Употреба речи сну у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ Он се маши руком у недра, извади један мали судић чуднога изгледа. (Ја онаки никад нисам видела, само то једанпут у сну.

Ах, та ко би жалио за њу крв пролити?... Од оно доба једнако ме полази, дође ми на сну, на јави, у по ноћи и по дану; седне до мене, па ме лепо разговара, пита ме како ми је...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Дечак се, у сну, окреће на другу страну. И кроз лептире гледа како она, боса из летње кујне низ степенице, силази у башту, седа

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

То начине да те бог сачува и саклони... Начине од здрава и читава човека накараду! Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Маринка поче остављати памет. Крушки изиде сан на очи. Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео. Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. — Деде, Заврзане!... Деде, побратиме!... На посао!

” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом... Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” Станко се нашао поред оца. Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.

У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни о

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А полазак када запеваше звона, И кад мирно ковчег подигоше бледи, Тада, као у сну, осмехну се она. ДАЛМАЦИЈА Из Сплита Са капеле једне, са старог врхунца, Полагано звони. Све је мирно тако.

Своју веру нађох у свом сну о вери... Твој нож не убија него блиста блистом... Јер ти беше тренут у мојој химери, Мој сан о доброти и вера о

Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе! Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не

Али сну не заповеда ђеда, нити се он боји његове клетве! Анока се диже. Погледа тамну слику Петрије више себе. Напрасно јој

а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање. Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.

Охладио сам се. Ти си се насмејао сну који сам ти послао и ја се сад смешим и тарем руке кô Чифути кад подвале стари шешир под нов. Охладио се, рекох.

Напишем писмо, и не знам му више садржаја. Знам само да је почињало једним сном, и у том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре па виде ко је у олтару, лепо се скамени човек већма него кад му се на сну јавио св. Никола и наредио му да каже Јањи грку да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.

А ја опет тражим, а она, шта мислите? Завукла се иза клајдерштока, па се сва предала читању, а ноћом у сну све говори из књига: »О, Едмонде, ми се морамо навјеки растати!« А ја је питам: »Шта ти је, ’рано?

« А ја је питам: »Шта ти је, ’рано? Ти си опет назебла«, а она опет у сну говори: »Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!« Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!

А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен. То је заболе јако.

Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела колико би јој тешко било кад би га изгубила.

Није потрајало дуго, а ча-Нића се стаде у сну смешити. Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банатски поткресани, па изгледали

— Охо! Па то ти мени нешто крупно казујеш! — Такве секирације што смо ово дана од њи’ имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи. — Па шта каже онај паор?

И шарови се повукли под амбар, па ређе лају. Поваздан спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Шта се у кући, од како је он умро, догодило. Ко колики порастао, оженио се, удао. Колико пута он, мртвац, у сну им дошао, те се видели, разговарали. Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав? И плаче се док год траје служба у цркви.

— Туго, Мито, домаћине! — Леле, синко! Туго чедо! Па што ми се чедо у сну чешће не јављаш, не долазиш? Дођи, синко, јави ми се, те мајка бар чешће да ми те виђа... — цвили већ изнемогла мајка.

Видари, гатари на све стране почели да ничу. Такође свеци почели појединим људима у сну да долазе, проричу им... Пре, ови просјаци и сви други божјаци већином неки од њих се разилазили и губили по оближњим

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

„Неба ми мога — мислио је Јуришић који није могао спавати — сав му је изглед човека који је стално у сну чулног живота; и ту, чини ми се, не вреди никакав напор ни покушај владања над собом.

Да ми је да сам паметна као ти, па да нађем нове, никад неречене изразе овом осећању, овом блаженом сну, из кога ме ти, је ли, драги, никад нећеш пробудити, је ли да нећеш? Погледај како дрхтим, како сва, сва дрхтим.

тада ми се твоје лице, у које сам гледала тако изблиза, чинило нејасно, туђе, сасвим друго од онога што сам га у оном сну видела. Појмиш ли ме, мили?

Африка

Треба видети са коликим вас очајањем пита ваш сапутник, који је случајно био заспао у колима: да ли је у сну можда клонуо тако главом да су му зраци падали на потиљак.

Степенице су толико стрме а пролаз тако узан да се у једном маху као у сну питам: хоћу ли се пробити унапред, хоћу ле се извући уназад, или ћу тако остати?

Нисам спавао ни неколико минута кад се са ужасом пробудих. У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу.

И уморан и успаван био сам задовољан да сам ту. Говорио сам себи у сну: „Лепо је да си ту!“ У поноћи смо продужили.

Црњански, Милош - Сеобе 2

СЕЛЕ СЕ, ЈАДНИ, У РОСИЈУ, А СМЕЈУ СЕ, И ПЛАЧУ 422 XX ПУТ У РОСИЈУ ВОДИО ЈЕ У ВИСИНУ 442 XXИ У РОСИЈИ У ПАВЛОВОМ СНУ 465 XXИИИ РОСИЈСКА КОМАНДА БИЛА ЈЕ: АТАКА, АТАКА, АТАКА!

Варвара је имала лик кипова који се, као у неком сну, смеше. „Петре! Ајде! Ајде! Вриме је! Триба устати. Знаш да ће Павла да воде!

Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и бојала се да јој Ђурђе, у сну, онако дебео, дете не пригуши. Терала га је из кревета, а он би се онда, јадан, свио око њених ногу.

Па би се снуждио. Трифун није био саможив човек, нити зао отац, далеко од тога. Није ни у сну помислио да би могао да остави ту децу, и иде сам у Росију. Не би на то пристао, ни за живу главу.

Изумрлост његових сународника у толиком броју, да се чинило да се то догодило у неком, огромном, сну. Била је то тишина која завлада, кад читаве поворке мртвих оду. И само пси, остављени по селима, у ноћи, урличу.

Био је ошамућен патњом, кад је у Табан био стигао, као сужњи, који са вешала утекну. Све је радио и говорио као у сну.

Ипак, најстрашније је било у том сну, да се смехом завршио. Смехом који га је пробудио. А пробудио га је са сланим сузама у оку.

Жена му се, у том сну, указа, онаква, каква је била, кад се то збиља, у Неоплатенси, одигравало – бледа, као да је на њој остала месечина,

Указа му се у сну, каква беше пре него што изиђоше пред сватове, кад га је привукла пред велико, округло, огледало, Варварино, да га,

У том свом сну, на путу, Павле усни своју мртву жену, како лежи крај њега, полугола, провидна, и шапуће му. Била се пролепшала, за

Њен муж је то тек сад, после њене смрти, увидео. Тек сад је, у сну, памтио њене крупне, тамне, очи, сузне кад би уживала дуго, у загрљају, са сузама, које су се задржавале на оку.

Павле је у сну, сад, имао да гледа, како му жена игра, у свом лаком, провидном муслину, и да је памти као месечину.

Теодосије - ЖИТИЈА

девичанских спона као од горе велике, по чудесном Данилу, камен Христос отрже и све идоле бесовске сатре, јављањем у сну подиже душу његову од унинија, говорећи: — Имајући мене као јемца код цара свију, Сина и Бога мојега, и због овога

А на другој — вишу од небеса, која му се јавила у сну, неизрециву Гору Божију, свечисту царицу, Деву и Матер тога самога Христа цара и Бога нашега.

Свечаност је била велика, и велику љубав и весеље цар због свог зета приреди. Те ноћи у сну, у лику светога, анђео Божји наговори цара да да светога и да буде однесен у земљу народа својега.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Нема интимног живота, никада се не говори о љубави, осим ако им се та реч у сну омакне. Сањари се најчешће о јуначком животу.

У Македонији су ми говорили: „Ми и у сну бежимо испред Турака и Арнаута.“ Истина су се од пре двадесетак година појединци ослободили овог страха; али то није

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у сну коса им се дигне на глави (Ова игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И изиђе му на

ни везан у чвор Ни сведен на обичан прут Немој да ме плашиш Нећу ни печен ни препечен Ни пресан посољен Нећу ни у сну Немој да се завараваш Ништа не пали нећу 4 Напоље из мога зазиданог бескраја Из звезданог кола око мога срца Из мога

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Кроз све то ја сам пролазио као кроз сан, чак сам осећао и дивну неодговорност каква се осећа само у сну, али је Рашида постајала нестрпљива.

Понекад у сну, виђао сам себе како му бацам камен у главу, њега како пада, сав крвав, и мајку избезумљена лица. Био сам срећан што

Био сам срећан што се то овај пут није догодило и што ћу маму од сада виђати без њега. Њега нисам желео ни у сну да видим. Кад затворих врата за собом, ухватих себе да се смејем на сав глас. ИВ - Кезиш се као идиот!

Градић се чинио као заспало дете, али то је било погрешно поређење. Караново ни у сну није спавало до краја. Као мачка која полусклопљених, сужених очију вреба миша, и Караново је полуотворених прозорских

Леви, Станикин, био је празан. У десном се матори кезио у сну. Кревет у коме је спавала Весна нисам могао да видим, али било би свеједно и да јесам.

педесет година чекања и нисам знао како се неко осећа ако му се чини да почиње дохватати живот, као што се у жедном сну дохвата воду.

Весна је већ видела шуме и поља насељена зечевима и смешила се онако као што се дете смеши у сну. - Свеједно би их похватали! - рекао сам.

Осећао сам како се у њеним очима растварам део по део и то је било чудно, то осећање. Нешто као кад у сну видите како нестаје онај кога називате својим именом.

Затим ми је на памет пала Рашида, мало сам се зачудио што је нема, а онда сам задремао. Чуо сам бродове у сну, писак возова, шумно, дивно жуборење путовања, у ствари.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сажалителан поглед баци на њега. Волела би да га више није видела. Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ни у њему звезду, као у сну. Трчећи крај коња и уплаканих жена, које нису пуштане доле, до чамаца, људи су се окупљали, довикујући се.

ни једним погледом, покретом, дахом, он се једнако надао да ће се то десити некако без ичијег знања, скривено, као у сну. И, нарочито, без икакве несреће.

Нико то неће сазнати. Био је уверен да ће и она ћутати. А све ће се догодити некако као у сну. Обоје, измећу та четири зида, могу мирно да чине што хоће.

Не, овога пута, неће се више вратити. Каткад, у њеним успоменама, он ће јој се јављати на неком брду, у некој шуми, у сну леп као јелен у пролетном сутону, али биће дана кад ће јој бити одвратан, као неки медвед у смрадној пећини.

Тако се угледа, у сну, страшни неки медвед, кад се бежећи из шуме, од вукова, изненада, истрчи пред неку стену. Тако паде и госпожа Дафина,

По разбацаном сену лежали су му људи, крај коња који су ударали, тупо, копитом у земљу, у сну. Пси, окупљени зачуђено и задивљено око њега, јер је бдио, дахтали су од жеђи и глади, вијајући се преко дана, чак на

што се спуштао по урвинама у белим потоцима, пуним камења, изнад којих висови више као да нису били пред њим, већ у сну. Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан.

Три дана, док је Карло Лотарнншки пребацивао војску, провео је у спавању опивши се. Два лица му се јављаху, у сну, две главе које беше расекао својом руком.

За ћерком му иђаше, по сну, најмилији светац његов, коме су и он и брат Аранђел, хтели да подигну цркву(над очевим гробом, деспот Стефан

“ Пошто је тако, заспав као топ, разговарао у сну са светитељима и анђелима, хрчући, није се пробудио ни онда, кад га вода преврну, заједно са колибом, у дубоки

прешао је Рајну посматрајући своја дела као да их неко други чини, газећи међу лешинама кроз запаљену улицу, као у сну.

као под неком зеленом, бескрајном водом, у којој би ублажена била светлост дана, у којој би му тело кретало се као у сну, по којој би могао да се испружи, да га вода носи, носи, као његове лађе, кад нема ветра, лако и нечујно.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“ Онда ће јој се, кажу, сигурно јавити суђеник у сну.⁹ У Поповцу девојке уочи Ђурђевдана наберу разне траве: зановети, зверице, рибице, повратиче итд.

¹⁴⁰) Ђаволски дух вештице, који у сну из ње изиђе, претвори се у лептира, кокошку или ћурку.¹⁴¹ Вештице највише нападају ноћу, а посебно је изразита њихова

Неке мајке (из околине Сомбора) пре спавања умивају дете да би отерале уроке и осигурале му миран сан. Ако се дете у сну трза и немирно спава, онда се мајка свуче и гола пређе преко колевке три пута да се дете не би у сну плашило.

Ако се дете у сну трза и немирно спава, онда се мајка свуче и гола пређе преко колевке три пута да се дете не би у сну плашило.

⁴⁰ У вези са спавањем постоји једно занимљиво веровање о томе шта значи када се дете у сну смеје, односно плаче. „Кад дијете спава, па се у сну посмејкује, веле: ... крај њега стоји анђео и шали се с њим.

„Кад дијете спава, па се у сну посмејкује, веле: ... крај њега стоји анђео и шали се с њим. У тој шали кад му рекне: ’умријеће ти отац’, дјетету и

и јунаштву као највишим вредностима, „нема интимног живота, никада се не говори о љубави, осим ако им се та реч у сну омакне“⁵, каже Цвијић. описујући динарске људе у племенско-ратничкој заједници.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Увукли смо се на прстима у њен собичак кроз неке тамне ходнике и простране собе, у којима се чуло мешкољење спавача у сну, и тада, пошто је навукла резу — показала ми карту трећег разреда за Париз.

Било је то као у неком сну — ја често сањам тај град, пролазим његовим улицама, а нико ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу

га после како се зову оне травке, и зашто не прода тајну тога лека и обогати се, а он им рече да је ту тајну дознао у сну, а можда то и није био сан, казао је, онога дана када је лежао на једном каменом зиду, а његовог пса ујела змија.

Девојка се окреће у сну. Види њене трепавице које сенчи сан. Њене ноздрве подрхтавају као у младе, скупоцене звери.

Матавуљ, Симо - УСКОК

бог зна колико се пута, тобоже, топио и увијек, чудом њеким, спасавао и шта све по свијету није видио, чега се ни у сну не привиђа! Млађи су га радо слушали и хватали у лажи.

И тако на тврдој земљи, и тврду сну, црпаху нову снагу. На томе стравичноме мјесту „Дуге крваве“, бјеху многи гробови пређашњих четника, те се њеком од

“ — Хм — учини Марко. — Тоо, тоо-оо, не мора баш слутити на зло, али лијепо није! — Кладио бих се да си то мене у сну видио! — рече Крцун смијући се. Вођ рече: — Да ми је по чему знати да Мушовић већ није прошао.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

отрежњења дође, једанпут ће се потрудити злобни пољар, други пут осорни отац, који ногом руши оно што је дете у будном сну направило: Тамо испод јабуке, разваљен и опљачкан, дућан виче и зове дућанџију. Зове бескрајном детињом тугом.

ума и душе: Прошло је отада већ шездесет и више година, брзо се заборављало и оно што је јуче било, и тек понекад, у сну, он је поново доживљавао оно своје узбудљиво ноћно путовање, понешто измијењено, а ујутро се будио ведар и лак и свака

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

тога није писао, и тек крајем осамдесетих година јавља се малим популарним филозофским радовима (О хипнотизму, 1888; О сну и сновима, 1888; О софизмима, 1889). Почетком деведесетих година он се, изненада, баца на књижевну критику.

Само, та »радост живота« из прве младости се гаси. Он није егоист који живи за себе и у свом сну лепоте, у природи не гледа само игре светлости и боја но и човека који у њој живи.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Опет гледам ја знану путању, Али нема ту на њојзи моме, Ноћас у сну ода туда с њоме, Заш и јако ја не одам дању?

Дан и ноћ ја мислим само на њу, Нојца иде — мома преда мноме, Зар ћу само у сну бити с њоме, Никад нећу, никад, Боже, дању?

Та чудо је, побратиме мио, Ни у сну га неси никад снио: Каква стаса — лице кâ зорица, Око бистро лепше нег Даница, Даница нам носи белог данка — Та

Ал' где не би тужна јадна била, Какав ноћас санак је уснила: У сну њојзи сунце помрчало, Па с' на земљу доле саурвало, А кром војна њезино срдашце И не знаде за друго сунашце:

О, Боже драги, превелика чуда, Што око у сну гледа моје свуда! 51. Све лепше и лепше звечала је гудба, И околина мицаше се сва, У једно све је вукла нека

95. И чезнење на далеко Срдашца се њему лати, Као у сну, слатко, меко — Ал' што санак може дати?... Ох, ето га, беше мало, А сада га већ нестало. 96.

XXИВ Она стиже, па с' окрену, Тамо, тамо, ох назада, Својој мајци јадној глену, Која можда спава сада? Па и у сну Бога жива Сећа на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је види у здрављицу: Како ли ће, санче луди, Бити

“ — Ништ' он не чу, ништ' не виде, Кано у сну за њом иде; Она збори, он не слуша, Де ли му је бедна душа? Месец сину, а ти, реко, Сину њима недалеко, Још два

Али једна стоји над наћвама, Замешује брашно сузицама, Њу је чудна спопанула туга, Чини јој се, изгубила друга, У сну њојзи сунце помрачало, Па с' на земљу доле стропоштало.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Паметна ђедова глава! Стојим тако у обасјаној ноћи, пред хладњикавим неземаљским видиком какви се јављају само у сну, помало је и страшно и тужно ...

и сјетна погледа вадила испод јастука плаво и црвено цвијеће, „Вида“ и „Виду“, које је синоћ тамо ставила не би ли у сну видјела свога суђеног.

нешто ...Подскакује ти за њом срце као шуто јаре, а ти више не знаш јеси ли будан или гледаш у сну, јеси ли при себи или си бенаст, да ли си још човјек од ове земље или те већ нечастиви зауздава и узјахује, па да с

Све се разријешило напречац и онако како нико није очекивао ни мислио. Опет као у некакву сну, чинило се забезекнутом Дани.

Дочека и то што се ни у сну не види: пропаде држава, свемоћна вјечита Аустрија, а сунце ипак остаде на небу, остадоше посне њиве и сељачке бриге,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Он није имао доказано оно што су теби још прадедови доказали. Што је теби сигурно, њему није. Он и у сну мора да стрепи, да осигурава.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Како жалим што сан оде те и ти с њиме! Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више. Али хвала и сну. Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и тешка, хладна, самотна живота...

А тај је живот био: Ита. Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник. Ништа не говори.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ На Ловћен гледах у сну, с Цетиња, пун зазора, кâ негда, дјетиња. Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих оној светој колиби: „Пјесниче,

њој очи у вечној ноћи, та неће бити, ох, неће моћи: гвоздени шиљци, слепила клета, стопили би се од њена гледа; ал' у сну, можда, с његових груди? Ох, — да полуди!

Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она Ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, ухватила, намаже очи некаквом травом,

онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, ухватила, намаже очи некаквом травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.

У сну се заљуби у њу тако силно да, кад се пробудио, одлучи ићи по свијету и тражити је. Кад се добро спремио н узео доста н

Што смисли то, на зло брза, и учини. Стане, дакле, приповједати цару како сваке ноћи гледа у сну страшила: њихов син постао уједанпут велики па цара, као, с пријестола збацио и њих свијех у аргатлук отправио.

ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО Некаком чоеку, који је дању ђаволу свијећу запалио, дође ђаво у сну и запита га шта ће да му да за то, а чоек одговори да му каже ђе има новаца у земљи.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

станија: Уха! Како је то лепо. љуба: Ах учини, да с’ на мене У сну мила сажали. станија: Кад би била луда. љуба: Да ме с топлим љубве чувством У мечтању загрли.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

знали да до њих не можете да стигнете аутобусом илити трамвајем, него само колима, оћу да кажем, нису могли ни у сну да претпоставе да ће неко бити толико луд да одваја пешака све до Кошутњака да би само пио чај.

“ Мишелино, наравно, шта ће, исфура напоље и знате ли шта учини? Никада то не бисте погодили, чак ни у сну! Више се никада не врати у штаб!

Права љубавна сеанса! Тако сам седела и посматрала га док дише у сну, а мало сам му мерила и дужину трепавица. Начнем малчице старог ТАДЗИКСАДВИНСОВХОЗТРЕСТА, тек ради књижевног искуства,

— Малограђани! каже с презиром, али да је у том тренутку бацио погледа иза себе, не би то ни у сну извалио! Из плакара се, наиме, појављује маман живописно одевена у старе фармерке, дубоке рибарске чизме које јој сежу

сам позната по томе што, кад преузмем банку, не могу сатима да се зауставим у блебетању, погрешиће свако ко макар и у сну помисли да непрестано водим монологе, ослушкујући како ми звучи глас у купатилу!

Мало-помало сасвим је излудео. Најпре га оставила жена због менталне свирепости (бунцао је у сну бројеве телефона), затим деца, на крају — пријатељи, који су га избегавали као кугу. Тотално ескиважа, кад ти кажем!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КУПИНОВО То је оно — није ово. Далеко је Купиново. Није девет него осам. У сну ли сам или што сам? Није лудња — Реч је ово. Звезде једе Купиново. Труле сињи сни изнутра.

Престижем ли црну прељу? Је ли виђу што и вељу? ИИ ТРШИЋ У таљиге милогледне Вук с Филипом у сну седне. Око клена и јасена лете гусле и писмена. Из Тршића истрепери у облаке јат па јери.

Трошни звуци из Троноше, у трепету врх азбуке, трзају се, купе, троше. У сну су ми Рађевина, жетелице, водоноше, једнобродна грађевина и додоле, крстоноше. Змај шестокрил, лађарица!

дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина. Међу нама само Дрина. Види ли се или, у сну, чини ми се: пуне зделе младу метву пију пчеле, зелен хрид утву лови син ти Вид?

Отпала је плоча с клина. Мрзне у сну детелина. Перуника круну свила у предворју ништавила. Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа.

Капне мјесец катраном. Окади ме, мајчице, милодухом, шафраном. БАЈИНА БАШТА: БОЛНИЦА У врућици путујем: у сну звече ораси, двоколице труцкају. - Мјесечина, макадам. Во и крава вуку ме.

уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби. КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН Качара: Месец поједен, уснуо казан чучавац, размрежен паук губавац, пацови,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А Жућа, опет, сазнао давно како је тамо забрањен пост, поваздан, каже, једе се славно, и у сну глођеш прасећу кост. Онога ко се на јело дури, печени зеко по селу јури.

Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери, милион птица у сну му дошле да брашно траже. Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком.

“ Иду, иду, кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза, напријед шило! Ни једноме не би мило!

А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара. Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав од вуне жуте.

“ А кад је стигȏ надомак млина, из траве скочи, залаја: „Стој!“ Прену се Тоша у сну затечен и само дрекну: „Сада сам печен!

“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас! Промочен чича по води лупа, ко би се у сну надао томе, па очи бечи и громко виче: „Што си ме с леђа збацио, соме?!“ Најзад му мачак додаде реп и чичу спаси.

— Гозби је крај, неко нас јутрос претече, знај.“ „Ко ли је да је, дабогда пукȏ!“ залаја Жућа у гневу слепом. — „У сну му рибе не дале мира, платио гозбу главом и репом! Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!

Читаве ноћи мачак скитао за трагом Брке миша, брезик је мокри сву ноћ питао када ће стати киша. У сну је Жућа сву ноћ вијао зечеву сенку светом, а у сам освит дрен се смејао окићен првим цветом.

Живела апотека! Каква је само шарена леја Јоцина фармакопеја! Прикане, молим те, иди, то се тек у сну види! Гле, све по реду и распореду: од слепог миша крило, змијске кошуље мало, (од нас далеко било!

Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво! Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави! Поскочи Мирко брже од зеца, збуни га незван гост: „Сигурно и он крадљивца пеца, њему сам смакао мост!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

видовите даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом

дуго као допуна давних дијалога и на лествици слатког бруја затрепти нека заборављена жица излишно је мислим што у сну бежим у неке дубље таме кад се и на тим небесима доњег спрата јављају бурне ескадриле авиони провидних крила

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА: Чега да се бојим? САРКА: Па, велим, да ти се нешто не јави покојник ноћу у сну. МИЋА: Нека ми се јави. Ја бих чак и волео да ми се јави.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Нема ничега! Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити... Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...

Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете... Пробуди се и наставља на јави такве исте

Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони... Мрак!... мрак!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ЕТЕРИЗАМ Другу Иви Андрићу Моја је бајка: да се у сну док се спава добра чине, и да ништа није јава. Нисмо знали а имали смо чедо у даљини.

А дању је чувала дворе царске и кораком бројала сате. На јави је душа моја богат сељак, весељак. Само у сну, ко Месец бледа и тако ко он невесела, по свету блуди.

И, место сребрних пруга, забрежја и река, сусрећем, као у сну, уморне мисли, своје. А, над трешњама и младим вишњама, тамну и дугу маглу, што се, свуда, шири, у животу пред

Безмерно је свитало и ја, неизвесна сен, за острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком.

Имале су на очима таман вео, као бају плавих шљива, у праху. Имале су весео кикот, који каткад још чујем у сну. Биле су лепе, много лепше него што се мисли, у граду.

У ушима, каткад, у сну, ја и сад још чујем шум корака аустријских генерала, са тог погреба. Корачали су кораком лудака, љуљајући се на ритам

У болници на Ријеци наилазио сам на многе од оних са којима сам некад тако весело играо, али је то било као у неком сну. Сестре Церњајски биле су и сад лепе, и снажне као атлети, али су у болници биле бледе и тужне.

Сањала ме је скоро сваке ноћи, на жицама, у крви. Викала би у сну и пробудила се вичући. Затим ми гледа у очи, усне јој дрхте, милује ми руку, па се смеши.

КОМЕНТАР УЗ „МОЈУ ПЕСМУ“ Зиму 1918. провео сам као у сну, у селу. Скупљао сам песме које сам хтео да штампам у Београду и скупљао сам рукопис Дневника о Чарнојевићу, који је

каже да је луд и пуст, мало стилизован, дао би на једну лепу, романтичну тугу и понос једног родољубља које је, у сну, а све се прво у сну остварује, све остварило.

пуст, мало стилизован, дао би на једну лепу, романтичну тугу и понос једног родољубља које је, у сну, а све се прво у сну остварује, све остварило. Да и не говоримо шта би се дало учинити са дубровачким драмама и Горским вијенцем.

Престају оне слатке, виртуозне форме што стоје на врх прста; у природи ништа не стоји на врх прста, а у сну још мање. Осим тога има једну моћ моделирања без анализе, која је врло лепа.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А када би од умора заспала, Исус јој се у сну јављао, разговарао с њоме и тешио је надом на скори састанак. Много је година Магдалена ту живела, па је Ту и умрла.

Онда му се у сну јави анђео и рече му да више не оклева него нека одмах пође онамо куда га зове глас народа. Старац се покори вољи

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Главно је да ја држим да сам врло много путовао. Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.

Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. — Е, ово је већ безобразлук!

Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове

сам красан човек, који се баш ништа не разликује од осталих ваљаних грађана, па ћете се и сами чудити откуд баш мени у сну да дођу страшне и глупе ствари на ум. Тога дана ми се није ништа необично десило.

свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико живи и не зна, и која се сигурно само у сну може сањати. Врљајући по тој земљи, стигнем у неки велики, многољудни град.

Пробудим се из сна. Протарем чело у страху и прекрстим се, чудећи се шта све човеку не дође у сну. „Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми помало криво

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Људи се прибијају један уз другог и здрхтавају се. Многи су поспали, па се од хладноће згурили. Неки у сну пружа руку и пипа по трави, тражећи губер да навуче на себе: мисли да је код куће... — Пст!

завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше необичне снове, мрштећи се кад-што у сну и трзајући нервозно десном ручицом, која му лежаше пребачена преко покривача. ...

А сад само ћути, и као да сања, и у сну гута некога жудним погледом... Шта је ово ?!... Коса пође тетки, па тек застаде...

И Коса, тек једним крајичком памети, стаде поимати, да наступа нешто страшно ... и као у сну види да се тетица удаљује од ње ... Врисак! ... Очајно, конвулсивно бацање из краја у крај... и опет врисак без суза.

У сну је викао : »Е мој Перићу, не иде то тако, нећу ја, брате, мито, ја хоћу само правду; напослетку даћеш ми педесет дуката

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче.

од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. А ево каква је то срећа била. Кажи »Драгичка!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Поглавица и у сну у руци држи стрелу, А она буба још му мирно шета по челу. КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ На

и таште, И сви који знају шта је могуће, Шта немогуће, противници игре и маште, Који толико Стварност воле Дани у сну не беже из њене школе. ...Једва чекам да сазнам. а ваљда и ти Читаоче, шта ће даље бити...

На каквом то се нашао дну? У глави му се луде мисли замећу... Све је невероватно, као у сну У којем не владамо својом памећу!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује пролеће. За време прве зиме после прекоокеанског путовања свака је слатка вода у вези са океаном већ примила

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа. Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.

Ето та и та пошла је још за горег. Ни у сну није га снила а камо ли видела. Главно је да је добра кућа Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да

До сада бар, иако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје. Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Бог, и нада, и разум очајан; О, ових дана, кад се запенуша Дубином душе гнев скривен и тајан; Када нас опет, као у сну мучном, Загрли Беда велика и жива, А болно срце, у трзању жучном, Процвили страшном песмом без мотива; О, у те

Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако! Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне гране суве.

У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим. Једино зимске руже још што цепте Страшћу, и ја што у сну своме живим Опет, и звезде што нада мном трепте Бледе и сетне.

МІЅЕРЕРЕ То беше у сну суморном, дубоком, Очајан пораз живота и нада, Пред мојим мртвим, заклопљеним оком Свет што се губи и јесен што

А у души, као марш погребне песме, Цвили, као у сну буновном и грозном, Плач и страх за њима што се рећи не сме, У сумраку нада жалосном и позном.

Док уморне душе, без среће и наде, У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета.

И обиђе жртве што се у сну снâже, Надом на слободу; и кад осмех стидљив Прве зоре сине на оне што траже Хлеба, — он је мин’о покрај мртве

И док је добро вече давно пало, А једине звезде трепте у слободи, Ти у сну што те чудним путем води Проговориш гласно, с уздахом: „Још мало.

трепери, А моје су жеље и нежности спремне Да загрле звезде прошлости у вери, У вери, да ништа чедније и драже У сну живота за нас не постоји До краљевски осмех, кад се очи влаже, Са сваке звезде амбиција моји’.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

С њега се не дизаху утваре одрубљенијех глава, ни окљуванијех тјелеса, да им се у сну призиру. Напротив: побједа и освета, слава и шићар — то у разним облицима лебдијаше им у машти.

Ово потоње, заиста се и догодило. Како је у сну врцао главом, камен му се измакао испод ње, ах сад кад потече да се (тобож) цјелива са дјевојком, удари зубима о цијев

А није хтио, чујеш, да лежи у ћелији, но с нама, с нама је и јео. Па се зар и у сну онако расприча и занесе. Колика сам пута на чуду био с тога...“ „А што, вјере ти, Крцуне?

“ „Немој побратиме те ситнице износити!“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива...

Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом. „А шта, нећеш да нам кажеш!“ „Ја, вјерујте ми, не знам у сну што зборим нити шта је то вира!

У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица. Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но се сам шетао по

У Јановој души не остаде јасна трага од тијех сто дана, јер му протекоше као у сну. Осјећао се „као сламка међу вихорове“, али је сретан био, јер је шљедио нагону срца свога...

„Тата!“ зовну она лагано. Сердар не гледаше иако му очи отворене бјеху. То му се често у сну догађало, а кћи му је знала, па се овога пута хјтела увјерити да ли је будан. „Пејо!“ зовну она и другом.

Поједох, па ми се замути у дробу, браћо, е ја збиља мним, погинуо бих од тога иако је у сну било, да се не пренух и не нађох овај лијепи огањ!“ „И да се не надаш е ћеш до мало накљукати трбушину, реци!

Мене је првог задио; мене је најпрвога ред да му поврнем!...“ „Нијесам тебе!“ „Како нијеси у сну, рече, озебао и гладовао у нас?“ „Јест, јест“ „Е, видиш...

“ „Нијесам тебе!“ „Како нијеси у сну, рече, озебао и гладовао у нас?“ „Јест, јест“ „Е, видиш... Оно да речемо, у сну се привиђа свакога јада, и оно што није налик истини. Али мени се то догодило, баш то на што он гађа у Цуцама!

„Е, те ја једи од онога. Шта ћеш! Свако јутро бјех тањи у пасу, док не побјегох!“ „А, а, то је било на јави, а не у сну“, прихвати с мјеста медик... „Ама, опет, што је право, право, богатији су нечим од свијех осталијех Црногорица!“ „Чим?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

врачању и гатању су и чарања, нарочито она девојачка: да би се остварила каква жеља, у првом реду љубавна (да би се у сну видео суђени и др.).

ВЈЕДОГОЊА Вједогоња је човјек из којега у сну изиђе дух (отприлике као из вјештице). Овакови духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, па који

(Јак као вједогоња). ВЈЕШТИЦА 1 Вјештица се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лептира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу.

Пошто мајстори ћуприју наново сазидају и вода је тако исто поквари и однесе, каже неимару неко у сну, кад ћуприју трећи пут сазида, да се прво вече под њом негђе намјести са сјекиром у руци, па кад вода дође и понесе

Г) БАЈАЊА А) ЗА ЉУДЕ ОД УРОКА 1 Сан заспао, а урок не заспао; ако и заспао, у сну се разабрао. Два ока два урока; једно водено, друго огњено; узех водено па залих огњено.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

27. ЦРНО ЈАГЊЕ. Био један царев син који се бјеше зарекао да се не ће оженити дотлен доклен гођ у сну не види ђевојку која ће му рећи: „Ја сам твоја, ја ћу ти бити сретња и родићу ти сина са сјајном звијездом на челу.

” И ово никому не казиваше док једну ноћ у сну јави му се некаква прелијепа жена и рече му: „Што јуначе чиниш те се не жениш?

У ови исти час — Божја воља! — цар спаваше, и у сну она иста жена што је цареву сину на сну долазила, појави се цару говорећи: „Устај на ноге, твој је син мртав и твоја

У ови исти час — Божја воља! — цар спаваше, и у сну она иста жена што је цареву сину на сну долазила, појави се цару говорећи: „Устај на ноге, твој је син мртав и твоја снаха; него узми траву што под

Једну ноћ дође му у сну једно дијете и рече му: „Чоече! видим да си сумао душу да изгубиш и да покољеш ону јадну своју ђечицу, а знам да ти је

” Кад се ови сиромах пробуди нађе све под узглавницом као што му је дијете на сну рекло па онда пут оне горе, кад у њој нађе ријеку, он покрај ње хајде, хајде, док дође на извор.

Тако они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом. А оно дијете што је на сну долазило, био је андио послан од Господа Бога који је хтио да потпоможе овога јаднога чоека, и да се открију тајне

Али Бог као Бог — хвала њему и слава! — у они час у који су њојзи руке осјечене, учини те оцу њезину дође у сну некакав чоек и рече му: „Врати се дома овај час, јер је твоја шћер живот изгубила по заповијести твоје безбожне жене,

љекар у свијету, нањ је доводио и обећавао половину царства, ако га који излијечи, али све зафајду; док једну ноћ у сну дође му некака ђевојка и рече му: „Ти, честити царе, залуду све трошиш около свога сина, и зафајду си обећавао

Иза тога сна остане весела, али не задуго, јер мало по том дође јој син и рече да мора ићи куд му је у сну речено; и тако он оде а мати остане плачући.

Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, уватила, намаже очи некаквом травом,

онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, уватила, намаже очи некаквом травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

У ћелије своје пођите да бисте по закону завршили вашу ноћну службу. И тако сви са похвалом и у веселу духовном сну предајте се, све док подеклисијарх, часовник чувши да избија и по томе сазна да је право време, игуману не дође и

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И целе ноћи ту, код ње, ако јорган од врућине збаци, открије се, да је покријем; да, када почне бунцати, у сну љубити и грлити јастуке, ја јој квасим чело и додајем свеже воде... Као да ја нисам жив, као да нисам мушко.

Јер она тебе, чедо, тебе хтела да срамоти, да за тебе каже оно што ти, знам, уверен сам, ни у сну не можеш«... (Таре чело од зноја, страха, језе. Измиче се од жене, блаже): Јест, убићу те, убићу.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Отада, не само на јави, но и на сну, ништа ми већ није било у уму и на срцу разве велике библиотеке, академије, школе, учитељи, гди различне науке предају

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ За њим, у кошу, извалила се двојица какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никад не би у граду). С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као

— Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови. — Ајме мени! — шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.

Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир... па се исповиди вра-Брни. Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш

Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе што га ноге боле. Тако ми оно рече у сну. И јево ја потего два дана хода.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ 58 СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ 59 КРЛЕТКА 60 НОВИ ПОВРАТАК 61 ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ 62 У СНУ ТЕ НЕМА 63 НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР 64 СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ 65 ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА 66 УМЕСТО ДА У

Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја.

СКРОВИТО МЕСТО Тражио сам скровито место што ми се у сну јави По удаљеним градовима, у једној сенци, у глави. Скренух у мрачну шуму с видика што се плави.

Нек јекне бар у овим строфама Где је реч свака скоро појана Твоје сад страшно име Бојана. У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам како већ у мене Улази обрис твоје раке.

Нек јекне бар у овим строфама Где је реч свака скоро појана Твоје сад страшно име Бојана. У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам како већ у мене Улази обрис твоје раке.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Он заустави дисање. Срце му је јурило низ руку, брзо, и као мали тег ударало у лакат на који се ослањао. Она је у сну поново равномерно, тихо и пискаво дисала. Није ни лепа. Има лепших жена од ње. Истераће је, истераће је...

Јечи у сну, рањен на том тихом разбојишту. Гледа га беспомоћно и чини јој се да и он сам, телесно, отиче кроз те одране, ољуштене

А он постоји. Да њега кажњава за грехе, што се ноћу претварао да спава и прежао њен сан чекајући да у сну каже чији живот расте у њој. Чуо је само њено све теже и све гласније дисање. Све до јесенас она није тако дисала.

Чуо је само њено све теже и све гласније дисање. Све до јесенас она није тако дисала. Савест је и у сну мучи. Бог је тешким сном кажњава. Њему неће да се смилује.

у манастир! — Срећно, срећно! — радосно узвикује Мијат и помаже Аћиму да се попне у седло. Као у сну, Ђорђе гледа за оцем што одлази на белој кобили. — Видиш, баксузе, шта моја ћерка рађа! Писни сад ако смеш!

Аћим је мислио о вешалима, све му је било нестварно као у сну, и то што је везан, и што га туку, и што су пуцали на крала, а он о томе ни сањао није; па зашто онда да га обесе?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зар лажеш? — мајка се строго намршти, а девојчица заплака, и плакала је све до вечери. Чак ни у сну није престајала да јеца: — Не лажем. Видела сам их. Својим очима видела сам Татагину децу!

Је ли, заиста, на њој рибља глава? Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница!

»Шта ли ће с малим бити?« — питали су се, а дечак је настављао да прича о чудесним догађајима каквих ни у сну нема.

— Ја коло јесам видео — старац се наже ка чудном гостићу и осмехну — али то је морало бити у сну. Како се зовеш? — Ташко Орашко! — рече дечачић и наклони се. — Такво име још нисам чуо! — рече старац.

« —погледа га, осмехнувши се, а талас задрхта од нежности. Од тога трена њен лик није га напуштао ни у сну ни на јави.

Ко зна колико је, затим, светом пловио? Колико штедео Док није купио први чамац? Тек у сну промакло би му кроз сећање родно острво. Да ли је старац још жив?

Утону у сан као у бунар, и ужасну се. Хујао је ветар у његовом сну, ломили се таласи. Издалека чу како потопљени морнари зову у помоћ, и пробуди се сав у зноју.

— Можда у сну? — трепну дугим трепавицама лутка до чијег су мишљења сви држали. — Али такви снови нису ни корисни ни здрави.

посуте кристалима претвара у модри блесак, тако да се ономе ко се у њој нађе чини да се нашао у плавој светлости или сну. Али ретки су посетиоци који се усуђују да уђу у пећину, јер пећина као да гута радозналце вукући им чамце на дно.

Пред њим је био врт какав се ни у сну не виђа, пун светлости, пун мириса, пун једва чујних гласова птица. А у Врту ружа. Једна једина. Златна.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тај деда му се понекад јавља у сну и тражи од њега да буде научник а не војник. Кад је завршио и пројекат борних кола, дотада здрав као дрен, капетан се

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво! Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то! XИИ 6 Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

росе, ни цвета, Већ све тмина што је пак'о меси, А по тмини витлају се беси, А међ' њима прабесина спава Моју љубав у сну измишљава! Ј.

Ј. Јовановић 3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засијала. Ј.

Расклапљу се у сну очаране шкољке; Издише површјем, к'о од злата пена И с немоћи тихом једне слатке бољке - Дркће месечина звуцима Шопена.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Адамова лаковјерност грдна и његова непостојност лика бациће их у плачевно стање, што и нарав ни у сну не снила. Сатанине мрачне намишљаје види моје свевидеће око: он је буну зажећ намислио на равнине неба опширнога.

Попа, Васко - КОРА

нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима

те је загрлила По трговима Суза твоја тражи Моје очи Увече се дан мој мртав С мртвим даном твојим састане Само у сну Истим пределима ходамо 23 Без твојих погледа река сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

посматрам, да видим како спаваш, да ли на левој или десној страни, да ли на леђима или потрбушке, да ли хрчеш, да л’ у сну говориш“. Демокритос удари у смех.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

морате, свакако морате остати. — О, хвала... молим... кад кажете. Из дечије собе зачу се испрекидан, гласан уздах у сну. А из црног оквира на зиду посматрао ме строги израз очију старога оца тако одлучно опомињући да се скамених.

Тада заборави све по стоти пут па осети како га гуши један мучан осећај страха у сну, исто онако као у рату, у црним кишним ноћима пред наговештену борбу, кад је извесност да се погине увек већа од

Онда се све збркало око њега и у глави па се изгубио бестрага некуд у сну... Лежао је тако на некој, уској, трулој даски и над мрачном празнином, а даска се угибала, увијала, прскала па се

Као у тешком сну ваздух застао, занемео, замро. Све је у гробном ћутању, чекало сунце: да се појави, да оживи, да охрабри, да открави

Тек кад је, после неколико дана, све прошло, казаше ми дрско да сам у сну пао са онога зида. И то с подсмехом јер су ми се усне још црниле од фарбане воде.

Сећам се, да сам ноћ уочи рочишта провео врло немирно и тешко. У сну сам непрестано расправљао правна питања и препирао се са адвокатима; а кад сам се пробудио глава ме је болела.

ове ноћи и уморни и неиспавани, држећи се за руке да не би заспали, напрезали смо се из све снаге да дамо отпора сну који је навалио да нас савлада уочи смрти. Одједном наређује нам се да застанемо.

Њене дуге трепавице биле су још влажне од суза, а испрекидани уздаси у сну, после плача, одазивали су се лаким и финим дрхтањем њених прекрасно скројених усана.

сам се повремено трзао, отварао очи и уверавао: да је она ту, на мојим прсима, не схватајући ништа од разлике слика у сну отворених и затворених очију.

а ја мислим о Светлани, о чаробној светлости мога детињства, и како је тачно оно да смо ми од онога од чега је слика у сну. И још нешто мислим. Ево шта.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Осјећај је на њима или затомљиван, или претјериван, али увијек кривотворено. Тек у сну, кад је ископчана полуга воље, кад је наше тијело без обране, препуштено на милост и немилост окрутности туђег ока и

Напредовао је ходником према мени, задригао, још мамуран, тежак на ријеч и на осмијех, слабо покретљивих, у сну омлохављелих црта, држећи у рукама златни сат и ланац (плод злочина — стругнуло би ми главом) и полако га навијајући,

Лежала је мирно склопљених очију Помислио сам да се можда само претвара да спава. Гледајући је у сну често сам имао осјећај да ме кроз спуштене вјеђе проматра.

У једној ћелији негдје у дну малог мозга, не већој од зрна горушице, проклија давно укопано сјећање. Као дјечак, у сну је открио како се плива зраком.

Чини ми се да има и часова клонућа. Он шути, крије их. Док је будан, држи се; мрк је, закопчан, готово набусит. Али у сну је немиран; врпољи се, зноји му се чело. Устајем и отварам прозор да уђе свјежи зрак. Тад се нешто примири.

Зачудио се што ме види на ногама. Учинило ми се да му на лицу читам забринутост и питање да ли је у сну што говорио. И као да је по мом изразу тражио да то разабере. Дошло ми је да му кажем: „Буди миран, човјече!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну. Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.

— Стако, шта велиш ти за мене ? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. — Па... видиш сам... Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако.

Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела, и онога — који све са астала поједе и попије, а послије свијеће јој мијења — ухватила, намаже очи некаком

— који све са астала поједе и попије, а послије свијеће јој мијења — ухватила, намаже очи некаком травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.

— Хајде ти цару па му кажи да је мени пејгамбер у сну дошао и да ме је послао да излијечим некакву болест што је цар задобио.

Једну ноћ дође му у сну једно дијете и рече му: — Чоече, видим да си сумао душу да изгубиш и да покољеш ону јадну своју ђечицу, а знам да ти

Када се ови сиромах пробуди, нађе све под узглавницом као што му је дијете на сну рекло, па онда пут оне горе. Кад у њој нађе ријеку, он покрај ње хајде, хајде, док не дође на извор.

Тако се они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом. А оно дијете што је на сну долазило, био је андио послан од господа бога, који је хтио да потпоможе овога јаднога чоека, и да се открију тајне

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Чобанин се тако смеши мило, боно! Шта ли сања и ког гледа сада у сну? Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; Сунце сија, земља пуцка... вода пљусну.

до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.

ПРЕСТАНАК ЈАВЕ Долазе дани и ноћи без јаве, И као сенке, без шума, нестају; У сну, пролазом око моје главе Сви догађаји и стварност престају. Долазе дани и ноћи без јаве.

САН МОЖДА СПАВА Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва.

Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да

У сну своме нисам знао за буђења моћ. Ја сад једва могу знати да имадох сан. И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не з

Али слутим, а слутити још једино знам. Ја сад слутим за те очи да су баш оне Што ме чудно по животу воде и гоне: У сну дођу да ме виде шта ли радим сам. Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад И те очи, и ту љубав, и тај пут среће; Њене очи, њено лице, њено пролеће У сну видим, али не знам што не видим сад.

Ја осећам из њих како бол се вије: Замириса уздах из оног што није, Што остаје, труне, у сну у дубоком. Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и

Три мртве главе, а бледе су тако! К'о да се још плаше? Бар сад им је лако И све је тако. Долази он, Долази у сну мој синчић мали. Онако мио, ал' нешто бон: Однекуд га носе узбуркани вали.

” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве. “Не бој се, рече, за снове зле. Када мру у сну, на дану живе.” Од људског срца да л' има слабости веће? Отад чекам црне снове, али немам среће.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Неколико пута сам поновио то исто као у сну све док ми се срце које је јако куцало није смирило и док се нисам прибрао.

Све се то исто појавило у мом сну, осим привида моје мајке. Музика је допирала од хора из оближње цркве, у току ране ускршње службе, објашњавајући

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Саве. Једног дана је учитељу рекла, у мом присуству, да је у сну видела како је св. Сава положио руку на моју главу и, окренувши се к њој, рекао: “Кћери Дијада, школа у Идвору ускоро

Тамо, као у сну, видео сам дечаке како посматрају своја крда волова тачно онако како сам и ја то чинио, и играли су исте игре као и ми

Тамо, као у сну, видео сам дечаке како посматрају своја крда волова тачно онако како сам и ја то чинио, и играли су исте игре као и ми

А ако их не могу остварити да лије напор вредан труда? Пре два месеца тако што не бих помислио ни у сну. Али на то ме је навела Гаврина мелодија и општа атмосфера у Идвору.

Ћипико, Иво - Приповетке

Угледа да су кућна врата запрта и да око куће нема ни живе душе. Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше.

Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја нема.

Те ноћи кроза сан, слушајући јецање старе, Илија се често буди и пази на децу, пипа око себе да ли се које у сну открило и покрива га да га студен не бије.

Девојка сврне погледом другамо. Чињаше јој се као да се пробудила иза сна и сада гледа оно што је у сну негде гледала.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

заборавити везу, и паралелизам, косовске девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком лирском сну, испеваном у првом лицу, као исповест момка девојци.

У сну који је момак уснио, и казује га Цвети, њих двоје се промећу у голубе и, у љубавноме заносу, падају доле у ливаде, у че

Мислим да то није случајно. Јер овај двојник, ова сенка од лика коју видимо тек у Рајићевом сну, долази нам из самог средишта пишчеве поетике. То није усамљен случај, који налазимо само код Црњанског.

(„Пустолов у кавезу“) А у „Једином сну“ – за који песник напомиње да је „прва песма Откровења“ – пролећни почетак доводи се у везу са сном у мајчиној

Оне су допунски мотивисане у песничкој структури. Сан у „Једином сну“, наиме, има просторна својства управо зато што није разлучен од телесног, као што у истој песми и „чудна мисао“

]. Потрчим каткад сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада – као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне

У чисто песничком, а то значи и утопијском сну Милоша Црњанског, свет је премрежен невидљивим везама. У песничком сну Рада Драинца он се сам премешта по томе свету,

У чисто песничком, а то значи и утопијском сну Милоша Црњанског, свет је премрежен невидљивим везама. У песничком сну Рада Драинца он се сам премешта по томе свету, уз трачак иронијске самосвести.

је устројена по подобију савремених друштвених и техничкомеханичких односа и обличја која нас сустопице на јави и у сну прате.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Ја видим и сама да није ред, али не можете просто веровати колико сам заузета. Нисам ни у сну сањала да је то тако тешко бити министарка. Али – здравље, боже – доћи ћете ви опет, доћи ћете и други пут.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

До сада бар, иако није никога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје“.

Губљење у превеликоме и гушење у премаломе, то је као у лошем сну (и опет најчешће дечјем), у оном најгорем, који обједињује два страха од два на супротним крајевима уређена простора

Јер ако се у најинтимније испољеној еротској жудњи, чак у сну, „други” може толико докинути да постане део сопственога удвојеног „ја”, онда је јасно да делује нека врло јака

Међутим, у Вечитом пољупцу иста се девојчица - видно трансформисана појављује само у сну као знатно неодређенија „она.

Што у збиљи није могуће, што се не да спојити јер је запречено, спаја се у сну кад јунак Вечитог пољупца грли безимену „њу”.

дакле силно пригушена због запрека које, по правилу, породица поставља, еротска се љубав код Станковића тек у сну сублимише у блаженство стапајући се при томе - повратно - с непрекидно жуђеном родитељском нежношћу.

Софке обезличени „он” искрсава тек након јаког душевног немира и телесне мучнине, тако и јунак Вечитог пољупца - чак у сну - запада у тегобно стање, у ауру, тренутак пре но што ће се „она” појавити: „А њему овамо све теже.

Као код Диса „мртва драга”, код Станковића „мртва љубав” долази у сну као благовесно виђење, небесни дар нежности, „љубави, миља и среће”, за шта тврда стварност не зна.

(као у гробу), или кад она запажа застрашујуће слике сопствене смрти, па сликовне инверзије које, тачно као у сну, симболишу смрт - ако већ не све а оно бар неке од тих појединости које Станковићев пејзаж чине мање или више

”216 А презиме Чарнојевић, осим у наслову романа, налазимо још само у Рајићевоме сну: ту један доста загонетан младић изјављује да му се отац зове Егон Чарнојевић.

Зар не видите како сте се већ осушили? Боже мој, како сам ја представљала себи Србе”. 221 Сан у сну, или двоструки сан, није новина у књижевности; нити је новина то што је Црњански помоћу сна мотивисао удвајање лика.

оквира), треба узетиу обзир да је оно тако рећи двоструко: у себи садржи „суматраистичко” небо о коме је Чарнојевић у сну шапутао Рајићу (јер само то друго небо може бити „утеха”).

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И бродари сећају се дома свога И у њему рода свога миленога. Сад ће у сну слатке песме да забрује, Јер се бродић завичају приближује. Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма!

“ Гага сина ћуши Па му рече: „Рâно, Кад већ у сну крадеш, Кради што ваљано!“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло,

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ВАТРЕ 42 XИИИ КРАЈ ПУТОВАЊА 43 XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА

Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ. Сјајна она иде твојим трагом, ал од свију једини је не смеш видети.

ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана по мало, ако је име узрок томе сну. Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало. Заборави, заборави сваког дана по мало.

Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну. Руке које употребљавају камен и време стало на померљивој линији између два времена, где мру два гласна камена и

мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за сведока ил сунце пало, да је једно име узрок томе сну.

БИЋА И РЕЧИ Тражим почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатака збиље прерушене у сну Кад ушав у пустињу затаји поспале.

У времену порани Сунца и других звезда и сунцокрета. Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету Прорече мраку сну росу лек рани.

Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х. ЦРНИ ЈАМБ СНА Ја после великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни звук: зри

ИИ У сну то стојим испод запаљеног дрвећа пред чудним знацима и више немам руке у простор прогнан и у време. Већа све бива сенка

Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици. Ноћ слепих шиљкова ме прикова за тло. Под земљом мрачни предели се мешају.

ИИИ Сам у сну своме — ко ће да ме спаси! од свега мало пепела у рукама за буђење ми оста кад угаси крв моја име што га рекох мукама.

ИВ Не, више није важно шта ћу рећи. Већ беше све то некад ко зна кад у неком сну ил некој чудној речи. Ја после сна тог не знам куда сад.

Краков, Станислав - КРИЛА

а у Светој Параскеви мозаици из В века били су тако дивни, да се сада танке усне једнога плавога војника смешиле у сну. — Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт.

Но Душко га не чује, и заноси се све више у сну. Капетан шапће сам са собом све ређе и лакше. Хтео би да се дигне и погледа дуж поспалих војника, али се нешто тешко

Очи се мајора немоћно раширише, па кад угледа више себе израњављене гранчице, које као да је некад у страшноме сну видео, лицем му пређе грчевити дрхтај. Склони поглед и кад срете ужаснуте очи Душкове, усне му се мало насмешише.

Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је... Није се први пут та сенка јавила крај њега. Јаукао је ноћу у сну, викао и скакао помамљено. Увек је тада не кога тражио. И увек је чуо јаук у ноћи. Пио је жедно млаке воде са стола.

Петровић, Растко - АФРИКА

Треба видети са коликим вас очајањем пита ваш сапутник, који је случајно био заспао у колима: да ли је у сну можда клонуо тако главом да су му зраци падали на потиљак.

Степенице су толико стрме а пролаз тако узан да се у једном маху као у сну питам: хоћу ли се пробити унапред, хоћу ле се извући уназад, или ћу тако остати?

Нисам спавао ни неколико минута кад се са ужасом пробудих. У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу.

И уморан и успаван био сам задовољан да сам ту. Говорио сам себи у сну: „Лепо је да си ту!“ У поноћи смо продужили.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

штабу наступи мир, уморне штаблије разиђоше се по собама, лампе це погасише, и замало па је све спавало у дубоком сну. Ја остадох да дежурам у канцеларији.

даљину упиреш брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића; за тебе уморна војско, што сад у дубоком сну под ведрим небом одмараш своје уморне кости. »Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ВИИ Месечина, — ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, — Од тога се поноћ засијала.

ни цвета, Већ све тмина, што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава — Моју љубав у сну измишљава. XВ Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. Ти си мене распевала, Што је твоје, теби ево.

Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо! Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само!

Чини ми се кô да видим Светло лице звезде своје; Ја је видим, ја је видим, — А ње давно нестало је... ЛX У сну, дабогме у сну, И где би другде било, Дође ми моја мајка И поздрави ме мило.

ЛX У сну, дабогме у сну, И где би другде било, Дође ми моја мајка И поздрави ме мило. На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се

На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи. У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили.

На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи. У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили.

У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили. У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви се нова снага.

У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили. У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви се нова снага.

И пролеће се засја У души мојој тијој, А заигра ми срце, И почех певати јој. У сну, дабогме у сну, Деца ми стигла мила, И одмах сам их познô, Ма да им никла крила.

И пролеће се засја У души мојој тијој, А заигра ми срце, И почех певати јој. У сну, дабогме у сну, Деца ми стигла мила, И одмах сам их познô, Ма да им никла крила.

И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог. Сад често у сну чујем Дечице моје глас: „Где год је Српче које, Љуби га, ради нас!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Она тада ништа не види... — А откуд јој наочари? — пита онај у чуду. Мене тада савлада сан. И у сну сањам змију, баш чини ми се наочарку, како хитро приђе и уједе ме за ногу. Тргнуо сам се. — Шта вам би?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ 177 КЛЕВЕТНИКУ 185 ЈОВАН ПАЧИЋ 186 ЉУБИ 187 ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ 189 ТУЖБА 191 ОЧИ ЛУКАВЕ 193 СНУ 195 ЛАЛИ 196 МУЗИКИ 198 ЈЕЗД КОЊИЧКИ 200 ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 202 СУЈЕТНА ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ

В'јенац плете, убира се, или се к сну спрема, Све уз припјев дал'ко нечиј, страха близу нема. Нека заспи с пјесном мојом, доста за крат први, Овако ћу

У ланцу беде блажен је серце ком’ Порок, злодејство, на брата бачено Зло нит’ на јави нити у сну Подобно черву не гризе. Памти! Научи с’ рано дужности званија Претпочитоват склоностма милима!

Чувајте се ви таквога Дакле ока лукавога, Јер које се увек смије Простосрдно цело није, Већ лажљиво. Јован Пачић СНУ Сне! о, мирне, влажне, тавномрачне ноћи, Болним снагодавни, блажајши сине!

Тек у сну ми љуба наклоњена била. Сне! Противно теби, молим, све уклони, Да на сан ми твоје силе Њу донесу. Јован Пачић ЛАЛИ

Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости жеља.

У сну чудесним околне ми планине синуше зраком; Лишће с’ узвијаше дувањем с истока сунца на запад; Нада мном два се указаше

А кад дошла тамна ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим:

” Ово рекло Цвет-девојче Па с’ побожно прекрстило И на другу страну легло, И тек што је очи свело, У сну јој се приказало Момче младо голобрадо у оделу јучерашњем, Па је њојзи говорило: „Чу ли мене, Цвет-девојче, Ти

Село Момче голобрадо, А до њега Цвет-девојче, Обоје се загрлили И нагнули да с’ пољубе. у то доба на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту

; има и песма: Београде, мали Цариграде! ОЧИ ЛУКАВЕ (стр. 147). Прештампано из Пачићеве збирке стр. 242—3. СНУ (стр. 149). Прештампано из Пачићеве збирке стр. 113—4. ЛАЛИ (стр. 150). Прештампано из Пачићеве збирке стр. 231—2.

бури, а она, после свирања на фортепијану и певања те песме, јеца у својој несрећној усамљености; чак, ту исту песму у сну пева и двогодишње одојче Ружино, мали Младен: научила га је томе мати, ради успомене на њенога „љубезника”.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Али не таку, о господару! Све што је у сну око видело, То беше пусто, немо, дивије — Нигде колибе, нигде пламена, Нигде клисуре, нигде камена, Све се у сиње

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Судац: Ти ћеш мене зар учити? Давид: Не дô Бог! То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине? Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! Давид: Здраво смо, 'вала Богу!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да здерасмо маске. Разлупали смо богове и горди Слушамо голих речи празне праске.

Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише. Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне.

чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.

ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну. Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит сина, Да чува благо то. 2. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Пјани ћув само прôђе и зашумело. Ослушни, дозивам, спи рођени пој. Иза сна сну дубље буде пробуђење. Брату се из дубина огласи, прене на овај глас. РОДИТЕЉУ Ко си?

У целов јед... Гини ми гинуло мало! НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА! Нина ми нина, спи, Бела! Дедаци, не знате зар, У сну се заметне плод! Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Та л. употребљује се доцније као лек од водене болести (СЕЗ, 40, 228), и кад дете у сну мокри (СЕЗ, 40, 83). Иначе је л.

дај да у сну видим свога суђеника«. Потом метну венац на главу и кажу: »Зелени венче, ти ћеш се осушити ако не доведеш мог суђеника

кажу: »Зелени венче, ти ћеш се осушити ако не доведеш мог суђеника да те скине« и с тим венцем легну спавати, па ће у сну видети суђеника (Софрић, 53). Девојке мећу б. у ђурђевданске венце (СЕЗ, 19, 53).

У народној медицини г., нарочито са бадњиданске вечере, важи као лек од рана (СЕЗ, 40, 80; 83). Бело г. у сну значи сузе, а црно значи веселе (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 385). Г.

и љубавна гатања. Уочи Младенаца мећу девојке прутић од д. преко потока или бразде, па ће им у сну доћи суђеник (СЕЗ 40, 46). На Тодорову суботу хватају се девојке обема рукама за д.

девојке зановет себи под главу и реку јој: »Зановети, ти не зановетај, Него реци суђенику моме Нека ми се ноћас у сну јави« (ЖСС, 207).

Ј. се уопште носи болесницима као понуда (БВ, 7, 1892, 125). Јабуке у сну значе непријатност, болест, беду (СЕЗ, 13, 442; 32, 119; Зборник, 137а); али значе и гозбу, пир (ЗНЖОЈС, 19, 206).

Коме јасенак није начет, неће оздравити. Често болеснику вила саопшти лек у сну. Судови и пешкири остају код јасенка; ко би их употребио, распао би се од рана или би ослепео.

(БВ, 9, 169; 11, 293; Беговић, 186). Са оваквом праксом можда стоји у вези веровање да ће, ако се у сну види н., умрети неко у роду (ЗНЖОЈС, 7, 385). Као и јабука, и н. се носи као понуда болесницима (БВ. 7, 125).

моле своје молитве и деле народу траве (»јер веле да и на њему има вила«, ЗНЖОЈС, 7, 120). Ораси у сну значе сиротињу и штету (СЕЗ, 32, 1925, 119).

У народној приповетки јунак меће п. у очи, да би одолео сну (СЕЗ, 41, 464). У другој једној народној приповетки (БВ, 7, 327) јунак приповетке зове се Паприка-Јанче. В. о томе ѕ.

На Светог Андрију завеже девојка у крпицу Три зрна п. и метне под јастук, говорећи басму, па ће у сну видети суђеника (ЗНЖОЈС, 7, 189).

Ћипико, Иво - Пауци

А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује као да је на јави...

Раде чека. На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио. Њу је понајвише у сну миловао, а на јави у гоњању, најјаче му се опирала.

Једне ноћи у сну сни Машу и чисто отупи од сласти, па, кад се диже, упути се равно ка њеној кући. Тражи је уоколо и неће да уђе у кућу,

На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.

Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи. У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој бари, усред поља.

Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање... Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.

Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но сви јесни су себе и не предају се сну. А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином,

Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. Уто друштво на мазгама изби на равницу. Он се трже и погледа пред себе.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да не доживим и то страшно последње понижење да се борим да останем, а да ми се то не допушта. Јелена У сну ми се Доротеј јавио као витез. Под њим бели коњ, са као злато жутом гривом; он у сребрном панциру.

Они ми се у сну привиђају. Траже од мене да их поменем колико да не буду заборављени од нас који смо имали срећу да преживимо.

Стотину сам се пута будио обливен хладним знојем јер ме је у сну јахала нека подбула, модра саборишка женетина крвавих очију и орловских канџи уместо прстију.

Одиста све је овде саздано као у дечјем сну: жуборави поточић, слап, вир, окомита литица, зелени пашњаци, горостасни храстови. Предео је свеж. Омамљујући.

Ноћ иза тога провео сам мучен ужасном мором. Поново ме у сну посетио Црни Стеван. Зовем га Стеван јер сам тако навикао из млађих дана кад сам веровао да ћу га, ако му наденем

Остао је исти онакав каквог сам га упамтио оне ноћи кад сам га први пут видео, ваљда у сну, ваљда једино у сну. Тога дана сам у бици са Угрима, негде у Усори, први пут убио човека.

Остао је исти онакав каквог сам га упамтио оне ноћи кад сам га први пут видео, ваљда у сну, ваљда једино у сну. Тога дана сам у бици са Угрима, негде у Усори, први пут убио човека.

Све је то било тако јасно, па опет, ја сам по хиљаду пута затицао себе, у сну или у мислима на јави, како поносито стајем својом десном ногом на зараван, да се гордо, победнички окрећем око себе и

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

У своме станишту милом Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом Отреса студену росу. Свуд блага тишина влада, Само што бистра вода с кладенца роморећ

Зелене палмове гране, И звекет звонаца јасних свечаност казује њину, И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно: Осана Давидовом сину! И стари крпа се трже.

1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров

Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик оте: „Кô у љутом досад боју, Срећо моја, ти ме прати!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну. И ми смо осањивили, па тромо корачамо кроз тиху, пусту улицу. Чујемо топот коња.

Овај плезиосаурус, са дугим змијским вратом, права је аждаја; ни у сну је не бих желео срести. Овај костур, виши но жирафин, остатак је једне џиновске птице из Нове Зеландије.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије младе, Ухватите зраке Од

Нађе да се играш око мојих леђа; Да ми не даш мира у сну почивати; Чекај, сад ћеш добро ти мене познати.“ – Миш у лављој шапи поче цијукати Пола мртав од стра' поче се

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН Како: »он«, »покојник«! Покојни твој муж? Не разумем!... (Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека!

Ко зна кад сам тек заспала. А боље и да нисам никако ни спавала. СТАНА (у поверењу): А што? Дошао у сну неко па те грлио, љубио?... ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’!

Нека се радује богатој трпези; радује меканој, топлој постељи; здравом и добром сну... СВИ (одобровољени Мироновом разнеженошћу): Хоћемо, дедо, хоћемо. Како да нећемо да живимо?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И при трећем покушају Бог је друкчије одредио. Шта је госпа Нола те ноћи у сну видела, нико не зна. Да ли је бар још једаред гледала и слушала воде што имају крила?...

А Јови је било забрањено да о томе и у сну снива, иначе је крај картама и у кући и ван куће. Фрау Роза, као и њен син, имала је врсту поштовања за људе с којима

код куће, главоболни; непливачи се преврћу у врбаку, на хладном муљу; мало даље, читаво туце рибара спава и сви се у сну бришу од зноја. У порти, у парку, само муве зује. Око пет часова, једва, потераше облаци.

Како кривци ни у сну нису очекивали смрт девојке, били сасвим далеко од тога да смрт њену хоће, збунили су се, преплашили, запрепастили, и

Док је он размишљао, Харисијадес се у сну растајао од душе. Кад је Спида стигао у виноград, Харисијадес је био мртав.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

с њима симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романовог било оно што ми зовемо љубопитством, особито у сну, зато пође редом ова простодушна животна мерећи, и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје

с њима симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романовог било оно што ми зовемо љубопитством, особито у сну, зато пође редом ова простодушна животна мерећи, и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И ту, крај мога кревета, отпочела је комисијска полемика о питању: да ли ме треба овако у сну истући или треба ствар одложити за сутра ујутру.

Сања, вели, неке страшне снове и у сну се тако погдекад препадне да често пута скаче са кревета па га једва можемо умирити. — Хм! Хм!

И онда, зар је чудо што смо се у сну трзали, што смо заборавили и народне песме и оченаш, па често пута и своје сопствено име и презиме, и место рођења, и

Крећу се блесаво, расејана погледа, без воље су и без апетита и по целе ноћи, од мркла мрака па до ране зоре, они у сну шапућу: фало ферері фалѕум у танго тетігі тангум.

— одобравам му ја и одлазим, весео што сам најзад ствар објаснио те заувек отклонио напаст која ме је већ почела и у сну гонити.

томе је већ неколико година, тај ме акт непрестано гони, гони, гони, гони до истраге, тако да будан стално шапћем а у сну стално сањам: чешагију, порцију и ћебе.

Дух човечји после смрти ужасно беспосличи и једина му је забава да посећује своје драге на сну и да се јавља женама на спиритистичким седницама. Иначе, могу вам рећи да је моје дубоко уверење: да је и смрт навика.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А лађа малопре кратким звуком објавила полазак. И Јовчи се у сну причинило као да је нешто пукло, и то баш поред њега...

Али то није био пуцањ топа већ као да је експлодирало разорно хаубично зрно, причинило се у сну потпоручнику Јовчи.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

руке гледам како, ко дављеници, тону: Сва јучерашња патња овде се ослободи, И све надање које поверавах некоме о сну, Ко песма да је птице малаксале на гнезду, Која ни сама не може више погледати ту звезду, Толико на сваку светлост

Ипак у страху презах да не преживим ово и у сну Где довољно ће спавање прегонити ме, у труљење, Када ниједним дизањем свести нећу се ишчупати том дну, Већ кроз

”Ја ћу наменити теби тај гроб!“ ВУК ИИИ Не, не, не! Ја сам једини коме је Сунце у сну лежало на грудима, Притежалошћу тешком својом уносило му у сан мучења, Имађах отворене вене, засечене дубоко на

их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам притрчавао је прозору с криком у сну.

Потрчим каткад сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада - као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ко зна колико ће служба Мајци Вода потрајати? Заморио се Ведран, растужио. Чак и у сну, чини му се, изворе чисти, никако да очисти, туго црна! Једва се некако сети мрава. — Дођите, браћо!

Једва се некако сети мрава. — Дођите, браћо! — позва их дечак у сну а када је отворио очи виде како четица мрава ножицама труње избацује, и пева: Млада ће шума листати, извора лице

У раздање и у сутон мучила га је сумња је ли он икада и био Дрвосеча. Можда му се то само приснило? Само у лудоме сну приказало? Ко је он сада? Шта је? Када би бар могао да врати лице војника, па макар истога часа погинуо?

Тако, први пут, након одласка из планине у сну виде своју жену, децу и дом. Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!

И нехотице лептири су је подсећали на цветове које је неки луди ветар захватио и понео. И у сну и на јави поче се Капљици привиђати Цвет. Тако је знала да је дошло време да крене.

Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла. Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени и лелујави какве никада раније није видела.

Макова је свакога дана било све више. Већ су читаво поље прекрили. »Као макови у мом сну!« — помисли жена и виде како, крупнији од свих, израста један цвет, а из њега излази девојка с цветом у оку, смеје се

Уздахну Лепотица, а у зору првога снежног дана умре муж. Ни у сну, ни на јави није могла да заборави његов поглед. »А ти?« — питао је очима. »Шта ја?

Људи сопственим очима нису могли да поверују. Догађа ли се све ово или је о ружном сну реч? Тишина, тежа од камена паде између младића и Златокосе.

Можда још увек трчи, ко зна? БЕЛУТАК Спавао извор у утроби планине, сањао и у сну своме растао, толико порастао да је морао на површину земље изаћи, или се од сопствене снаге угушити. — Гле, силеџије!

Затим се присећао и љуто клео. — Обманула ме Звезда! Можда изгубљени кључ и не постоји? — У свом сну виђао је мајку како га чека и кућу своју милију и раскошнију од Замка.

Чак је и ноћу копао, а гомила избаченог песка је расла, као што је у његовом сну растао Замак. А онда је свануо дан девети. — Ево га, светли!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У сну гледа царске низаме и хорде, С мјесецем барјаке зелене и горде, И борија турских чује јасне звуке... Сања...

'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред. Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед.

Ја сам то давно знао. Та у сну видех те једном, И ноћ ја мрачну видех У твоме срцу ледном, И видех како ти срце изгриза змија нага, И видех како

О, да ја доћ могу тамо Па с врела радости пит, И лишен свих патњâ само Слободан, блажен бит. Вај, често у сну спрам мене Тај среће сине крај, Но попут празне пене У зорин ишчезне сјај.

55 Ја сам плакао у сну, Ја сањах да те гроб крије. Пренух се, а још низ лице За сузом суза се лије. Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти

Пренух се, а још низ лице За сузом суза се лије. Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти оде другом. Пренух се, и јоште сам горко У плачу јецао дугом.

Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти оде другом. Пренух се, и јоште сам горко У плачу јецао дугом. Ја сам плакао у сну, Ја сањах да сам ти мио. Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Змај-деспот Вук добио је змајевиту снагу и крила у огњеном сну потлаченог народа о победи над угњетачима. Он дели мегдане са највећим турским јунаком, Ђерзелез-Алијом, и са Турчином

Наша земља постала је за Турке ненасита гробница. Госпођа Туркиња у страшном сну гледала је под својим грлом устаничку руку која јој кида ђердан, слушала кобне звуке и опажала несрећне боје.

За кога сам лице одгајила? Да га љуби црни Арапине!“ У то доба и ноћ омркнула. Сан уснила госпођа царица, ђе јој на сну чоек говорио: „Има, госпо, у држави вашој равно поље широко Косово, и град Прилип у пољу Косову, у Прилипу Краљевићу

Кад ујутру јутро освануло, она трчи цару господару, те казује шта је у сну снила. Кад је царе р'јечи разумио, брже пише сићана фермана, те га шаље бијелу Прилипоу, на кољено Краљевићу

из сна пробудила, узе штаку у десницу руку, оде право ка Ружици цркви, те казује протопоп-Неђељку казује му шта је у сну снила. А кад стари баку саслушао, он јој оде санак толковати: „Чујеш мене, остарила мајко!

Касније, антрополошка теорија модификовала се у психолошку теорију, која придаје велики значај сну и халуцинацији. Крајем XИX века појавила се и такозвана историјска школа.

Човек или жена побратими некога кад му у каквој невољи (у сну или на јави) каже: „Да си ми по богу брат!“ или „Братимим те богом и светим Јованом!“ (св.

Новим санак боравити — спавати сандал — врста полусвилене тканине сандалије (гаће) — од полусвилене тканине сану — сну сап — дршка сарук — в.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

час се жути Час се плави Па ми најлепше слике ређа Овде у глави испод веђа Сутра ујутру када сване Ја нећу дати Сну да стане Хоћу да сањам дању и ноћу Одлучио сам И тако хоћу ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО До стола До

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Забезекнути учитељ није скочио иза катедре и појурио за Луњом као оно некад за Јованчетом. Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице.

Изненађени у тврдом предјутарњем сну, домобрани и не покушаше да пруже неки озбиљан отпор. Распасани и необучени скакали су преко живица и плотова и трком

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

391 СТРАШНИ КРЧМАР 392 ПОГРЕБНА БЕСЕДА 394 СУСРЕТ У СНУ 395 ПАКАО САМОЋЕ 396 ИЗ МЕТАФРАСТА 397 БОГ СТРАХА ИЛИ ЦРНО ОГЛЕДАЛО 399 БОГ СТРАХА 401 ПАХОРСКИ БОГ СЕ СРДИ 403 ПРОРОК

Сваком се тако исто пригађа, кано у сну нешто да види, или сенку донекле мотри, те је хвата руком да је заустави и удржи. Није ли у том људни луд?

Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати. О, ал' те ноћи виде у сну чудно високе мердивени. С онога места где спаваше, са земље, прислоњене чак горе за небо.

грчки цар Лав Јерманин, иконоборац, мучио и немирио христјане, за иконе да их не почитују, јави се Богородица тадар у сну његовој матери, те јој рече нека напуни пуну с врхом чашу крви и напије ш њоме своме сину Лаву.

Пак по тој му намери, на њено име не даде му се никако доправити је: она сама не зактеде да то буде. На сну се цару указива говорећи му да се одстане тога посла што је наумио.

У томе указа му света Богородица милост своју: на сну му дође к њему, те му то рече: да иде тамо у Атонску гору што но се сад Света гора назива, и онде ће своје спасење

Где год човек обрне се, куд ли ходи, у гори, у води, на пазару, у јелу, у пићу, — највише на сну пред очи доноси оно што је чињено, сваку хавет приводи, плаши и страши нас...

да ће му остати глава на њему, и у тој тузи и невољи плачући му и јецајући, преузе га сан, те мало заспа и смотре у сну ону жену што јој је дао био откуп мужевљи, где је дошла онде к њему и стоји пред њим, те га пита и вели му: — Што је

Пак и на другу ноћ му се тако исто указа та жена у сну, те му рече: — Већ се не бој ништа, ето, ја ћу те сутра отале пустити.

цркве, не би му некако за то справе што би ваљало томе камење, те се застара и светац се зато не облени него му се у сну јави и рече му да иде к мору и што је скоро кораб дошао нека, рече, гледа у илиману и господару од кораба да говори.

И пак оне ноћи у сну му се јави свети Димитрије и рече му да иде онамо у кораб, те на хрпту корабља да има гледати.

Ако би и царичине узео, неће се она ујазвити зато.« И како оде у кораб други пут, све онако нађе како што му је у сну исказао, и корабник није му ништа забранио; које је он сам ктео, тê је поизбирао и однео.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!... Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!

Све што је сазнао он јој је савесно и тачно реферисао. Јевда се просто изненадила. То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!

и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и

му се по памети слике те, и није му никако јасно било, и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко; тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.

И она му дође ужасно немилосрдна и гадна. И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.

И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче. Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности