Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Памти! Научи с’ рано дужности званија Претпочитоват склоностма милима! Научи с’ сносит судбу: свега Лишити с’ кад добродетељ иште! Крик серпског рода звезде домаша већ Противу злобе, зависти, неслоге!
дела, Он благородној страсти не одоли, Високо јер му тежи душа смела, И жертвовати сама себе воли Нег’ клеветања сносит тако зела; А надеждом га крепи анђел раја: Сав народ спасти кад прободе змаја.