Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пред прозорима лишће ново, А нéме сузе саме лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да наше сносиш беде, И људске мржње хладне зубе, И зла живота што не штеде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану, и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шалу светлост своју, Те
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кипислцауф!... А ко је први покренуо? — Ја имам права да као друг замерим, а што ти после удешаваш адвокатски, за то сносиш одговорност ти, и овај твој побратим.