Црњански, Милош - Сеобе 2
Требала би му само млада жена. Божич му онда довикну, да је то бар лако. Ето му Францл, домаћинова собарица. Та мала собарица, плава, врло млада, са црним шепутом од велура, око врата, лепушкаста као лутка, баш је кроз
Требала би му само млада жена. Божич му онда довикну, да је то бар лако. Ето му Францл, домаћинова собарица. Та мала собарица, плава, врло млада, са црним шепутом од велура, око врата, лепушкаста као лутка, баш је кроз трпезарију пролазила.
Исакович је црвенео, као и мала собарица, од таквих разговора. Он је покушавао да се провуче кроз врата и нестане из трпезарије, а да се, при томе, на све
је, да је његова жена, заиста, прогледала њиховог сапутника и да треба затворити врата, на соби, где ноћас та мала собарица спава. Капетан је слика и прилика заводника жена.
Виде да има плаве очи, и запамтио је и црни шепут око врата, али јој је окренуо леђа. Собарица га онда упозори да иза постеље има пајван, који треба само да повуче, ако му што треба.
У тренутку кад мала собарица Валдензера хтеде да изиђе на врата, Исакович угледа шафољ, који је била, да га изнесе, упртила, погрбљена.
Исакович то више није видео, јер јој је био окренуо леђа и пришао прозору, који је био у решеткама. Кад је собарица изишла, она је изнела са собом канделабар, и у соби је настала тишина и настао полумрак, на место трептања многих
Ди Ронкали, каже, узео му је био Францл, али је та мала собарица била шашава, па је затруднела у Бечу. Сад је удају. Сви се питају с ким је то могла да згреши?
Завршиће као Францл, мала собарица Валдензера. Код Исаковича се, после тог повратка из Беча, јављала, на души, нека горчина, коју није имао до Беча.
Прву је купио – купио – од мужа, који је био на путу у Кијев. А друга је, тобоже, госпожица, али собарица њена каже да је и она затруднила. Је ли приметио колико је Вишњевски леп?
Чуо је, каже, да лепушкаста собарица постмајстера Хурке пере Павлу пресвлаку. Павле би, ако би хтео, могао добити и бољу зверку.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића. И ПАВЛЕ, МАРИЈА МАРИЈА (собарица, старица, долази споља): Господине, један господин; каже позван је.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад би отворио врата, продерао би се: „Анџела!“ Анџела је била наша, врло лепа, собарица, и њен је задатак био да баруна, напитог, спусти у каду купатила. Барун би тамо певао док га сан не савлада.
“ Сећам се, пре рата, они су носили обојке. Кад сам стигао на други спрат, баш је зазвонило звонце. Дотрча једна собарица и погледа број, узвикну нешто и на то потрчаше и са десна и са лева.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није доручковао, а ручак му је с дуваном и литрењаком ракије доносила собарица, млада, здепаста девојка, која се стално безразложно смешила, откривајући високе и бледоцрвене десни.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА: Зар и мене помињу? РАКА: Па дабоме! АНКА: А како ме зову? РАКА (тражи и нађе): Собарица А-ки-ка. (Смеје се слатко.) А-ки-ка!... АНКА: Има ли још? Читај!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Окретао сам се као неки сељак и посматрао кревет... Хладна и топла вода... Огромна огледала... Млада собарица, нема јој више од двадесет година.
Излетео сам као из пушке, сјурио сам се низ степенице и нашао се на улици. Сутрадан улете у моју собу Елвира, собарица, сва усплахирена. — Сігноре, цатаѕтрофе. И Тедеѕцхі ханно ротто ла фронте. Ох Диô!... Сіамо пердуті. — Шта каже?
— Пардон!... Грофица од хотел „Турнира“ — одговара Драгиша, који се већ снашао у новој средини. — Дакле, собарица. Ти рече да је била млада, од двадесет година, лепа... улетела је у твоју собу. Па, овај...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Таман се ми тако договарамо, а дође собарица па каже: „Море, не бојте се, питом човек као јагње. Јутрос сам га, вели, помиловала за подваљак, па мек као рукавица,
Онда нам каже собарица: „Ја ћу да кидишем на њега!” Има, знаш, храбрих собарица, па смеју тако да кидишу на човека. Куцне она на врата, а
Онда нам каже собарица: „Ја ћу да кидишем на њега!” Има, знаш, храбрих собарица, па смеју тако да кидишу на човека. Куцне она на врата, а отуд одговара онај као голуб: „Слободно!” Нама заигра срце...
Није што је мене страх да ме он погоди, него само зато што нисам рад да погинем! ЖИКА: Па ко је први ушао? МИЛИСАВ: Собарица. ЖИКА: А онај? XИВ ВИЋА, ПРЕЂАШЊИ МИЛИСАВ: Ах, ето господин-Виће, па нек ти он каже. ВИЋА: Шта то?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он је слушô о лепоти, Ал' јој није видô лица: О, хидалго, о хидалго, Ја сам њена собарица.“ Засмеја се несташница, Насмеја се и он благо, И прошапта, љубећи је: „Па, најпосле, што му драго.“ 1887.