Ћипико, Иво - Пауци
Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. * Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.