љубав, мржња, вера, сплетке, твоје
ЋУТАЊЕ Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Што у те дане, уз немирни шумор Пролетњег лишћа, падате на умор Сломљена срца, пала
ноћних бдења, Што у те дане, уз немирни шумор Пролетњег лишћа, падате на умор Сломљена срца, пала уверења; Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Ви сте судбине нечитаних строфа, Згажених ружа, прећутаних рâна, Мартовских болних и
Тако ћете, снови, и ви једном лећи. БАРКЕ Незнано куд су отпловиле барке Давнашњих нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Вила, реци јој, за коју би Јан дао све оно што је у дјетињству снијевао, кад би се и сад ти снови остварили... А сад ајдемо, чекају нас.“ Пејо и његови збиља чекаху у авлији. Јело бјеше већ на трпези, под бријестом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда му се ова само привиђа? Принц се загледа у црвену крекетушу, очекујући да ишчезне као што ишчезавају снови. Али, жаба га је и дале нетремице посматрала, затим рече: — Хвала ти! Да тебе није било, никад се не бих ослободила!
— Можда у сну? — трепну дугим трепавицама лутка до чијег су мишљења сви држали. — Али такви снови нису ни корисни ни здрави. Шта би било кад бих, рецимо, једног дана ја увртела себи у главу да летим? Јој!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но дани су прошли к'о ријека нагла, К'о тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.
Гле! Сад се редом расклапају саме, Све књиге старе, снови чежње дуге Мичу се, трепте, једна покрај друге, И њихов шумор к'о да пада на ме... Сањам ли? Ил' би ово јава била?
Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово мирну и сиву, у мраку.
Далеко је копно: заман поглед оде Да га тражи морем. Острво је свако У вечерњу маглу увило се тако, И дубоки снови над валима броде. Мир, тишина смрти...
Пусти снови!... Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир: Награду за труде небо ће ти дати, Мрачну, добру раку,
В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји Проста ти била моја љубав жива!
Ми верујемо! и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из Косовског
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
под влијањем тајнога промисла, он се сјећа прве своје славе, он снијева пресретње блаженство; ал' његови снови и сјећања крију му се јако од погледа, бјеже хитро у мрачним врстама у љетопис опширни вјечности; само што му
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Затим неспоразуми, љубомора, разочарења. Паучинасти, идеални снови нашег живота ишчезавали су, магла нашег љубавног пијанства нестајала је постепено и ми смо се с болом повлачили у себе
Шта сад мислиш, побро мој, а? Кроз маглу у очима, зажарених образа... и онај гроб и чобанка, и снови наши и сва страдања, шта велиш: све нека иде до врага! Зар нисмо сви ми као и она мала Колета од Розена?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Зар није све једно: зар ме није и досад презирала! Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!... Шта да се ради?...
« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?... Све се руши, свега нестаде ; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!... Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И све што драган својој драгој таји, Дуго ти причам, док задрхте груди, Док снови мину, приђу уздисаји. НА КАЛЕМЕГДАНУ Дан јулски и врео уморан одлази.
Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о... и жеље се крију; Тамне слике, бледе као снови, Шуште пропаст, ко би знао чију! Спава ми се. Још да легне тело У тај сумор, мртав, што се вије.
Нама сад не треба Загрљај и цвеће, Да украси младост, сумњу поколеба. Нама доћи неће Снови што се крију, Забуна живота коју крв покреће. К'о хаљину чију, Меку и у свили, Носили смо прошлост као срећу свију.
И још увек сат за сатом тихо пада, Око главе, к'о ореол, дим и пара. Око главе, к'о ореол, пусти снови, А у срцу измирење и доброта, И још мало задовољство, што су нови Моји дани кратки, кратки без живота, Што престају и
И ја осетих да су зраци ови И ноћ што иде да се спусти лако На крв из рана и обале речне; И ја осетих да су људски снови Увек земаљски, без доброте вечне, И зашто људи да умиру тако.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Обузели су те пусти младалачки снови, али ћеш се отрезнити када се вратиш у Кембриџ и схватиш даје све ово био само леп сан, који си уснио у својој
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
перцепције, коју смо пажљиво размотрили, па до пробраних симболичких слика којима се изражава њена патња као и њени снови.
Краков, Станислав - КРИЛА
И све борбе, и сви болови и све блиске смрти одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале ране, оне су биле ту да се једнога дана доле у хуци Солуна каже: — Рањен сам на
Петровић, Растко - АФРИКА
Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Намах опет обузима те црна мисао: ово су последњи тренутци... Успомене из детињства, лепи младићски снови, наде, планови, пријатељи, сва мила и драга створења, цео прошли живот — све ти то сад навали и сломије се у оно мало
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише. Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини.
Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише. Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне.
Две скамењене сузе то су биле. ВИИ Снови су моји теби вредност дали, Но не кајем се што се тако збило: Знам да се свесно лажи гнездо вило, Снови су били,
ВИИ Снови су моји теби вредност дали, Но не кајем се што се тако збило: Знам да се свесно лажи гнездо вило, Снови су били, али снови сласти.
моји теби вредност дали, Но не кајем се што се тако збило: Знам да се свесно лажи гнездо вило, Снови су били, али снови сласти.
XXИИИ Читаве ноћи сажижу ме, пеку Негдашњи снови проживеле среће И тешки сумор сагиба ми плеће И само чујем смрти тешку јеку. И жудим косу твоју тако меку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И страхом срце учас се притаји Гледајућ мутно на јесењи дан Ах, шта су снови и бескрајне жеље, Кад живот пада као тихи сан!... 1880.
И у болним твојим грудма Васкрснуће живот нови, Оживеће премалеће, Старе жеље, стари снови. И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те звоно Смртном песмом не пробуди. 1881.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да јој је... Па да не треба каква молитва, какав парастос? ТАШАНА (неугодно Кати): Ама није то.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Бранко се засмеја. — Хајд, лаку ноћ, снови пусти! осећам да ми се спава, и хвала ти, Боже. Павле се вратио у Енглеску.
„Дакле, између смрти и снова — живот... мало живота! Не, не! снови, живот и смрт, заједно, то је велики, моћан живот човеков.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— А рђаво спаваш, је ли? Ђак потврђује. — Би ли могао рећи какви су то снови, шта је то тако страшно што сањаш? Ђак се престрављено обзире лево и десно, па онда почиње поверљиво: — Сањам неку
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На почетку нашег младалаштва увучени смо у ратни вртлог, где су се у крви утопили наши снови, идеали, љубавне чежње. Не питам се зашто је све то било потребно.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути. Били су то увек исти, мучни снови у којима су се неке празне главе усправљале и све више и више расле. Цар им је једва мало изнад стопала допирао.
Из таквих снова Цар је излазио сав слеђен од ужаса. Узалуд је тврдила Царица да су снови бесмислица и бапска прича. Узалуд су му поданици упућивали узвике пуне дивљења! Цар је од страха једва дисао.
Цара су полако напуштали мучни снови. У срећном Царству срећног Цара завлада мир. Чим би Цар отворио уста да нешто каже, доглавници би углас викнули: —
Класови пуни мудрости, ах, како је срећан био Цар! Сада су му и ноћи биле мирне: ужасни снови нису стизали ни до капије дворца. Ближио се дан Велике Светковине. Је ли потребно знати шта се светкује?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гле! Сад се редом расклапају саме Све књиге старе, снови чежње дуге — Мичу се, трепте једна покрај друге, И њихов шумор кô да пада на ме. Сањам ли? Ил' би ова јава била?
Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! А сви снови, жеље моје Нек' у златној гривни стоје, Нек' ти шапћу благо, ти'о: ''Зоро моја, данче мио, Слатки рају мој, До
Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И здоговорише се међу се да га убију. Пак онда ћемо, рекоше, виђети нашто ће се његови снови извршити. Да ако не застидеше се свога им брата ни од отца им стара не узбојаше се, како бар јеџека им донесена не
за онај им првашњи посао што су му учинили, те кад га прознаду да га се боје и виде како право јесу му се збили његови снови и изашли су на видело, ако су они и радили да га то прође.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричана у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок
Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.