Употреба речи сном у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

или нека паметно доказује, или нек не зановета и нека не чини као неки Александров похлебник, који хотећи да докаже да сном не ваља веровати, доказиваше говорећи да је тако Александер снио.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. Наста тајац и тишина. А, замало, све усну дубоким сном... Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. — Где су? — упита Катић.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран и спавао зимским сном. Његова стара крв загревала је јаја под њим, у којима су се полако зачињала три црна живота.

Провели су ту ноћ у шуми, где је путник најзад заспао дубоким сном поред младе жене која је бдила. Она је добро чула када затутња негде земља преко које је претрчала непријатељска

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

да би да јој је пошто-пото, једним махом да преврне свет, да тури главу под воденични камен, па да заспи, ма и мртвим сном! Али сну не заповеда ђеда, нити се он боји његове клетве! Анока се диже. Погледа тамну слику Петрије више себе.

Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном. Већ се заблиста од истока. Стадоше још двоја кола пред попову кућу.

Напишем писмо, и не знам му више садржаја. Знам само да је почињало једним сном, и у том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

је глава пуна врло интересантних ствари: између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Сав занесен неким новим, чарним сном и утонуо у овај нагли прелаз из језиво леденог у у жар, Христић је, опијен неком мистичном милином у чудној органској

се воли, она основна потреба, увијена у једно узвишено и племенито осећање, потреба за оним вишим, нежним и чаробним сном душе.

Африка

Много ледених аперитива. Остатак ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је на свом кревецу, очигледно, спавао сном праведника. А кирасир, кад то виде, утули фењер, који му је светлео у очи.

Размештање гостију, по мраку, испало је помало језиво и аветињски, али је Павле, ускоро, заспао тврдим сном. Три сестре су, у својој одаји, наставиле да се разговарају и кикоћу, и да гачу као гуске, али су се и оне смириле,

Теодосије - ЖИТИЈА

Тешко мени, што за сан поднесох и шта добих; и зашто, када већ смртним сном бејах обузета, и одмах у њему крај живота не примих, те не бих у ову смртну беду запала!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

да могу пустити да пропадну велике тековине, кад то само од њих или највише од њих зависи; могу, дакле, онако тврдим сном заспати као Краљевић Марко и мора се чекати док се не пробуде.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Кад је већ далеко зашао унутра, учини му се да чује нечије дисање. То је дубоким сном спавао старина Крушкотрес Кукурузовић, преморен од бјежања. — Охо, ево их! Гле како крупно дишу, сигурно од страха!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Туп удар копита, међутим, као под земљом, чује се једнако, у близини, под сном. Често буђење што га обухвата, пролази као неко љуљање у тој помрчини, која му продире под плећа и ребра најежена од

Милићевић, Вук - Беспуће

напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном. Дани су му. били исто тако пусти и безбојни.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Просула се она слатка, пуна чежње, месечева светлост, те све обасјала и обавила мекотом и сном. Дрвеће, сенке, шуштање лишћа, цврчање попаца, све то клизи, бруји и обузима душу, а она дрхти и стрепи.

Онда долазиш к мени, откриваш ме, подвијаш твоје кошчате, смежуране руке пода ме и, онако голишава, угрејана сном, дижеш ме из постеље и узимаш у крило, љубећи ме међу очи: — Ајде, сине, устани, Божић дошао... Ајде, домаћине мој...

Ништа више није се чуло од ње из собе. Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА ДАНГУБА 74 СПОМЕНИ 76 НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ 77 НА

43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА ДАНГУБА 74 СПОМЕНИ 76 НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ 77 НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ.

Румен пожара сећа те стида. Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида. МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом?

Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида. МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом? неуморна плетисанко што плетиво плетеш танко међу јавом и мед сном.

неуморна плетисанко што плетиво плетеш танко међу јавом и мед сном. Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом?

Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом? кô плетиља она стара, дан што плете, ноћ опара, међу јавом и мед сном. Срце моје, срце кивно, убио те живи гром! што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном!

Срце моје, срце кивно, убио те живи гром! што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар.

да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном? Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак? Видиш ли врага, оног старог, твог?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У страху су просјануле очи смиља иза нуле: иза сунца и месеца Бели анђел с крста слази; сном рељефним гуштер лази под крваво копље свеца. МОРОВИЋ Четврт уре прх и лепет. Трипут тројком гађам девет.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Више се није могло даље. Људи су већ без снаге и даха и, како стадосмо, где се ко затекао, легао је и заспао мртвим сном. Сунце је излазило када ме је неко повукао.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном... Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.

Љубица се трже као из правог сна, као да је досад спавала дубоким уморним сном... Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну: — Ах... Шта је то?...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Да и са тих промена пада мрак пепељасти, и веје, густо, блиском и даљем, сном и јавом. Сербиу, једину још, хучала је та бура, које се сад, модар од дављења, горко, стидим!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

тиха ноћ, и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи узвишене грађанске дужности, заспаше слатким сном, снивајући срећну будућност и величину своје миле отаџбине.

— рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А у вече мрзи те да легнеш. Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо. Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— рече па баци цигару и извали се у кревет. Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. ГЛАВА ДЕВЕТА У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном. Човек се на све навикне промене; И збиља, ничег чудног нема ту: Кад она не уме да огреје мене, Ја морам, тако,

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога... Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

„Ал’ ја сам ипак задовољна, када У вече, све кад сном мртвачким спава, Извадит’ могу с болом срце своје Из кога липти крв (пуно је јада); На њему твој је урезан лик.

ТРЕПЕРЕЊА По који пут то дрвеће листа Новом надом или новим сном, И пролеће што у помпи блиста С варком среће уђе у мој дом? А брзо ће, опет, друже — је ли?

сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици будућности плаве, Кроз подруме Дома и таванске греде, Нечујно, као сном без своје јаве, Велики паук своју мрежу преде?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу. — Приповиједа се како се лисица била уфатила у гвожђа, па на сваку руку обидовала да би се

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли си и веома сном обузет, онда бар ноћу, макар и мало почни колико можеш, а ујутру све испуни. Јер Давид рече: „Твој је дан, и твоја је

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ви нисте жал острвља ког вода опкољава И одвлачи му песак док се умиљава. И нисте знак на мапи што се сном одмотава. О врели жали у сунчаној лави Где се све од песка па до неба плави Ви нисте на Јави. Ви нисте на јави.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Није јој замерао што пуним сном спава; он је рођењем осуђен на муку, а она живи на његовом хлебу само као сведок. Прсти су благо облетали око чврстог

Све до јесенас она није тако дисала. Савест је и у сну мучи. Бог је тешким сном кажњава. Њему неће да се смилује. Па се домислио: сигурно му се надничари смеју кад се после вечере враћају кући.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Не, утехе нема; Што утехом зову, зови заборавом: Јад истински дубок никад не задрема. Растрзана тако међу сном и јавом, Гледајући како непомично бдије Тај Анђ'о Страдања над тужном ти главом, Ти желиш и чекаш.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

не представљају ми до кроз мраке жедно тумарање, до нијемог једног нарјеченија, до погледа с мраком угашена. Сном је човјек успаван тешкијем, у ком види страшна привидјења, и једва се опред'јелит може да му биће у њима не спада.

Грдне бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога противника њина; хоћу сјутра удар дати

Оплакујућ моју забуњену и сном тешким обузету судбу, видио сам мраке владаоца, у преварну змију претворена, ђе он пуза на зло човјечества.

Попа, Васко - КОРА

се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми широм Све прозоре на челу Берем за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш зелено лишће Моме стаблу од

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Поћи ћу - тако сам одлучио - право у Кротон. Ево ме већ овде. Пала је ноћ. Цела варош спава дубоким сном праведника, јер је њен васпитач Питагора, својим личним примером моралне чистоте и телесне умерености, створио у њој

Тома Аквински бавио се у свом главном делу исхраном, њеним сваривањем и сном анђела. Да се таква учења, која су одговарала хришћанском веровању, не би ничим поколебала, забра њено је учење

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Наједном он се грчевито прући, крикну, пробуди и звераше, али ме не спази. и као збуњен и мучен сном који није упамтио он се избуљено загледа у зид па понова спусти главу.

Али наједном, док тонем у оном мрачном заносу и пред сном који тек што се није сасвим утврдио, појављује се однекуд нешто фино као свилени конац који ја осећам и који се као

Глава ми се заносила све више и више и, постепено, сасвим се изгубих у оном тешком заносу пред најчвршћим сном који тек што ме није савладао.

И док је окупирана паланка, шћућурена уз брег, спавала плашљивим и нервозним, толико пута, изневераваним, сном наде, старац је врло лагано, притварајући подмазану капију, ослушкивао ноћ.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и

Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном. Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад.

Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо : тишина... све спава здравим јутрењим сном... На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном што се не мења: Мртва снага велике младости Сад ми прича о духу камења. О животу из седих даљина, Непознатом к'о

Мој љиљане бели, Што су ми тебе пакосно однели? Што ти бар сама?... Зар те није жао? Куд гледаш дуго сном где нема мис'о Потеза својих? Је л' подножјем пао Сад блесак зоре, под којим је дис'о У тами човек?...

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Коначно, када сам био пред нервним сломом, природа ме је заштитила дубоким сном. Дошавши себи, схватио сам ужаснут да више нисам у стању да замислим призоре из свога живота, осим оних из детињства,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Осећање да се налазим на чврстом тлу, дубоко је продрло у моју свест и заспао сам дубоким сном здраве младости, премда ми је кревет био голи под.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

у „Једином сну“ – за који песник напомиње да је „прва песма Откровења“ – пролећни почетак доводи се у везу са сном у мајчиној утроби: Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто?

неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно пресликава са сном човечијим пре но што изађе из мајчине утробе.

И доводи га изричито у везу са надреалистичким сном или, тачније, с местом и улогом сна у надреализму. Међутим сан, и сновно, у његовој поезији једва да се може поредити

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

- тргује, али и попут њега просто бежи од куће, све у чежњи за нечим далеким, „као за неким никад неоствареним сном”.

Има, међутим, наговештаја да је Јовчино „то несвесно повезано с извесним дубоко потиснутим љубавним „неоствареним сном”, јер је - мимогред примећује аутор, тек да наговести - „тако до зоре лутао једнако певајући то, као тражећи ту мому,

Чињеница да је радња у Сеобама сном обрубљена лако се доводи у везу са једном другом појединошћу: почетна и завршна глава - што иначе није тако чест

Друго, он се Вуку Исаковичу указао тачно на рубовима где се јава са сном граничи. С друге стране, то што се Вук Исакович при одласку из завичаја (на војну) буди из сна, а успављује се при

из сна, а његовом је повратку у завичај додао улазак у сан, Црњанском је омогућило да исприповедане догађаје уоквири сном као знаком о присуству једног друшчијег света. Сан који се налази око радње романа неминовно сенчи ту радњу.

А то и јесте зачетак удвајања, које је, и у овом случају, пропраћено колебањем међу јавом и сном: „Са својим болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше бојеве, лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи

Роман је, уосталом, на своме почетку и на свом крају композиционо уоквирен сном. Из сна главни јунак на почетку израња, да би на крају радње опет у њега уронио.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима мелем пружиш, Да уморне сном закрилиш? Вођ ми звезда, звезда свача — Тад’ се зове вечерњача.

Сад знате зашто жељах Згрешити роду свом, Ал’ шта ћу кад не могу Ни делом, па ни сном. Не могу, па не могу Свестан учинит’ зло; Катони српски, ви ми Опростите бар то! 1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ...

Топло ј’ души песниковој Пред ти јасли кад поклечи, И тај тренут — Нема речи. — А то песник само тренô: Сном отишô с овог света — Пробуди се, а пред њиме Ова песма, тек почета.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

скријем Кад ништа не почиње јер нема места више Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне кише Звери шумом уклете и мене сном убије.

њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде

Ох наше срце ког достојни нисмо Ни онда када најмудрији ми смо, Док будни пред оним што нас сном превлада Не завапимо: милости! То пелуд Некорисног пада на невиност белу Цвета трезног чије име поста нада.

О, стуб сунчев занет бешчулном музиком Убија нас сном о савршенству, сликом Пустиње што очисти сунце од времена И белих светлости чула што нам срце краду.

Краков, Станислав - КРИЛА

Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља. Зраци рефлектора пресецају небо. Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи. — Гррру... Као да задрхта земља.

Бароница се тада уставила пред мршавим Русом, који је лежао стално наг и откривен на постељи. Спавао је тешким сном, заваљене главе као у мртваца, и пробудио би се само да поново убризга морфијум под кожу.

траве; потом би запуцкарао који заплењени кундак, и пламен би весело поиграо по очним капцима, који се склапали под сном и умором крај ове тренутне топлоте.

Петровић, Растко - АФРИКА

Много ледених аперитива. Остатак ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

И већ почех мислити о себи грешнику; шта ли ће бити с мојим сном? Све ми се чинило да се од блиске пушчане праске никако не може поново заспати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Фикус“, собни старешина над четрдесет потпоручника, у четвртом павиљону реконвалесцентног логора, заспа мртвим сном. — Овако се више не може...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја. Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој.

Залапим топло из ове опорине тела. И корен по корен мање Моме страдáњу. ГОСПИ Све самљи. Сном походиш ме туђа. Грешнији кад самотан те зовем. Туђа су деца из тебе заплакала. Смилуј се.

5 И гле, у плаветни дан, вејала сном и вејала, са таласавих груди нељубљене девојке, љубица смерна. ИЗ ОСАМЕ 1 Остани где си, и теци као река, и

3 Зебња је овде, ослушкују се створ и твар: у камен заспати јавом, ил’ будно сном потећи на веке. 4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол.

4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица, и заромори гора, и запева тица.

Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала. У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам!

Ћипико, Иво - Пауци

—Збогом, Машо, збогом! Опет ти фала! —Збогом, Раде! ...Те ноћи првим сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прену, протегну се и зијевну, али истога часа представи му се у памети

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Вероватни будући игуман, а сада подвижник, надокнађује време пробдевено у пећини слатким окрепљујућим сном, и то чини крадом, иза затворених врата, док братија мисли да је наставио са молитвама.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

се видећи соревноватеље поступака своји, али Роман, који је, као што је речено, поетическо воображеније имао, особито сном збуњен, помисли да су то они исти непријатељи који ће га у ропство водити, пак распаливши се гневом Краљевића Марка,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

сам се мирне душе и савести, као човек који је неки важан посао свршио, и легао у кревет жмурећи, као да најдубљим сном спавам.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

је цртао драгане у смрт, Тако умирући цери се над албумом; Морнару мој, сав тај врт Младићства свога не пореди са сном: Страшан један крик разбуди твој пад!

ВУК ИИ Око поноћи се дигох малаксао сном, Замочих главу у воду, дуго остадох нем, Замочих руке надуте, и не погледах у дом: Свежина једина тада постаде брижни

Хтео бих умити га свежом водом још једном, Ал залуд (не могу више помоћи ни покретом, ни сном). То тада почех да дишем правилно и дубоко: Мало спаса навираше уз гутљај млака даха, И већ је утицало у мене оно што

вечито хтела бити гола преда мном, И корачати с рукама спојеним низ струк, Пред пољаном, тако румена као да се обавија сном, Ни једним покретом не бих повредио њен мук!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако и трећа година прође. Једва да је и опазио дечак кад је прошла. Шапућу с њим брезе и травке, над његовим сном бди купина, поверава му кестен тајну Месечева Цвета.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Николин вод срећно је прошао кроз пећину и у поноћ се прикрао логору Тепсији. Све је спавало тврдим сном, јер се коморџијска братија, чувари муниције, била понапила неке опљачкане ракије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности