Употреба речи соби у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

ти ћеш распремити твоју радионицу и све ћеш пренети у собу коју сам у старој кући за тебе определио, а у твојој ће соби становати сиротице, наше гошће.

“ После тога изиђе напоље у кујну и стаде спремати ручак. Ја сам остала у соби и облачила сам моју малу лутку у разне шарене крпице; после сам јој мазала обрве, правила јој нос и уста.

Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“. Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити...

Кућа, као што је била споља чиста, така је била и изнутра: кујна лепо разним гвозденим и бакарним судовима окићена; у соби два, белим чаршавима застрта кревета, у зачељу једна офарбана клупа, а у среди собе астал... На дувару је висио св.

Уча оде и наскоро се после тога врати са младим Гружанином; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици раде, јер су се већ сви искупили и чекаху свога доброг учитеља...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Деспот крај Дунава смишља, у соби пише, и на државном сабору у двору објављује Закон, који, ко живи муж, свакој удовици у Доњем граду, о!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Пет дана по Божићу дођем и ја ту и до несем мом оцу кошуље и друге потребе; нађем мога оца у соби на Су-капији. Ту сам видио преко стотине глава видински̓ Турака, које су одсечене и пред везировим конаком стајале; и

ноћимо и рано ујутру у његов двор, где нас госпођа уведе у једну топлу собу и каже: „Господин јоште има посла у другој соби”.

Сад бирташ наложи у фуруну и запали свећу, и у соби ништа друго до свеће. Угреја се нешто фуруна, и ми се огрејемо и почнемо вечерати, али што се тање може и јефтиније, и

Но дрва не изгоревши како ваља, удари она сила по соби, те ти онај ћумур удари у главу мога Чардаклију и Теодора, а они с клупа попадају на земљу као пијани и мало живи, и

” — Он се одриче. Али је краљица врло мудра била, па је послала накаша (молера) те краљево суре извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало, погледај сад у ово суре (образ).

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући

После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом. — Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо. — Е, те још како!...

— Не виче се 'нако узалуд! — додаде Витомир. — Их, их! — учини ћир Трпко, па стаде шушкати по соби док нађе паре; одброји им према ведрини крај прозора, а све дршће. Даде им и, брже-боље притвори прозор.

Баш тај ће Му број дохакати најпосле... Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен.

»Ружно. све се истроши. Хеј, Бранко, Бранко, Откуд сад баш да оде?!« поче Мојсило гласно викати, ходајући по соби. »Да је барем он овде, па би се можда могло и покварити...« И ту се си ромах Пупавац удуби у дубоке мисли...

!« дрекну и учини: »Хуј!« После мало ћутања поче: »Чек, колико сам оно пута прошао?« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети... Наједанпут пљесну рукама: »Их, опет двадесет пет! Неће бити?

Окисао као миш, све се цеди вода с њега. Мрак — једва се види ићи. Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оне њезине другарице где провирују на прозор.

Онако мокар, босоног и мртав од тешког умора догамбуља којекако до свог стана. Уђе унутра и поче ходати полако по соби, нити је пристао да седне ни да легне. Вода се цеди с њега и начинише се читаве баре по соби.

Вода се цеди с њега и начинише се читаве баре по соби. У том ходању поче бројати у себи колико је пута прошао. Неколико пута пребројава, па тек дрекну: »Јаох мени, па тек

« Љутит и озлојеђен, избаци врањ кроз прозор напоље. Диже се, па пошто је дуго и дуго мислио, ходао по соби, лупао песницама главу, вајкао се... букну тек на један мах, па оде као бесан.

А он је испуни, намести у соби, па уведе ђаке и заноси се ваздан с њима, казујући им: како та тица живи, куд се сели, шта ради, како се зове — и шта

— Па оде у собу учитељеву. У соби учитељевој стоји на једној грдној печурци већ напуњена јеина. Поп Вујица се упита лепо с учитељем, рече му?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Не бој се!... Лазар заколута очима. Он није веровао да те речи субаша говори. Да не беше још кога у соби?... И он поче зверати око себе... — Не бој се!... Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се.

Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији. дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу...

Није много прошло, а попа дође. Прекорачи праг и назва Бога. — Коме треба молитва? — упита он. — Ево, у соби... дете... Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву...

Он је осећао пустош њену у својој души. Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... Али никако не могаше заспати. Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.

Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... Све у соби кршћаше се светим знамењем... Попино се лице наједанпут преобрази. Он пољуби шару, па викну: — Браћо!...

— Добро вече! — Бог добро дао! — Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. — Добрим свакад! И позва их у кућу. У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу.

А куће без старешине нема... Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. — Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину. Ми не хтедосмо без тебе то чинити. Реци кога ћемо?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОНОЋ У соби музеја глухо ноћно доба. Пред гранитним Марсом ту страсна и гола Игра баханткиња. Ту лије Ниоба Мраморне и хладне

Жуте руже умиру очајно у соби, у коју се неће више вратити једна жена у црном, која је била увек тужна. РАВНОДУШНОСТ Те ноћи, у звонари једне

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.

Знам да је у соби била тишина. Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта. Још ми се учинило да су га с

Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. Ђорђе је дошао да се опрости.

Одмах? — Одмах! Не знам како смо се опростили. Ништа нисам видео. Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши!

Још мање него мало, и све је пропало: — Мамо!... мени се... допада ова девојка! — Красно дете! Разиђе се дим у соби. Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. Ваљало је хитати.

А наша мати седи с нама у другој соби; очи јој црвене, лице бледо, руке сухе, и час пô понавља: „Боже, ти нама буди пријатељ!

Врата се отворише и мој отац уђе. Обрте се једном два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже. Дуго сам још слушао како се преврће по кревету, па после сам заспао.

— Ходи да их видиш! — рече мати, па га као неко дете поведе за руку. Али ја у три корака већ у соби. Само што пришаптах мојој сестри: „Лези!”, па навукох јорган на главу.

Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом четврта одбија псе, пета у кухини, шеста у соби куда те воде — читави сватови!

Ђеда, кад Арсен уђе код њега, сеђаше сам у соби. Како ништа друго не може радити — он коми грах. Арсен скиде капу и приђе руци. Ђеда се нешто намрштио.

Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта. Не поздрави се он ни с ким, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.

Жене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију. И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад променила, и да им место није било у соби.

од вашарског ринглшпила, и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; затим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом, и напослетку једну велику зимску мараму

Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, такозваној гостинској соби. Намештај леп и јак, али старе моде. Све је било јако и темељно, и све пространо и комотно: ако су кревети, то су

У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.

Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.

А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мáмом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају. Ни мáма у соби није могла чути тамбуру.

Ни мáма у соби није могла чути тамбуру. Али Јула је чула, и одмах је скочила из кревета к прозору, па кроз разређене шалукатре видела

Настаде мала пауза. — Јуцо... јеси л’ још на пенџеру? — Јесам, мамо! — Отвори мало шалукатре!... У соби је к’о у рерну... врућина ми је. Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...

Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира, па стаде ходати љутито по соби. — Ако штогођ стане да пребацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му да младић има очи и своју

Он (тј. Аркадија) био је тамо пред вратима, и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици уз кога да пристане и да сведочи.

Јула је у ћошку плакала, потоком лила сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора, и гледала без икаквог интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се

А поп Спира је само слуша. Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша, и шета се по соби, и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па, најпосле, слеже раменима, па рече: — Та,

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

имао и као неку превласт што је само он могао до клисарнице, у једном заклону од стреје и прућа, да у тој, као некој соби, само он спава и довлачи та своја пустињска одела. — Жене давав, Таја бута!

Али ипак Вејка се није надала да ће Таја толико њу, Вејку, да омрзне и отера је, да јој не дâ да спава у његовој соби. Једног дана просили су...

И ко зна докле би тако, да се сам попа није умешао. Силом отерао варошанку те Таја опет могао сам, у тој својој соби да седи, ноћева. Али, од тада Таја као да не беше више онај Таја. А зар и године дођоше. Више није јео.

Па онда, што год би случајно од материних ствари нашло се у тој соби, он би цепао, бацао. — Курво мајке, курво мајке! ... Или би му долазили на ум очеви греси.

у великом котлу угреје воде и све остало спреми што је потребно за купање мртваца, а она оста у великој, гостинској соби да је распрема, намешта.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Када стигну у село Ј., траже бирцауз. У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима. Љуба и Гавра у кујни су се обукли. Кад су већ готови били, опет.

Кад су већ готови били, опет. уђу у собу да промишљају како ће визиту правити. Било је већ пред вече. Ходају по соби горе доле. Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.

Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати. Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали. Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати.

Фрајла је о чикаГаври снивала. Господар Першуновић дуго није могао заспати. Он је сам у једној соби био, па је дуго горе доле ходао и размишљао како ће ствари изгледати ако му се кћи уда.

Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе. Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају. — Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.

После вечере се разиђу. Љуба и Гавра су у једној соби. — Како ти се допада овде? — запита га чикаГавра. — Не знам још ни сам како.

— Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби. — Можете, ал’ како ћете почети? — По обичају. Казаћу: Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте

Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.

Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола. — Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.

Љуба блене у скупоцене ствари; тек тако опази и клавир. Онда почне се мислити где ће толико покућство у његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе: једна гледа у дућан, а друга је преко

— рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста. Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби. Фиранге су, истина, биле танке, беле, ал’ опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети.

Види се да нема ни у чем оскудице. У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— А комите? — Батали комите, они су све и направили. — Наравно комите и жандари. У соби код „Балкана”, где је врховни штаб четника, ври и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких,

Под његовим тешким корацима шкрипао је и угибао се иструлио патос. У неизветреној соби старински, изанђали намештај ширио је буђ на све стране. Јуришић.

У оној тесној, неизветреној соби он се осећао мучно, али чим помисли да сад иде у широк, чист простор разгали се наједном. Брзо је облачио униформу.

Он прекрсти руке и чврстим кораком пође по соби. И поново и још дубље под његовим ногама угибао се онај иструлио патос.

Још једном, последњи пут, баци поглед по соби, на своје грађанске рите, на књиге, на фотогоафије, на плакате и на табаке.

пролазе, па јесење киша прска у прозоре и ветар носи жуто лишће и савија гране све до земље, док Христић седи у топлој соби, излежава се и помера оне чиоде.

Па све то по неколико пута прочитава Христић, Док му руке дрхте, а сав се окаменио и помодрио и моли све оне у соби да изађу, јер има да пише неки важан званичан одговор, а већ јасно осећа оно исто трње у грудима и оне бодље и мачије

У соби је пуцкетала пећ и разносила ону пријатну, меку и слатко-успављујућу топлоту, у којој се, са особитим неким задовољство

час по некако цинички и осветнички, играо неки осмејак док се он мучио, а у оној укоченој тишини, што је владала у соби, осећао је нешто као прекор и пребацивање што он сад, кад је његово место тамо у сред оних мрачних облака на хладним

пребацивање што он сад, кад је његово место тамо у сред оних мрачних облака на хладним брдима, седи угодно ту у топлој соби.

ми је мама рекла да је стигло твоје писмо, после толико времена, цео један сноп радосних зракова расуо се био по овој соби и сви су ови предмети овде постали светлији, милији, већи. Један диван талас среће поплавио ми је груди до суза.

А кроз овај отворен прозор улазило је неко свеже, радосно, рајско и празнично јутро. Ја сам била у другој соби и најпре сам застала да се приберем.

Африка

Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне.

Једино у спаваћој соби већ спава Јоркова „мус“, црнкиња с којом се венчао по урођеничким обичајима. Како такве жене овде служе само у једну

Стојим један час као храбрећи се у мрачној соби и онда се враћам истим путем, размичући грање и папрати, које ми превлачи преко лица своју загушну смолу, своје

Оно је носило пријатно изненађење које човек има када се пробуди у новоме пределу или соби, чије појединости није довољно упознао вече раније.

То је био један обичан хистерик који се занимао црном мађијом. На сваку моју ствар у соби он је стављао нарочити знак, и жваку је полагао на нарочити начин. Морао сам тражити да ми даду другога боја.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ко е слушио моја шпекулација? ЈУЦА: Ја не знам. ЈАЊА: Не знаш, шкиљи! А ко е шушкио на моја врата? ЈУЦА: Забога, у соби није било никога! ЈАЊА: Никога, проклето кост, само тебе! Немаш твоја кујна, као газдарица, него да си скиташ по собу?

ПОЗОРИЈЕ 3. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (ступивипи, никоја не гледи, него ода по соби): Ху, ху, ху! МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Ху! Оћи да ми удари шлогу. КАТИЦА: Жалосна, да зовемо доктора!

МИШИЋ: Ту би требало помоћи. (Поклонивши се, пође). (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1. ЈАЊА (сам ода по соби) ЈАЊА: Јања, Јања, у нестрећна си се планета родио, Јања, оћиш да пропадниш као Велизариос, што пише греческо мудрост.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У соби Енгелсхофена није било ничега сем једне сабље коњаника и неких зарђалих, огромних, кључева. На окреченим, дебелим, зидо

Он је децу носио, као да су то медведчићи. Ћерчицу своју дизао је рукама, као што се дижу јагањци, главачке. У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били анђели рококоа.

У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били анђели рококоа. На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана како је, на глобусу, згазила змију, ногом.

Проводаџије онда – један стари мајор и његова жена – почеше да се шетају, горе‑доле, по соби, да се шепуре, као пауни, а да брбљају као паткови.

Викао је, да је његова жена, заиста, прогледала њиховог сапутника и да треба затворити врата, на соби, где ноћас та мала собарица спава. Капетан је слика и прилика заводника жена.

Кад је собарица изишла, она је изнела са собом канделабар, и у соби је настала тишина и настао полумрак, на место трептања многих свећа. Горела је само једна.

Божич је смештен у собу крај одаје домаћице и домаћина. Текла спава у соби са ћерком домаћина. А њој је дата соба домаћичина. Била је сама. Тако га је жељно чекала.

Павле је, по свом обичају, дуго седео, са главом у шакама, погурен, у својој соби. Затим се дуго, прао и пиркао, стојећи у свом бакарном лавоару.

Поче да гаси свеће у канделабру, а викао је и на Агагијанијана, да гаси свећу. Трчкао је по соби, као да је хтео да се претвори у миша. А подвикну Павлу да се губи из његове куће.

Никад тако лепог, есклабонског, официра није имала. Штета! Кад госпожа оде, Агагијанијан рече Павлу да ту, у тој соби, може мирно да се крије неколико дана, а он ће му долазити, и јавиће Русима, за њега. Госпожа Хумл је сасвим сигурна.

А да је остала Европа просвећена и добра. Пошто је лежао тако, данима, у мраку, и ноћу, широм отворених очију, у тој соби својој, код госпоже Хумл, почео је да сања, будан, да има визије и сијасет халуцинација.

Виде булке! А пошто је био оставио ноћу отворена вратанца, која су водила, иза ормана у соби, на доксат, био се освежио.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Том бојом би се чак морали обојити и зидови, нарочито плафон. И замисли сад у таквој соби брачну постељу отворено плаве боје, плав покривач и небесно плаве лопте на лустеру.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

сећам без луднице која је настала после, кад сам се вратио кући, са замазаним ногавицама, и затекао оца како хода по соби питајући се шта је он Богу згрешио да му да таквог сина. Син сам ја.

Не знам због чега, али револуцију је увек звао оно. Хтео сам да га питам, али мачке су се толико комешале по соби да ми је дах застајао од тога. На те дебеле, олињале мачке, морао је трошити читаву своју плату.

Могао сам да га видим једино у соби пуној мачака, како гледа у слику младе, плаве жене и говори: - Оно је дошло тек после!

Само сам се извукао испод маминих дланова и почео да сређујем посуђе унаоколо. Драгана и Јасмина училе су у другој соби и до мене су допирале речи Архимедовог закона: „... ако се неки предмет потопи у воду...” итд.

Биле су то рупе величине песнице, а жуто-зелена корњача батргала се по соби извлачећи и увлачећи свој наборани врат. - То су урадили мишеви!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради.

Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати. Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко

Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.

И напољу се чује пуцњава и вика. Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек

Богзна кад ћу још до њега доћи. Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га. Он ће се већ за то са друштвом поревенити.

— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. Вечера је готова.

С тим буде крај. Благодаре, поклоне се, и оду. Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. — Ево, Софро, новаца, Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле.

Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори.

И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле. Фрајле чују то па се кикоћу. „Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!

Фрајле чују то па се кикоћу. „Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију! Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће. У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане.

” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију! Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће. У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка.

У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Крај свечане дворане, у којој беше разастрта трпеза, у једној соби са балконом, свој постављеној црвеном свилом, чекаху Исаковича, који се дуго није јављао.

Бискуп међутим благ и насмешен, уздао се у вољу Божију. Био је наредио да се за њих троје постави у соби, изнад капеле, на јужном углу дворца, где је иначе смештао, да спава, своју сестру и неку тетку, кад су му долазиле у

Под вратима је продирала светлост, а прозор у мрачној соби светлео се већ као нека отворена, а застрта врата, под решеткама.

Затим је све чешће пролазила испред њега и освртала се за својим сукњама, нашавши увек нешто, у његовој соби, да са њих брижљиво скида, пахуљицу, неку трунку, нешто другима невидљиво.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

У соби седи дечак а из ушију му иду жице. Оне пролазе кроз таван затрпан старим стварима, кроз напукле црепове обрасле маховин

Жужи поправља шминку. Све је већ речено. Устају и одлазе ка некој позајмљеној соби да се још једанпут воле. Плакаће, биће им лепо, биће им очајно, биће им очајно лепо.

Чини јој се да је нешто веома упрљано и да се више никада неће моћи поправити. Један човек у соби то све зна. Презриво зажмуривши на лево око, пуши »голуаз« и све зна. То је Албер Ками.

Замишљао је будуће вечери у некој нестварној соби и брзи пролазак улицама које би у том случају изгубиле за њега сваку важност.

децембар« код железничке станице, кад се будио посут хладним пепелом угља — то је ватра. Спаваће у хладној соби испод огледала за које је затакнуто пауново перо. У зору, испод топле перине, осетиће да га неко гледа.

Седели смо у пространој гостинској соби старе немачке куће. На таваници су били насликани ружичасти анђели. Строп је био препун њихових дебељушкастих

Па је власник куће дао да се на таваници наслика како она одлази равно у небо. Да се захвали. По соби су пијукали тек излежени пилићи. Једна старица их је гонила, вичући: »Иш, ђаво ти срећу понио!

Где су они срећни дани и она плитка река на чијој сте се обали смејали као шашави? Будиш се у нечијој охлађеној соби у туђем кревету за издавање, у коме је можда неко умро. Вода у чаши залеђена!

Пошто је недељу дана становао у хотелу, изнајмио је гарсоњеру у новом насељу. У соби нема ничега. Доручкује млаку кока-колу, руча виршле, вечера сендвич после диско-клуба, где покушава да игра, личећи

А што те Жика лечио од упале плућа, то си заборавио? И сад се не сећаш старог Жила! Пили су виски у царинској соби. — Па, видим, брате, да ти тамо није ишло богзна како... разгледао га је стари другар са заштитничком нежноћу.

Лечили су га бесплатно у градској болници, поново позивали на свечаности и недељне ручкове, а у скромној хотелској соби појави се опет стидљиво стручак пољског цвећа у чаши.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Дај овамо ту метлу! Гле, како ти висе пешкири! (Узме метлу и паја по соби.) Шта си ту стала? Ајд’ у другу собу па се обуци. ДЕВОЈКА: Мамо, нестало белила.

Ал’ сте и добили прилику, добру, то јест, какови мало има. ДЕВОЈКА: Мама је у другој соби, да је зовем. ПРОВОДАЏИЈА: Није нужно, то јест.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Докле ли ћемо се у тумаралишту том као муве по затвореној соби витлати? — Прођимо се већ једанпут неуместног употребљавања митологије, ако не желимо да нам производи наши на одећу

Милићевић, Вук - Беспуће

Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун

сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом

Са таваница спао креч и црнило се дрво. Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби. Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање

— оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути која се не миче с погледом који више ништа не схвата; за коју је с њезиним

Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске

Они су скочили боси и необучени из кревета. У другој соби, при свјетлости мале лампе, стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих

Он је мрзио да га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у

Он је сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, младости и доброте. И у једном тренутку огорчи се на

— Нема! — рече он више него жалосно. - Штета, штета! — мрмљаше он. И искапи нову чашицу. И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио

Он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га. Он одмах поче да хрче. У другој соби, на столици са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.

узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињеровој соби.

на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби. Посл’о ме од куће да му не сметам. Пише, само седи па пише! Пише, пише, боже, па једнако пише!

А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла! — наставља Јова тумарајући и тражећи нешто по соби. — Господин Чеда, наш министар, пише тако неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дуго је стајала у старчевој соби, објешена поред прозорчића, у сјенци, да се случајно не би посумњало да је нека икона.

Тога прољећа често је поболијевао, лешкарио у својој соби и овда-онда поручивао по свог рођака и брата Саву, старог личког лопова, да му дође на разговор.

Што бар мртва човјека не пожали, магаре недоказано? На ту дједову невеселу литанију, брат Сава само повуче очима по соби као да стручно процјењује како је лопужанер обавио свој лоповски посао и припомену с неодобравањем: — Брате Раде,

мирише и грије зрела јесен, иза првих шумарака кокају пушке, бобоњи немирна четрдесет прва, а ми у пространој сељачкој соби нашег штаба саслушавамо Пантелију Вокића, омаленог бркицу из оближњег села.

Ко би се онда чудио што се на суђењу начечио читав штаб нашег батаљона. Чак се у соби нашао и командант Миланчић, стигао с положаја, из акције.

од онога што се ради у соби. — И ти, Пане, баш ништа не признајеш од свега овога што те терети ова наша, овдје присутна женска и другарица,

Ова твоја, ако је и будаласта, бар је на сигурно мјесто оставила. Командир се прохода тамо-амо по соби и опет се заустави пред столом. — Шта је, да састављамо записник, а?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХУСО: Да не верујеш рођеним ушима! Па тај је чуо и кад у седмој соби зашуште димије! За то је увек имао добар слух! Седи у Гацку, а чује ђердан у Требињу!

То омогућава да се прати разговор који ће се, у другом делу ове слике, одвијати у Хасанагиној соби. у почетку, аскери су одвојени у две групе.) СУЉО (у разговору са Ахмедом): Изнесе она купус са овчетином.

Тако ти ја, ручо, па седим и пушим. Док ће ти она мени — да ти покажем сабљу. Каку сабљу, питам ја, каже: ону у соби. Ајде да видим. А осећам колко је сати. Уведе ти она мене у собу...

А? (Светлост у логору се потпуно гаси; истовремено, пали се у Хасанагиној соби, у коју улазе, разговарајући, Јусуф и Хасанага.) ЈУСУФ: Кад ме питаш, да ти и кажем.

Нана смирује. Ако оћеш, има и кантариона, и камилице. Можда би мало шербета? ХАСАНАГИНИЦА: Ни у соби не смем сама да останем. Стално као да има некога. Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке.

Мого би да се полупа. Везове сам ти наслагала у онај сандук са монограмом. Да не заборавим: кључ ти је у соби. На столу, поред кључа од подрума. ХАСАНАГИНИЦА: Код Хасанаге је било страшно. Ко да сам му војник, а не жена.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби како би истакнутије стајало. Цео дан је проводила у гостинској, сниској, поцрнелој соби, која беше лепо намештена.

Цео дан је проводила у гостинској, сниској, поцрнелој соби, која беше лепо намештена. У њој је било нагомилано све богаство које беше преостало: као стари персијски ћилим, по

Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај. Само ја и она живели смо од моје масе. Отац ми беше умро пошто упропасти гоТово све

И тако ми бесмо сви скупа, заједно. Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш. У том дође са рада твоја мати.

И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан. И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што су и моји претци... Али мати? Улази она тихо, поносно.

Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући. Хладовине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...

Заћутасмо обоје. Она је плела. У соби се ништа није чуло, а тако и споља. Јер беше радни дан па сви отишли на посао.

— Уби ме! Старац одскочи од њега. — Да те убијем? И хоћу, сад, ево! — И поче да се врти по соби, као да нешто тражи чиме ће га убити. Стојан само ћути, погнуо главу и чека... — Хоћу, ево, сад!

Ми смо се, деца, начетили око ње, запретали босе ноге у пепео и печемо кукурузе на жару. У споредној соби лежаше стрина. Сигурно је била много болесна, јер моја мати и друге жене час по час излажаху и улажаху шапћући.

Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш. Чим оде мајка на пазар, затварам собу и облачим се у ново. Шетам по соби и загледам се, да видим какав ћу изгледати на Божић. А Божић! Ех! Није ово Божић.

при огњишту или од колача што, тек извађени из пећи и покривени чаршавом, омекнули, тако леп, примамљив мирис шире по соби, где су склоњени. — Немој, чедо, — одбија ме благо, као бојећи се да ме не увреди.

Кандило пуцкара. Миришу опајани ћилими у соби и слама из асурâ. Са улице се разабиру већ гласови. Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

« па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.

“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од

звецкају виљушке и кашике, јуноша усамљен разгледаше гдје је дувар слаб, да га како прокопа и види шта је у другој соби и што се у њој чује.

дођоше кући, Грбо запита краља: — Где ћемо спавати: Он му одговори: Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви намјестити постеље па спавати. Тако и учинише. Дан по дан, изиђе година.

По што дан прође а ноћ дође, оде свак у своју собу да спава. Браћа уљегоше у собу; кад у соби краљеве шћери заспале, онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје

Кад ујутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су извиривали из јама. А после три дана није се могао ниједан ни видети.

“ Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима довека“.

Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима довека.“ Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања.

Кад жена опази својега првог мужа, она се поплаши, али га опет некако превари, те га у једној соби затвори. Кад цар дође из лова, жена му каже да је дошао Премудри Соломун, и да је у тој и тој соби затворен.

Кад цар дође из лова, жена му каже да је дошао Премудри Соломун, и да је у тој и тој соби затворен. — Него — вели — иди сад одмах к њему у собу те га посијеци; али се немој шалити да ишто почнеш с њим

А кад је паук отишао у град, а он се намести у соби код неког господина, и тек почне да снује своју мрежу кад ево ти слушкиње с метлом и перајицом па стане чистити

Једног дана зовне сва три сина у своју собу, те ће им рећи: — Ја сам имао триста дуката у својој соби, па ми је нестало. Једна између ваших жена украла је паре, јер и сами знате да други нико не улази у моју собу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) 1. СОФИЈА И ЛЕПОСАВА СОФИЈА (спрема којешта по соби):Бога ти, Лепосава, како ти није срамота? Велика девојка, па тако неспремљено по кући!

СОФИЈА: Ја оћу. МАКСИМ: Како ти то говориш? СОФИЈА: Ја сам госпођа у кујни. ЈЕВРЕМ (иде радосно по соби и лагано пљеска рукама): Право, право! СОФИЈА: Ти гледај твој посао, а у кујни ако не буде реда, ја крива.

КУМ: Како уђеш у собу, а ти само овако (прети прстом); па онда (метне руке на ртењачу и ода ио соби), али ћути! НИКОЛА: Е, куме, па то ће она већма планути. КУМ: То се зна! Баба цикне као змија, али он се чини невешт.

МАНОЈЛО: Тиме већ показује да је човек учен. Мора да много чита. ИСАЈЛО: По дана иде с књигом по соби и једнако таре руком чело и свађа се с косом. А по дана седи на огледалу.

ШАЉИВАЦ: Па гди седи разум? ИСАЈЛО: Ено га, у соби. ШАЉИВАЦ: Децо, мени се чини, да ћете ви да страдате од доктора.

ИСАЈЛО: Богме, њега нема. ДОКТОР: Како то? ИСАЈЛО: Ако га не будете гди затворили; а у соби га нема. ДОКТОР: Немој се шалити! Зар нисте чули, да је човек човеком... МАНОЈЛО: Само через разумну душу.

ДОКТОР (прође неколико пута по соби тарући чело): Не, ако ја овако оставим, јошт ће горе безобразници нападати на мене.

И мислим да ће боље бити да новац не закопам. ДАМЈАН: Шта? КУЗМАН: Знаш, комшо, башта је одзјапљена, а сандук у соби колико-толико затворен. ДАМЈАН (притворно): Како знаш, комшо; но ја бих ти рекао, да закопаш.

Па још простро ћилим насред собе. ВУЧКО: Ја чистим. ЉУБА: Ти знаш да ја не трпим то по соби. ВУЧКО: А што, кад је лепше, него оно швапско? (Показује на канапе.

СТАНИЈА (гледи у портре): Леп дечко. — А где вам је икона? ЉУБА: Иконе немамо. НЕША: Тамо у другој соби. СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била. НЕША: Има двадесет и осам година?

(НЕША одлази.) СТАНИЈА: А где су моје аљине? ЉУБА: Однеће ћирица у собу, не брини се, мајка. СТАНИЈА (гледи по соби): О вала богу, како је намештено! — А где су простирке? ЉУБА: Сад се простирке не мећу. СТАНИЈА: Па како с чарапама?

(Сат стане ударати. на које се Станија упалаш.) Што беше то? ЉУБА: Сат, мајка. СТАНИЈА: Па сат у соби. (Сат почне свирати. Станија мало послуша, пак се прекрсти.) Какав је то сат? ЉУБА: То је музика?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Павана За инфанткињу. Музика тескобе Што раствара се у ваздуху собе И слеже као талог на дну дана. Корак у празној соби. Гласови Под куполом од кости. Дечији су. Секунде дуге као часови. У недреманом оку камере Још један снимак.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Научио их човек! После је било све тамније и све нежније у тој соби у Студентском граду, па су ми Џорџ и Григорије шапутали сваки на по једно уво, и могу вам се заклети у шта год оћете

Овај значајни прилог изучавању рођених Београђанки налази се похрањен у професорској соби моје гимназије (жути роло:ормар, трећа фиока десно, у фасцикли на којој пише: „Неки школски примери неодговорног

две средовечне мачке које сам једанпут прислушкивала, чекајући да ме прими директорица моје школе у професорској соби! Јао! Само кад се тога сетим! Дакле, њих две су штрикале као шашаве и измењивале све саме научне законе.

Урачунато је у цену пансиона…“ После овог монолога, чује се туп пад у суседној соби, где мој матори издржава „најдужи дан године“. Могу да замислим како му је сиромаху!

маман такође јеца усред оног крша, док матори, који се у међувремену сит накуцао својих бесмислица у суседној соби, уфурава победоносно на сцену. — Зар не, Мацо? — зеза се он у наступу благог лудила. — Зар не, татице?

Хоћу да кажем, телефон су виђали једино у облику говорнице, па су се толико избезумили што га имају у својој соби да би само телефонирали и телефонирали! И сад, како се зезају?

Чим уфурају на неку журку, на пример, одма траже телефон, па те буде око поноћи и обрћу слушалицу према соби у којој се ђуска, да се увериш како им је максимално.

по разноразним радњама, да се љуљате у столицама за љуљање, да отварате нове фрижидере и измишљате распоред у дечијој соби. Мишелино и ја смо били прави стручњаци за измишљање сличних провода.

Каже му неки буџа који је лежао до њега у соби: — Ацо — каже — ако те питају за мене, кажи да ћу лежати још два месеца, јер имам цирозу јетре, дистонију

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У пећи ватра пуцка ли пуцка, румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на вука рогатог личе.

Гдје ти је купус, о, хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.“ Кад стигли кући, паника права, у соби дивна цурица спава, а кућа мала, сређена, чиста, сија ко роса с ружина листа. Блиста се патос, прозори, зид.

Небом плови, огледа се Уном лаган облак, јагње свилоруно. Зато ли се братији не спава у замуклој соби интерната, наше строге кревете војничке потопила туга непозната.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Да мама није дошла са пијавицама и пустила ми крв, шта би било са мном! Стари рибар је ишао по соби као дадиља. Додиривао је све, и кад је стигао до прозора, отворио га широм.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

мислио је, једина вредна ствар јесте да се Богу постане зет и да читава земља под њим буде у његовој спаваћој соби. Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА: Ама, зар сви? САРКА: Па сви, дабоме! МИЋА: И заузели собе? САРКА: Заузели, него! Ето, ту су, у тој соби, Агатон и Симка. Овде сам ја. МИЋА: А овамо? САРКА: Тамо је Танасије са Видом. МИЋА: А Прока?

САРКА: Тамо је Танасије са Видом. МИЋА: А Прока? САРКА: Он је тамо, из дворишта, а Трифун у оној малој соби горе. МИЋА: Па где ћу ја? САРКА: Једино још није заузета покојникова соба, она где је умро.

САРКА: То је истина! (Сети се.) Ју, па он би могао и мој будилник да склони. ГИНА: А у којој је соби тај будилник? САРКА: Баш у његовој. ГИНА: Е, онда да знаш, тај будилник је већ у његовом коферу. САРКА: Шта кажеш?

СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину... ама, није, какву прашину, шта ја говорим?

САРКА (погледа): Гле, истина! СИМКА: Па истина, дабоме, и не знам само, шта имаш у мојој соби да тражиш папуче? САРКА: Боже, Симка, па нисмо, да кажеш, туђини па да не могу да ти дођем.

Толико ваљда могу да ти уђем у собу и да ми уђеш у собу. СИМКА: Своји смо и дођи ми кад сам ја у соби, а немој ми се завлачити кад ја нисам ту. САРКА: Боже, Симка, не мислиш ваљда да сам ушла не знам зашто?

МИЋА: Зар баш сви? АГАТОН: Па сви, дабоме! Ето ту, у тој соби је Сарка. По цео дан седи на балкону, а ако и изиђе из собе, она звони.

По цео дан седи на балкону, а ако и изиђе из собе, она звони. Тамо су Танасије и Вида, по цео дан седе у соби и израчунавају свакоме од нас степен сродства са покојником. Тамо су опет Прока са Гином.

ПОЈАВА ВИИИ САРКА, ПРЕЂАШЊИ САРКА (обучена): Баш, рекох, да изиђем, да се видим с ким. Осушила ми се уста у соби. АГАТОН: Па јес', окваси их мало! САРКА: Ју, право да вам кажем, баш је то уживање једна соба са балконом.

'Ајде, пођи, Симка, па упали оно кандило у соби где је умро покојник, грехота је да не гори. СИМКА: Право кажеш! (Оде уз степенице.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Пази, оца му његовог, овај се спремио да овде и зиму проведе, док ми иструнусмо у оним рупчагама. У соби је тишина, на коју наше уво није навикло, те нам је необично и готово нелагодно.

Александар дохвати капу, накашља се, па достојанствен и важан, закуца на врата. Ми на прстима приђосмо соби и ја клекох код врата гледајући кроз кључаоницу.

Мати и сестра, прибијене једна уз другу, тихо су јецале. Кришом сам грцао и шетао крупним корацима по соби, да бих прикрио своју тугу. А метални звук челичних мамуза опомињао ме да сам војник, ратник, коме не приличе сузе.

По вечери допратио нас је до кафане, где смо нас две остале у једној соби. Било је хладно и мрачно. Легле смо одмах. Али кроза сан чух неки крик. Тргох се.

А тај се сандук налази баш у спаваћој соби где они сада седе. — Кога има тамо? питам га, кад се вратио. — Командир, господин потпоручник и још једна бештија...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом«, а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.

— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. Ух, мрачно, незгодно!... У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо.

Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче. — Помаже ви Бог!

Он ће тебе ’нако знаш... кâ погачу од белије, све око руке... Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца ... »Боже, шта је ово ? Је ли ово моја служба, мој удео ?

али тек... — Јесте ли богослов или преперанд ? запита га попа кад седоше у соби — Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући. ону заплетену туђу реч.

А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати. Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. — Ђавола посла! настави Веља. И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!...

Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним

Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га! Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.

Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље. Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене мисли...

Глава стаде прелетати по соби прилазећи јој по некад тако близу као да ће је закачити. Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и

Кад се увери да га онај више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања... — Зашто?!

— Боже, оволико страдање!... — Зашто... зашто ?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима... Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен..

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Имао сам, у том пансиону, чудне комшије, и у соби са десна, и у соби са лева. Сусед ми је био са лева гроф Хојос, секретар гувернера, а са десна барун Враницани,

Имао сам, у том пансиону, чудне комшије, и у соби са десна, и у соби са лева. Сусед ми је био са лева гроф Хојос, секретар гувернера, а са десна барун Враницани, велеможни чиновник Лучког

А сећам ли се стрине, која је имала обичај да ређа јаја, на кревету, под јорганом, у гостинској соби, у коју нико никад не улази.

сам, за то отварање, био припремио велики говор о Петровој уметности, прочитао сам своје сочињеније Петру, у једној соби хотела „Краљица Марија“.

Октобра 1920, ја сам се био решио да одем из Београда и чекао сам на то, са станом у једној соби хотела „Париз“, у Београду. Са мном, у истој соби, становао је и сликар Петар Добровић.

Са мном, у истој соби, становао је и сликар Петар Добровић. Петар се, са мном заједно, и у Париз спремао. Ту ми је једног дана саопштено да

Сва та замршеност постаде један огроман мир и безгранична утеха. * После, у Новом Саду, у једној хотелској соби, направио сам од свега тога једну песму. Београд, 1920. ПИСМА ИЗ ПАРИЗА И БЕЧ Он се сад дими ноћу.

Над њом пада увело лишће, које, овде, још свуда жути, а преко ње прелазе небројени, гвоздени мостићи. У мојој соби, на левом зиду, црвени се велики плакат – зове на збор са игранком, католичке омладине, у знаку мача, који видим и на

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

путање нема... спотакнућеш се, пашћеш... смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде, пљеснувши одушевљено дланом о длан и заигра по соби од радости. — Прекрасно, прекрасно!... Никад боље!... Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак.

Овде је хладно, као да однекуд има промаје. Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа...

— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро! „Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.

” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то

— А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора! Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. — О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада. Дај, дијете, високу столицу и јастук.

И сад под старост!... Шта ће ми то? Шта ми недостаје овде?...« Ту се окрете и погледа по соби. Све, чим је проживео читаве десетине година, чим је проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с

« После настаде некаква тама, н он чује да иде неко у папучама по соби... — Перо, — зовну га нежан и благ глас његове мајке. Он се трже и пробуди се.

Цео му тај говор изгледаше као куцање часовника у мрачној соби. Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так...

Дете подиже главу и разгледа око себе.... »А-а... па ово није истина! ... А где је мама ?... што сам ја сâм у соби... она увек дође да ме пробуди«...

и протрља очи песничицом, зевну једаред па хтеде опет да легне, али као да се нечега сети, трже се, погледа јасно по соби и његово ведро невино лице наоблачи се... »А-а ... оно синоћ!... Где је мама, ко ће мене да обуче?...

Прође читав час... Он ходаше по соби завлачећи прсте у густу разбарушену косу, као да би хтео почупати те власи, као да би са тим ишчупао из корена и сву

Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен... Па онда поче свађа, најпре у другој соби, а после и пред њим, и тако све горе... А куд ће он сад ? Кад ли ће мама доћи...

— Изиђи на брег, па засвирај на све четири стране. Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба. Обукох се брзо и изађох из куће.

Гости пођоше преко дворишта и затим залупаше многе чизме уз степенице, које воде соби болесничкој. На вратима се појави једно црвено, младо, зајапурено лице, на коме ни неочекивана вест није могла

Гости осећаху незгоду, управо страх од даљег бављења у овој соби, где тако јасно и тако страховито веје ужасан дах ледене смрти.

Све се ускомеша. Журба, трчање, узвици, сновање озбиљних, или веселих, или по мало забринутих девојака и жена... У соби све као на иглама... Само се крај прозора, иза тешке завесе, згурило и шћућурило једно мало маче.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

И ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата, па кад види да никог нема у соби, одлази вратима у дну, напоље): 'Оди овамо! Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет?

СПИРИНИЦА: Па зар госпа Марина навалила баш сад да се то сврши? ЈЕВРЕМ: Па сад. овога часа. Ено их тамо у соби кувају... СПИРИНИЦА: Ију, а ви мене овде држите читав сат. Што не говориш, забога? (Одјури.

Врата која воде из једне собе у другу широм су отворена и више су напред. И ЈЕВРЕМ, ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (у својој соби, држећи у руци један згужвани број новина, говори претећи Ивковићу): То није израз народне свести, то није допис, то

ИВКОВИЋ (у својој соби, држећи једну згужвану црвену плакату): Ако хоћеш да знаш шта је клевета, а ти тури руке у своје џепове, тамо ћеш наћи

ПАВКА: Па јес', то ће најбоље бити. Реци јој ти, ја боме не смем. Иди, ено је она у спаваћој соби, а ја одох у кујну. (Одлази.) Х СПИРА И СПИРИНИЦА СПИРА: И сад да ми је да знам како ћеш да јој кажеш?

) ИВКОВИЋ (тргне се с прозора и живо се објашњава са онима у његовој соби). ЈЕВРЕМ (покушава сам да настави: „...ваше тежње да у народноме представништву...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу. Стаде да размешта свој пртљаг по соби.

Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.

Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. Њега ћу ја. Дивота! Славно! Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

мама, која је очајавала све док је зној не проби, Стално измишљајући непознате кривце, Брзо се размаха по спаваћој соби И покупи све изгубљене живце... „Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила?

Под покривачем, уместо себе, Жуња је поставио јорган и ћебе; Ко год погледа, рекао би: Свако је на свом месту у соби. Месец кроз прозор зраке разлива, Последњи у ноћи Жуња уснива.

ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК У соби, крај прозора, мачор тугује Са неком тајном муком другује; Мутан, ко сунце после олује, Неизрециви бол болује.

Ко се то огласи? Шта то би? Да ли чух предзнак Среће, ил коби? Ништа! Тек мува Зујну у соби, Ко да се кроз опну неку проби.

Иначе, могућно је да се хеликоптер сукоби С летећим ћилимом, ко мува са завесом, у соби, И тада се, (слушај, ако већ не видиш, Хомере!) Зачује дррр и кррр, као крпа кад се подере!

Такво је устројство нашег духа: Бојимо се чистог ваздуха; У загушљивој соби јесте Да су несвестице прилично честе Али смо зато понајбоље Заштићени од мигрене и главобоље!

на Северни пол ил на јужни, С копна на море, с мора на копно Пазећи да никад узастопно Не заноћим двапут у истој соби, И да се не зближим ни с ким ко би У почетку благ као бе-мол Могао да ми касније зада бол.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања. На окнима светлим забљештаће боје У тај свежи трену

Водоскок смрзнут ћути, ко да снева. Земља је пуна тајанствене страве; Ко воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе. Месец се гаси... Свуда небо сиње, И с голих грана каткад падне иње...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а напослетку увек њему остављају да то изврши, како

И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби. Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.

| Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти. Бабин лик увек јој је мало јаснији. Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.

Чак ни са оцем и матером, тек по који пут. Није ни јео са њима доле, у приземној соби. Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за нега да се кува, толики је био пробирач.

Чак ни са оцем и матером, тек по који пут. Није ни јео са њима доле, у приземној соби. Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за нега да се кува, толики је био пробирач.

Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би: — Софкице!... Татина Софкице! И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове

Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби. И Софка не памти слађе вечере од тих. И сутра настали би тако исти срећнији дани.

И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости. Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она

Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена. Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.

Али баш зато никако | више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.

Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе. И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце. Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.

Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу. Морао се око крајева да подавија. Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

живота прозван светијем) бијаше тај човјек што сјеђаше сад на дрвеној столици, према тињајућем огњу у готово, празној соби, оборен мислима. Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он.

“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе. Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви.

„Ајде ти, Крцуне, приметни неколико палица у оџаклију, е видиш помешће се иако их је много у соби“. „А ти, Ћетко, отиди с овијем благочастивим — господином — оцем — ђаконом — Алексијом, мојим прељубазним у Христу

Простране одаје бјеху урешене старинским и новијем сликама и оружијем. У некој соби видјеше високе ормане, уз три дувара, пуне књига. Један папагај викаше им: „Ко је то, ко је то?“ „Добро дошли!

Дуго је то трајало. Одједном се диже и стаде ходати за неколико по соби, не говорећи ништа. Јанко га устави, узе га за обје руке, па гледајући га, зјеница у зјеницу, изговори му нешто

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кисни, не мисли, стигло ме до врата! — Закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, па га покрила и повезала торбом да би се у топлини прије укиселило.

Б) ЗАГОНЕТКЕ А) ЗАГОНЕТКЕ-СКРИВАЛИЦЕ 1 — Ам ти кажем, ам ти не кажем, — само ти се каже? (Ам) 2 — Били у соби Нико и Ништа, па Нико избаци Ништа; шта је остало? (Слово „и“) з — Грчић говори, ни Грк не зна шта Грчић збори?

(Човек) 51 — Умива се, па ипак је увијек црн? (Арапин) 52 — У соби теше, а иверје ван пада? (Мисао и говор) 53 — Царски је град са седам врата: на двоја улази све лијепо, на двоја

(Књига) 105 — Насред куће змајево гнездо? (Огањ) 106 — Не једе а пије? (Сунђер) 107 — Ни у соби, ни на пољу? (Прозор) 108 — Обрнем га доле — пуно; обрнем га горе — празно?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

136. У нашег ћаће реснате гаће. 137. У пете нишани, у нос згађа. 138. У соби напето, у кући раздрто. 139. У шта је срце пртено. 140. У шта су два грла, једна шија. 141.

130. Јаје. 131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица. 133. Винова лоза. 134. Пенџери на соби. 135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142.

Кад у јутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су извиривали из јама. А после три дана није се могао ни један ни видети.

” Он као простак није могао ни заспати од чуда, него се једнако чудио где је дошао, кад али око поноћи стане лупа по соби и вика: „Овај је дошао да прими царство; овоме не можемо ништа учинити.

пошље једнога од дворана да види јели он жив, и ако је жив, да га доведе преда њу, дворанин се зачуди кад га нађе у соби где седи жив и здрав, па му онда рече: „Хајде, зове те наша царица.

Царица му на то рекне: „Сад треба још у једној соби да преноћиш, па ћемо онда и за то гледати.” Пошто га опет нахрани и напоји, одведе га у црвену собу да преноћи.

” Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.

устане, и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат, Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.

кућу лепу и велику; врата су била отворена, она уђе унутра, кад тамо, собе не може лепше бити, и на асталу у једној соби свећа гори.

Кад жена опази | својега првог мужа, она се поплаши, али га опет некако превари те га у једној соби затвори. Кад цар дође из лова, жена му каже да је дошао Премудри Соломун, и да је у тој и у тој соби затворен: „него”

Кад цар дође из лова, жена му каже да је дошао Премудри Соломун, и да је у тој и у тој соби затворен: „него” вели „иди сад одмах к њему у собу те га посијеци; али се немој шалити да и што почнеш с њим говорити,

па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо ал' има шта и виђети!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Покарабасили? Лопужа! Главу би мого да му расцопам барапску! ИСЛЕДНИК: Па и нађен је јутрос у својој соби. А и глава му расцопана. Шта на то кажеш? ЈАГОДА: Каште ми где је, дајте адресу, зовте га, водите ме!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Ако у амам на купање пођу, ја да их пратим, из амама дочекујем; код куће, у соби, да их раслађујем, доносим пиће, јела... Лети, ако се оде у село, на чивлук, и тамо једнако са њима сам.

МЛАДЕН Па купио сам, Васке. Оне старе поцепале се, па да ти не бих прљао по соби, нове сам купио... ВАСКА (загледа га, даје му знак да се окреће, што он и чини, загледајући се и сам): Па то ти баш

ЈОВЧИН ГЛАС (снажно, раздрагано, поносно): Чедо, Васке, отвори! Доле, у кујни, па у соби до ње, на прозорима, појављује се светлост, промичу изнутра сенке; с лева, поред степеница, неко са запаљеним фењером

СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну). Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка.

Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.) У соби појачана свирка, која и дотле непрекидно траје; сад и пригушена сватовска песма. ЈОВЧА (од беса угриза се за језик.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ми, него, као да смо се от сложенија мира познавали и љубили, моли ме јоште да дођем узети и квартир баш при његовој соби у школским домовом при церкви Светога Јоана Креститеља, да смо всегда заједно и, кад год време узима, да ми и приватне

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас: — Дижи се, магарчино! Јеси ли се у Зврљеву навикâ да спаваш до ово доба, магаре од магарета!

Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два-три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напипати. Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.

На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи. На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па

Блитвар поче закашњавати у цркву. Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио. Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.

а ми чули... — Нисам ја ништа вировâ од свега шта сам чуја — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби. — Јето, здрав си... Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.

XИ ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ Љето је. Зора је. Бакоња спава у предњој стричевој соби као и увијек. Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није

У повратку Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата. У стричевој соби чу разговор. Брне викаше: — Нема ту: „али“, ни „ово“, „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с богом, а ја

Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао обучен на дивану у предњој соби. Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.

Иван купи кућу. Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица, по тројица смјештени били у једној соби. Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија. Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

У пристаништу сам лутао по кафанама пуним морнара. Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

После их чува заједно с новцем у каци пуној пшенице што мирује у соби до магазе, у коју само он, газда, улази. Кад се симити убуђају, кришом их баца свињама.

А одавде, кад је кућа близу, док се уз каву одмара у овој соби, све је сладуњави мирис Симкине ланене кошуље, коју она увек чисту облачи чекајући га да се врати с пута.

При плашљивој и прљавој светлости лампе ствари у соби личе на страшила. Соба му постаје тесна и пуна крцкања Симкиних зглобова. Мора да изиђе напоље.

Памти, тада кад је остао сам у његовој соби, онај страх је затиснуо прозоре, крцкале су греде, нешто је тупо лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку

Мора да се поздрави са оцем, рече. Симка му поверљиво шапну да је он у својој соби и да зна даје дошао. Не смем да се збуним, понавља себи, брзо прелази двориште, улази у стару кућу и искашљава некакав

Слутња му се згусну у страх. Припали и другу цигару. Никад овако. У овој соби, у којој се само једанпут у години вечера, кад Вукашин дође.

“ А кад је први пут као великошколац дошао кући за Божић, затекао је у својој соби скупу пећ. Обрадовао се. Није се једном овде радовао... Стаде уз прозор.

Не, не мисли он онако како је вечерас говорио. Зар није лепо у овој соби, његовој соби, у кући, у селу на Бадње вече? Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану!

Не, не мисли он онако како је вечерас говорио. Зар није лепо у овој соби, његовој соби, у кући, у селу на Бадње вече? Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану!

Јурну по соби. Мала му је. Не, све је ово селачка идила и прошлост. Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није

Све што се догађа супротно је ономе што је некада мислио. Вукашин се нагло усправи и настави да корача по соби. Све је бесмислено. И политика, и идеје, и принципи, и култура, и углед, и каријера, и та, та велика животна срећа!

које га је подсећало на неку зверку што се чује само ноћу и коју нико дању није видео, Тола отворених уста звера по соби, загледа у оџак низ који силази, да згази и њега и ватру, ледена, длакава шапа.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Гласови су им звонили као сребрна звонцад, а у соби је врило као у школи. Оно што девојчицу посебно изненади била су лица луткица и лутана, сва различита.

Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака.

Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка, али принц ништа не рече.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Знао је само да никако не жели да види Вучића, још мање да оде до њега. Али баш у тај час су га обавестили да доле, у соби за примање, на Његово Сијатељство, Господара Јеврема, Председника Совјета уставобранитеља, чекају члан тог истог

Узун Мирко улази у собу, малу и сиву, у соби само четвртаст сто, око стола само људи и њихова лица, млада и сива. Не препознаје он њих, не препознају они њега, а и

Двадесет и шест дана касније Кнегиња није плакала. Наредила је да се, на Конаку, затворе и застру сви прозори, а у соби, у којој јој је умро на рукама, остала је сама са сином.

У малој соби у коју су га сместили, са ниским прозорима, Доситеј је одмах нашао оно што му је било неопходно. Из те се собице

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

У прозору једном, Кроз вреже ружа, и за завесама, То гори светлост. Сред тишине неме, У топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту лежи жена.

Сањам ли? Ил' би ово јава била? Из растворених листова и страна Прхнуше лаке птице, к'о са грана, И по соби ми свуд развише крила... Све се свијетле!... Све у бл'јеску стоје!...

“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру; нема ко уља да кане...

Попа, Васко - КОРА

се појави Хтео бих да те видим Па очи заклапам Идем Од једне слепоочнице до друге Где си 25 Патос сам жут У празној соби у којој седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Онда сам био избачен из нормалног колосека свога живота и позива, а све време провео у својој соби, да не бих гледао подјармљену варош и земљу.

Дан иза тога сеђаше Архимедес, пошто се за свој изостанак на дворским свечаностима на неки начин извинио, у соби за рад свога дома.

Седи научник сеђаше дан и ноћ у својој соби, размишљајући и пишући. Задубљен у своје мисли, није ни чуо како су смене стража на градским зидовима пролазиле поред

За све то време сеђаше Архимедес у својој соби, забављен довршавањем свог дела. Он се не обазираше на довике и опомене својих суседа, на кукњаву жена, на плач деце,

- мој искрени пријатељ“. Вратар се указа на вратима чекаонице, јављајући ми да ме часни Герардо очекује у својој соби. Опростих се са својим познаником и рекох му своје тобожње италијанско име. „Зовем се Мардохај“.

Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега. Сада се обазрех по његовој соби. Пресвођена укрштеним сводовима који се спуштаху скоро до патоса, осветљена једним јединим прозором са шареним окнима,

Двадесет пиастера по табаку? - Куд је забраздио!“ Мардохај поче да се шета по соби млатарајући рукама, обливен знојем. „Не узрујавајте се!“ рекох му, умирујући га.

“ Прекомерна радост обузе Мардохајево срце и разагна све његове црне слутње. Поче да цупка задовољно по соби, смејаше се из свег грла и тапшаше ме по рамену. И ја ударих у смех. „Ха, Мардохају!

“ Опат размишљаше нешто, па затим рече настојнику: „Знаш Марко, не осећам се баш најбоље. Зато ћу вечерати у својој соби заједно са својим гостом, уморним од дуга путовања.

„Разумем. - Овде дува ветар противреформације“. Он се обазре по соби, па тек пошто се увери да смо у њој остали потпуно сами, рече ми: „То што казасте, осећа се овде врло јасно.

га је, кад ју је оно додирнуло, почела да одбија од себе, тако да сам га могао, док је лебдело у ваздуху, вијати по соби; но чим је додирнуло патос, кугла га је опет к себи привукла“. „То је изванредно занимљива ствар!“ „Јел’те?

У великој соби горњег спрата, која је гледала на југ, читао је до дубоко у ноћ књиге што их је донео из Кембриџа, добро промозгао све

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Корачајући по соби тамо-амо трљао сам ногу о ногу и мицао раменима да, тренутно, одагнам преко два милиона жмараца што су гмизали под

Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу. Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали уочи његовог венчања, после толико година, обновимо све успомене, претресемо све доживљаје,

Ја сам рекао да ћу ствар извидити кад се вратим. Ноћио сам сâм у другој соби, обе ноћи. Ока нисам склопио. И сад се чудим да још живим, да идем, да радим, да једем и да говорим, и после свега и

Николу, отомбољеног, млитавог, опуштеног и тек после неописаних мука успео сам да га положим на постељу у истој оној соби у којој смо разговарали оне вечери, на два дана пред његово венчање. Није се мицао.

са снегом на брковима и обрвама, зарумењени и узнемирени, нестрпљиво су очекивали команданта, који је у топлој турској соби потписивао пошту.

А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац. Он и не сања шта се овамо збива, болестан је и наслоњен на гомили белих

Па га остављам и бежим у другу собу. Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја. Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена лица син мој гледа слике и сриче слова свога буквара.

А за то време њој се већ чудно учинило његово задржавање у суседној соби, па га позивала слабим гласом. И док је он журно брисао влажне очи, усиљено и збуњено развлачио усне у осмејак, она је

А тада би умукао и остао да је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само њено убрзано дисање и како се откуцаји часовника мешају са болесним ваздухом собе и

Па је она фигура стаситог Нехљудова поново занесе; и неизбежном неком везом одмах затим друга, у истој оној соби паланке одвратна слика господина Леђенског, како с брадом на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи

Онда је крупно корачао по соби, и тако, утучен оним утиском, осећао је како га страшно и ситно кљује нека артерија у мозгу до помрачења у глави.

Једно вече, после тога, седео сам у својој соби, у мраку, са главом у мокрим шакама, и плакао сам као дете кад су се врата нагло отворила и неко упао унутра.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

тај што отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута несвјесно нагони свјетлосног миша по мојој болесничкој соби? В Оца нисам упамтио.

Још сасвим нејак, преноћио сам уз њега једну ноћ. (Тад је већ спавао сâм у соби; бакици је нарушавало сан његово хркање, а он, чинило ми се, као да наумице није хтио да одустане од њега, налазећи у

И то га је навело на пажњу према старом умјетнику-пробисвјету, па је удесио тако да му у соби друге класе пружи нека преимућства прве. Баш му хвала. Јер доиста не могу више да гледам лица спавајућих.

Колико људске туге на тим разоружаним лицима! Сретан сам што сам опет сам у соби. Јер уистину више не могу да гледам лица спавајућих.

сам дадиљу, шапатом, несвјесно је вабећи да заголица у мени пробуђену језољубиву жицу: — Баба, има ли чега у овој соби? Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише.

даске пода у ходнику, Појавио би се малко набухла лица и закрвављених очију: изгледало је: сад-на некога је тамо у соби својим рукама задавио.

Ако се не варам, ово је она која је отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута натјеравала по мојој соби свјетлосног миша првих дана послије операције. Или јој можда моја уобразиља радо приписује ту свјетлосну улогу.

Било је у томе нешто топло, нешто кућевно, нешто перманентно предбожићно. Нешто чега у хотелској соби никад нема. Три мусава дјечачића врзла су се по том вашару, опуштених гаћица, с вјечитим слинама под носом, и

Насупрот томе, неоткупиво памтимо какву безначајну трицу — шаре тепиха у глухој најамној соби по коме смо, неке далеке јесени, замишљено газили, у једној од оних „безизлазних ситуација” што готово периодички

У кишна поподнева, док се мувам по соби тражећи по кутијицама дугме за кошуљу или батајући дланом по новинама да испод њих напипам затурене наочари, у оном

Дјечак се кратко задржао у соби. Замишљам да се и за то вријеме преметао с ноге на ногу и у себи бројио до стотину или до триста, колико је већ

Баш су несретна дјеца! Никад да им потрефи оно што би у тај час требало! А горе у соби, међутим, торокали су. Постављали болеснику питања о њему, о његовом здрављу, па му не давали времена да одговори, већ

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци... У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви

Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци... У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела

Ђурица већ беше побелео од нестрпљења. Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради. Свану му кад дође Вујо.

Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. Вујо га дочека у соби. — Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор.

У вече Радован стиже први на ноћиште. Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. — Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно.

После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби. Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. — Шта то дроби овај ?

— Ваљано, побро! Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. — Беспослица! Какво венчање... — рече Вујо. За сваку лудост да навлачиш беду на врат.

Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном.

— Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. у соби остадоше Ђурица и Станка.

Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.

Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. — Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. — Добро си учинио.

»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби... Овде сам слободнији...« Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сустрет, а кад му се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Бре, не да му ништа ни вечерати, нити у соби спавати. Он јадан, жалостан, убијен и пребијен, гладан и прегладан, сави се па малко онако уморан заспа, ама када по

“ па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори. Он отвори врата па уз кулу те у собу.

“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до каљена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје; на четири стране имаду четири дирека, а тако од

звецкају виљушке и кашике, јуноша усамљен разгледаше гдје је дувар слаб, да га како прокопа и види шта је у другој соби и што се у њој чује.

Он му одговори: — Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви намјестити постеље па спавати. Тако и учинише. Дан по дан, изиде година.

Пошто дан прође а ноћ дође, оде свак у своју собу да спава. Браћа уљегоше у собу, кад у соби краљеве шћери заспале. Онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје

Онда усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: — Како мени данас, тако њима довека.

Усуд стане просипати новце по соби, говорећи: — Како мени данас, тако њима довека. Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји

Кад жена опази својега првог мужа, она се поплаши, али га опет некако превари те га у једној соби затвори. Кад цар дође из лова, жена му каже да је дошао Премудри Соломун, и да је у тој и тој соби затворен; „него —

Кад цар дође из лова, жена му каже да је дошао Премудри Соломун, и да је у тој и тој соби затворен; „него — вели — иди сад одмах к њему у собу те га посијеци; али се немој шалити да ишто почнеш с њим

Уђе Насрадин у једну одају и сједе на миндерлук. Док ето ти Француза и сједе према њему. Никога више нема у соби, да их не помета у разговору.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Неупућен слушалац могао би се заклети да се у соби налази више лица. Мада мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који поседујем, и вежбе које ми је отац задавао

У Будимпешти сам могао да чујем откуцаје часовника, који се налазио у соби трећој од моје. Слетање муве на сто моје уво би примало као туп удар.

понашање високофреквентних струја, био сам задовољан сазнањем да се електрично поље довољне јачине може произвести у соби тако да пали вакуумску цев без електрода.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А ја сам знао да је и за то способан. Многе вечери, када сам у својој соби, у поткровљу творничке зграде, читао ”Мејфлауер уговор”, “Декларацију”, Амерички устав, говоре Патрика Хенрија и

Билхарц би, када би га заморило рецитовање грчких и латинских стихова и певање црквених песама, почео у својој соби имитирати гласове свих могућих птица и буба.

Ћипико, Иво - Приповетке

Онако незадовољна, она оде жупану да је одведе господару да се с њим намири. Господара нађоше у соби. Узе књигу и стаде да рачуна. На концу је погледа, па ће: —Мало ћеш добити, — и извади из стола пехар с новцима. .

ЦВИЈЕТА Цвијета, слушкиња у кући газде Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у кући што је могуће свјетлије.

Ма неће са мном штетовати! — Чо'ече, хваташ души гријех! — озва се Лазо и пође за дјевојком. Горе у соби, кад га угледа у сутонској свјетлости дана што је с прозорчића долазила, изнебуха баци се на њ и објеси му се око

Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и расипље по цијелој соби и титра на зиду прама њима.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Па где је? ЖИВКА: Последњи пут, кад је био пријем о краљевом дану, мет'ла сам га тамо у соби, на орман. РАКА: А, није, ја сам га видео у сали иза фуруне. ЖИВКА: Па, забога, идите, идите, нађите га!

РАКА: Два динара, па да чујеш? ЖИВКА (даје му): Ево ти, стоко божја, говори! РАКА (пошто је примио): Ено га у соби код Анке. ЖИВКА: Је ли истина? РАКА: Сада је отишао. ЖИВКА (усхићена):Ју, слатко моје дете! (Љуби га.

Е, па, ево, кћери моја, дошао је час да се својим рођеним очима увериш. Твој рођени муж налази се овога часа у соби код Анке наше и то у рђавој намери. ДАРА: То није истина! ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда?

(Говори.) Знаш ли ко је то Ка-ра-гуа? АНКА: Ко? РАКА: Онај што су га нашли у твојој соби! АНКА: Па зашто Ка-ра-гуа? РАКА: Откуд ја знам! АНКА: Сиромах човек, а баш ништа није крив.

Ју, боже! А, бога ми човек је сасвим невино скинуо капут. РАКА: Бога ми, ја да сам био у твојој соби, па да сам скинуо капут... АНКА: Е, гле, молим те! Па шта би онда? РАКА: Ја бих онда скинуо и панталоне.

Да нисам то учинио, по плану твоје мајке ја бих био без капута у Анкиној соби, а ти би била у соби са Никарагуом. Дакле, шта је било боље? ДАРА: Па... ЧЕДА: Молим, реци само, шта је било боље?

Да нисам то учинио, по плану твоје мајке ја бих био без капута у Анкиној соби, а ти би била у соби са Никарагуом. Дакле, шта је било боље? ДАРА: Па... ЧЕДА: Молим, реци само, шта је било боље?

Сад ми дошла, бестрага јој глава... Нек уђе! АНКА (оде). ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где ћу да је примим у овом вашару? Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Светло,доживљено као топло, усредсређено је у изнутра осветљеној кући, још уже: у соби у којој су опуштени, раскомоћени међусобно блиски људи.

Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу [...]” 86 Најдаље докле је дошао, то је текија накрај вароши.

Употреба показних заменица сведочи, најпре, да опажа неко ко је у соби, а то је Тодора. Но пошто је она насред собе, и једни и други прозори подједнако су од ње удаљени, па није јасно

Најпре, у ВИ глави, сељаци не седе у гостинској соби као остали свет, него клече уза зид. Касније, на свадби, Маркови сељаци такође клече или леже, и не у кући, него

] како вас тек онда загреје око срца, кад се видите ту, у тој утутканој, топлој и меко намештеној соби, по којој веје мирис тамјана, трепери ужагрен ваздух више мангала, а изнад главе вам пуцкара кандило . . . како онда?!

И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским”.

Констрастирање између спољњег мрака и унутра, у соби, осветљеног простора, са раскомоћеним, међусобно блиским људима, свакако долази из раног дечјег доживљаја.

отуда и долазе свадбени призори са доста јаком емоционалном сублимацијом: „И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.

пољупца сања, у ствари, једном „у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах није дете, већ одрастао, готово стар човек.

Овој за сан типичној временској контаминацији, и дете и стар човек, придружује се просторна контаминација: лежи у соби а једновремено види оно што се налази у дворишту, башти, у суседним улицама, па до реке и ван вароши.

рођаку да тобоже у кухињи заједно спремају вечеру, а заправо да у гласном разговору кажу све што Софка чак у другој соби треба да чује.

Младен почне да полаже рачун, објашњавајући шта је све урадио (продао, купио, на вересију дао), баба устаје, хода по соби, намешта јастуке, покровце, као да то њу не занима а помно слуша.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Здраво–живо сте, синко? Никад ништа топлије и својскије не чух дотле. Он ме по упиту нежно погледа, обазре се по соби, окрену главу к северу, очи му добише неки нарочити и поносни огањ. И ја се сетих и задивих.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Стармали« 1881. ЛЕПТИРИЦА На столу је мирно свећа горукала, А по соби лети лептирица мала. У несташном лету весело и смело На дувар поглêда, на светлиште бело; Обрну се к свећи,

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

АНЧА: Милостива госпоја, ви сте врло добри. ФЕМА (ода успијајући по соби): Анчицкен, колико ме год пута мојим правим именом, милостивом госпођом, назовеш, толико ћеш пута добити тринкелт.

АНЧА: Јесте, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА (ода поносито по соби, све иа огледало гледајући): Анчицкен, шта ми јошт може фалити? АНЧА: Један штехер.

Видите овај орман? Напоље ш њиме, мора соба бити празна, зашто кажу да људи од моде све празно у соби имаду. Видите овај зид?

Не могу се ја резонирати као каква паорка; ја сам вилозовица, ма шере. У једној соби треба да се руча, у другој да се унтерхонтује, у трећој се визити примају.

ФЕМА: То је гурбијан! Може бити да је каткад и пробирао, ја вам слабо за то и знам, јер сам вам све једнако у соби седила код мога штрикераја. ЈОВАН: А, баш погодисте! Колико сте реди боси и са мном заједно растезали коже.

Краков, Станислав - КРИЛА

Кућа је била блатом олепљена и крива. Ипак се видело да официр ту станује. Био је у ниској соби на горњем боју. Девојчету су и у зору очи биле црвене од плача. Грк је био широких рамена и дебелог врата.

Тада се граја појачала. Ипак грчки капетан није платио прописану таксу. Отишао је увређен, оставивши једну мамузу у соби. Пред улазом је аутомобил стао. Вратар се дигао и скинуо капицу. Авијатичари су улетели као помамљени.

То је био свршетак свега. Пипермент је био попијен. Понео је као дете на рукама. У њеној соби је било много спарушеног цвећа. — Опет је онај одвратни Енглез долазио. донео ми је плетену торбицу... Чисто злато...

Он неће да је нико плаћа. — Ти си дрхтала под њиме? Зизи се сулудо смејала. У највећој соби рашчупана, ознојена сопственица куће нерадо је пружала још једну зелену банкноту своме крилатоме љубавнику.

То је Бора са Сергијем дошао да тражи пилота Синишу. Пао је са апаратом и изломио ногу. Загледајући по белој соби Бора случајно спази и Мију. Није га одмах ни познао. На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса.

То је све прошло кроз главу. Потом као да се хтео потужити неком ко је лежао уз њега, отворио је очи, али у соби није било више ни Боре, ни Сергија, ни болничарке. Она их је одвела у другу бараку да им покаже рањеног пилота.

Све су кецеље биле крваве, а само су болничарке биле насмешене. Потом се Душко нашао у мрачној соби и на зеленој светлости видео костур своје ноге. Около су прштале варнице.

Онда су га пренели у белу бараку. У суседној соби је неко свирао у виолину, а по парку су промицали рањеници. Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било

У његовој соби је био само још један пуковник. Био је дебео, и старешински је климнуо главом на њега. Доцније је сазнао да се зове

Био је рањен негде крај Црне Реке. Њих двојица су били сами у соби, јер су пуковника пре два дана послали у депо. Једна сирена је пиштала негде далеко у ноћи.

— Ау... дрекнуо је и скочио у кревету. Уздрхтала рука окренула је дугме. Светлост се расула по соби. Само је рањени сусед све јаче кркљао. Лице му је потамнело. Две постеље биле су беле и празне.

Две постеље биле су беле и празне. Сутра су требале да приме рањенике. Прозор је био затворен и никога у соби није било. Душко је дрхтао и даље. Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је...

Петровић, Растко - АФРИКА

Не желе да скину своје мараме око бедара докле год има више од једног мушкарца у соби. Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне.

Једино у спаваћој соби већ спава Јоркова „мус“, црнкиња с којом се венчао по урођеничким обичајима. Како такве жене овде служе само у једну

Стојим један час као храбрећи се у мрачној соби и онда се враћам истим путем, размичући грање и папрати, које ми превлачи преко лица своју загушну смолу, своје

Оно је носило пријатно изненађење које човек има када се пробуди у новоме пределу или соби, чије појединости није довољно упознао вече раније.

То је био један обичан хистерик који се занимао црном мађијом. На сваку моју ствар у соби он је стављао нарочити знак, и жваку је полагао на нарочити начин. Морао сам тражити да ми даду другога боја.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Место сна дође неко тешко, буновно сањање. Наскоро се тргох. Черњајевљев собар тумарао је ца свећом по соби. — Шта тражите? — Ђенералов доглед. — Зар је већ устао ђенерал?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

— Седи ближе, љубо моја, Близу срца мог! Мала соба, кâ сред гроба, Ја у соби сам, А како је самовати То још добро знам. Самовати, боловати, Јадовати... ој!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

оним ожењеним, најтеже пада што је нека: „Госпа Милка постала велика фрајла и отворила радњу у својој спаваћој соби. Посао јој одлично иде.“ А они знају да крв није вода... А овај се рат, као за инат, одужио унедоглед. — Знаш...

— наредио је Радослав. — Алал вам вера — трљао руке Бора и окретао се по соби. — Солидни момци!... На вас двојицу се кези будућност. Нигде женских на зиду. Пази, пази! — гура лактом Косту.

— Још један плотун, пали! — Алах... Алах! — чуо се врисак була, с оне стране зида. — Пали! Чауре су летеле по соби. Из разних дворишта допирали су гласови преплашеног народа. Свет не зна шта је.

Када сам ушао у хотелску собу, био сам збуњен... После толико времена обрео сам се наједном у чистој, светлој соби. Окретао сам се као неки сељак и посматрао кревет... Хладна и топла вода... Огромна огледала...

Опет кораци, брава шкрипну, и ми уђосмо... Велико предсобље, многа врата, старински намештај. У некој соби залаја куче. Она журно пређе и откључа врата једне собе, одакле нас запахну тежак ваздух од разних мириса.

Онда затворише врата на тој соби и ја зачух како обрнуше кључ у брави. Сад сам затворен. И да хоћу да идем, сад не могу.

Обазрео сам се по соби. Слична оној где сам раније био. Пришао сам кревету, замишљајући како ту сигурно спава нека лепа девојка, млада и

Пришао сам још ближе, готово да омиришем јастук... Чудно је како та усамљеност у девојачкој соби дражи. Хтео бих да све видим, да откријем оне ситне њихове тајне, да омиришем ону флашицу, да отворим ону теглицу, да

Моје се мисли растржу, расејан сам, док око мене брује весели гласови. Одета је свирала на клавиру. У соби је било топло, док је напољу ромињао снег. — А ми трунули овде под земљом — вели са извесном меланхолијом Војин.

У предсобљу она стаде према мени, унесе ми се у лице, и запита: — Зашто идете? — Да сте у соби казали ма и једну реч да останем, не бих ишао... Ви сте ћутали. — Обукао сам шињел. — До виђења!

Није готово ни вечерала, већ се дигла и отишла у своју собу... Нашла сам је поред камина у мрачној соби... Уколико смо Арлета и ја били душевно приснији И нераздвојнији, утолико сам био све више узнемирен због свог

Драгиша се накашља, замишљено махну главом и настави: — Ишао сам готово несвестан, погнуте главе. Сећам се... у соби ађутантовој наслонио сам се на зид. Тома приђе, пребаци ми руку око врата и рече: „Друже, знам како ти је!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сад ми се мирис и светлост по соби проспе, Пјесне укаже се лик, чудесно мио и леп. Тихо се осмехне, и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе

Велика тишина бијаше, и наједанпут у соби испод спода (Родиум), као издалека, зачуше се тужни гласи песме Ах, престан’те, невине, певана од Српског хармоничког

Кад се послије ручка састанемо у његовој соби, он ми прочита почетак оне оде. Видећи ја тако да смо се помирили и да је он попустио и мени дао за право, станем му

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, уклон’ се — На левом крилу двора каменог У трећој соби можеш познати По седој коси салик Баошев — Ту ћеш на сухој видет десници Исписан прстен вештом кичицом — Лазара

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а? Има прото свега у својој кући; немој Мислити да нема... Јеси ли самћио већ? — издера се на ме.

Уђем у кућу, снимим с тавана три вијенца оније' љутије', црљеније' паприка, закључам врата на соби, намакнем капке на пенџере, па онда, како се вуруна споља ложи, турим оне паприке и пробијем пет-шест лончића на

“ — „Оче и у Христу брате, тако ти све те причести и часне трапезе, отвори!“ — преклиње Џибукарда и таба по соби кô каравлашки међед. — „Отворићу, отворити, док се вјенчате, и док мени Џибукарда, 'нако испрема се опијело очата.

Кад се ја трећи пут врати' од Брадаре, затекô и' у Партениној соби. Вргли руке, прошћете, остраг, па 'одају гор' и доље по одаји. Намргођени, љути, кô гладни курјаци; шуте. — Зар не да?

Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља): Колико је стара та твоја жена?

Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака. Немој мислити да није. Судац (хода по соби, трља руку о руку и смијујљи се): Шта си ти то, Давиде, начукнуо доље у чаршији? Какву прáву траже газде?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И у својој соби видим те сву голу, Седиш изнад Сата и бројиш минуте, Сенка твоја игра преда мном на столу, Где читаве 'рпе почетака

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Мало је место па би одмах пао у очи. Седи у соби и јави ми цедуљицом да си стигао. Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку отворено.

'Ајде покажи се! МИЛИСАВ (важно Алекси): У којој је соби? АЛЕКСА: Соба број четири. МИЛИСАВ (размишља најпре, затим узме штап од Алексе и казујући план повлачи штапом по

ЖИКА: Поткрада те газдарица? МИЛИСАВ: Не поткрада, него, знаш, ја и Таса практикант седимо у истој соби. ЖИКА: Па хоће ваљда да макне? МИЛИСАВ: Неће, али навуче, па кад испрља, опет остави, а ја плаћам прање.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако

У њему се навек осећала влага и тмина. Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће. Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.

И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби. Он, отац, мати, и млађи брат у колевци. И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна

Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се. Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.

Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.

Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.

само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.

То је очево место. Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред

После настаје оно распремање постеља по соби. Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину. Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.

До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба. У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...

Бог нареди да се пати, мучи. [Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.] Понекад се устумара. Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.

Да је јак. И осети да је јак. Издиже се. Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији.

Ћипико, Иво - Пауци

зраку виде госпа—Павина собна врата поред којих треба проћи, али чувши њено хркање одлучи се и пође даље — Златиној соби... ...

Ето ме удија... Иве, с ким си дошао? —Сам... Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише.

Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора. У својој соби узе хартију и поче писати. Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди. Хтједе да јој све рече.

Једнога јутра поврати се. Тек што се је удесио, упути се к њима. Биће да је било око једанаест сати. У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина. Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.

* Сутрадан освану недјеља. Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.

? И он не може више да мисли, бол га савладава. Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.

Не хтједе затворити прозора. Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи.

Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме. Око пете уре изиђе пред дућан. По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.

И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби. Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан.

Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи. Мати им била код мрца у соби. Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше. Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.

Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после ... Иво ућута и попође по соби. — Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш! Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.

Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ушли смо код Лауша. Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао. Толико се опоравио да шета по соби и гледа доле у вратимљску долину.

Гушио сам се, читава лева страна груди трунула ми је од оштрих пробада. Лежао сам у загушљивој соби, муве су ми зујале око ознојеног лица, хватао ме је панични страх да сваки час могу ту издахнути а да ми нико не приђе

са троношца, протегну се као да тера из тела немар који је у њему растао из трена у трен и поче да шета тамо-амо по соби попут младог курјака ухваћеног у вучју јаму. Очекивао сам да запљуште питања. Јеси ли сигуран? Да ли је била сама?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1888. ЈЕДАН МОНОЛОГ МЛАДОГ СЛЕПЧЕВИЋА „...Кратка смо вида“ Кошутић Подне је. Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли. Косу је ђенијално растурио, а за ушима има држаље и перо.

“ И затим кô звук, кô мирис ишчезе у ноћној тами; Кмет, опет, с кметицом својом осташе у соби сами, Но кмет се пробуди ипак.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Када је супруга Луја ХИИИ, Ана Аустријска, рађала свог сина, каснијег Луја ХИВ, онда се у соби породиље налазио и астролог Морен да би, у тренутку порођаја, тачно одредио констелацију звезда и саставио хороскоп

КОД АРХИМЕДА, АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ Београд Ево ме опет у мојој соби за рад. Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном.

Једна слика на зиду моје собе, коју често посматрам, претставља га замишљеног, у наслоњачи, у мраморној соби његовога господскога дома. Уђимо и ми унутра, и поклонимо се до земље. Наша посета свршила се брзо и успешно.

У првој соби тога одељења чувају се најстарије астрономске прибелешке и дела. Ту су драгоцени вавилонски записи о њиховим астрономск

Једне ноћи створила се она, као каквим чудом, у Александриском двору у Цезаровој соби, и замолила га за помоћ и заштиту. Клеопатри је тада било двадесет година, а Цезару педесет и две.

XИВ ЈЕДАН ДРАМАТИЧАН ДОГАЂАЈ, ОПРОШТАЈ СА ЦАРИГРАДОМ Београд Ево ме опет у мојој мирној соби на Универзитету. Колико сам јој се обрадовао; а како и не бих: на њеном столу лежала су три Ваша писма, из Франкфурта,

Био је баш први јуни, диван, сунчан и свеж дан. Ми смо рано стигли у Фанар, и ја сам у соби главног секретара Светога Синода, где смо се обично састајали при црној кави пре седнице, извршио коректуру француског

и петролејску лампу, која је горела, по целу ноћ, да би стража, кроз мали отвор на вратима, могла видети шта се у соби дешава. Ја сам постао нови комад намештаја ове собе.

ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ. ПРВИ ДАН Београд Ево ме опет у мојој универзитетској соби. За отсуствовања накупила се на моме столу велика гомила писама, дописница, посмртних објава, службених аката, научних

Међу делима нагомиланим у овој мојој соби налази се и стара, дебела, у јаку поцрнелу кожу повезана књига; „Вјечниј, то јест от начала до конца мира трајушчиј,

Станковић, Борисав - ТАШАНА

По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима џакове кукуруза. У соби је слушкиња Стана са двема слушкињама. Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде.

ХАЏИ РИСТА (Ташани): Жива била, жива била! А где су деца? Хоћу, по обичају, да их пољубим и дарујем. (Полази дечјој соби.) ТАШАНА (га прати). ХАЏИ РИСТА (враћа се из дечје собе мећући у недра кесу из које је децу даривао.

(Разјарено, унезверено иде по соби.) Ох! Ово је страшно! Буд овде, у кући, мораш да си са покојницима, с гробљем, свећама, тамјанима, парастосима — ноћу

Не могу сада да сам слободна, не могу да... (Намешта се, узрујана и уплашена.) КАТА (ужурбано намешта по соби јастуке, исправља по поду ћилимове): Ништа, ништа се ти не бој. Оно је прошло. Деда је он, калуђер, Божји човек.

МИРОН (кади. Затим »Благословен Бог наш«... и чита нечујно. Потом узима босиљак и шкропи водом по соби, око себе, а највише по Ташаниној глави). (Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује.

« То зачуле старе мајке, Раздвојише две другачке. СТАНА (пушећи надгледа рад слушкиња и намешта по соби). Улази Бекче у чоханим чакширама, џемадану, са свиленим појасом; на глави набијена шајкача до очију.

СТАНА (баца му новац): На, цркао да Бог да! БЕКЧЕ (одлази). СТАНА (пушећи намешта по соби). Утрче слушкиње. ПРВА СЛУШКИЊА (преплашена, пренеражена): Јао, Стано! Ено луди Парапута где се ваља по авлији.

) ТАШАНА (сама, доста уплашена, навлачи више шамију на лице; тешње закопчава прса и рукаве од кошуље и погледа по соби да ли је све у реду.) Улазе Хаџи Риста, Мирон и остале хаџије.

И још ти! Ти да ме наружиш, како због жалости нисам долазио! ТАШАНА (упада, више као себи, идући по соби): Да, да, баш зато што сам знала да ниси ничији, да немаш никога свога, зато сам те онолико жалила, онолико као нешто

ЧЕТВРТИ ЧИН Чује се песма и свирка ага који пролазе поред куће Ташанине. Ташанина соба. У велико дан. По соби послује Ташана.

На степеницама чује се бат и кркљање многих људи. Испред свих улази хаџи Риста. ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани? Ко ти црн образ удари?

СВИ Није била. МЛАДЕН Па кад није била, неће ни бити! (Полази ка дечјој соби и виче): Овамо ти! Излази Ташана убијена. Прилази руци Младену; овај забацује остраг.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Препричавала се ситница: да је гос-Тоша дао урамити венац младин, и хтео га обесити о зид у спаваћој соби; а госпа Нола узела венац и затворила га у велики орман за зимницу.

Једнога зимског јутра, нађен је Петар у својој соби доста тешко рањен, а старац у својој, везан и заптивених уста. Швабица је, за своју срећу, лежала у болници.

Тако без погледа у овај свет, а иначе уморна, могла је у вечерње часе да хода по соби читав сат. — Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша.

Мало затим, шушањ и корак, и ударац у гвожђе не на огради, него на прозору. Сви троје у соби погледаше се, па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви троје се упутише

Разговор тај се прекину као ножем пресечен, из два разлога. Људи се спуштали с таванских степеница у соби до њих, а човек пред прозором у по речи окрете да бежи. За трен ока је све било јасно, и све било ту.

И пошла је вучена за руке, према соби где је држан новац. Док је откључавала и вадила новац, из друге собе се опет зачу крик девојчице, ужасан, онда збрка

Прошло је око три минута до звиждука: ужасно много времена. Госпа Нола је за то време рекла сама себи шта је тамо у соби чека. Не дозивајући никога, ушла је. Муж њен, разбијене лубање, лежи на поду мртав. Уста зачепљена, поцепан, изгребен.

Зашто је убијен кад је госпа Нола дала сав новац? Шта се дешавало у соби у којој је остао гос-Тоша? Да ли је познао злочинца? Да му није здерао маску?

— Зато што је и карата играо, тамо у апсу. — Госпа Нола премести хладну крпу на слепе очи. И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице! — Па тренутак затим: — То не може бити!

— А шта је било с картањем, Србо? Славна забава! Бата Рајковић, у другој соби у апсу ја због безобразлука а она због бога Зевса — и кроз зид играмо транге-франге.

Госпа Нола, сама у соби, узбудила се. Волела је и песму и Србу. Још серенада није била сасвим престала, а госпа Нола чу нечије кораке у башти.

— И настаде онда једно причање, живо и пуно слика. Срба претставља коње и јахаче, врти се по соби као ветар, скаче, мило му је што је лак и млад. — Ух, Нано, не знате ви шта је трк и галоп по овој нашој равници!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Промотримо само да ми по цео дан движеније, које је за тело тако нужно, правимо, гди напротив жене, у соби седећи, не само што би желудац поквариле и с тим болест на себе навукле, но учмањем овим и лепоти би својој, коју ми

« Ја мислим мајки да си ти луд. »Да, да, ти само мислиш. Овај је свет идеализмус.« Со тим устаје и ода по соби што брже може. Њему шешир не покрива теме као другим људма, него потиљак.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Осећао сам потребу да јој се, уиме презренога уметника, осветим. И када сам се једнога дана нашао сам у соби, извео сам праву вартоломејску ноћ.

Једном сам опет, кад сам остао сам у соби, бацио кроз отворен прозор саксију са цвећем, једне маказе, једно везено јастуче и мајкин курјук, који умеће у косу,

Док сам, имајући на себи сукњу, све своје делање развијао у соби, сада сам већ сву акцију пренео у двориште наше и свих суседних кућа.

На тај начин ставио сам ја своје питање на дневни ред пред суђаје, те је у оној другој соби, где се вечерало, прекинут сваки даљи разговор о удаји једне моје сестре од тетке који је дотле вођен.

без икаква обзира на њен положај и на њене осећаје, рече: — Е, кад си могла да једеш дрва у башти, јешћеш их и овде у соби!...

Ви ћете доћи к мени једнога дана и часа који вам будем одредила. Ја ћу у томе тренутку имати у другој соби спремна два грађанина као сведоке; они ће ту бити случајно и не знајући зашто су ту.

тако међу собом бањски збркали, да се најзад морао и сам полицијски комесар умешати, да расправи ко од њих припада соби а, а ко соби б.

собом бањски збркали, да се најзад морао и сам полицијски комесар умешати, да расправи ко од њих припада соби а, а ко соби б.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Било их је у униформи и у националном оделу. А около неке жене. На трпези било је печења и оглоданих костију. У соби се осећао задах вина. Неодлучно погледах, онда запитах једнога: — Командант?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Седела је пред мајком, седела неколико хиљада година, Онда јој рекла: - Ако ти је промаја у мојој соби, Што не идеш у своју? А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам.

И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти.

Имађах петнаест година када сам писао у једном листу, који је под насловом Пробуђена Свест излазио рукописно у мојој соби: ”Сви се планови не даду испунити. Све што је било неће бити; све што се планира, неће се испунити.

душа моја тешко патила, Све један и исти сан стајаше на крмилу, И лудило је ноћно развило своја крила, Док се врата на соби нису отворила, Кроз саму црну патњу душа је једрила.

одбацујем сваку савест, рад тебе да сам црв; Удицом твојом рањеног желуца, не сносим више хране, У овој мрачној соби, у акваријуму самоће, Где лежим на дну у очајању.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ко си ти? И шта ћеш сам? — жена се осврте унаоколо, али у соби никога није било. — Ја сам твој син! — рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет.

Шта ако дете није живо? Једва је последње кораке прешао и отворио врата. У соби је све било исто: стискала је мајка дете на груди, победнички се кезила Смрт. — А, ту си!

Дечак је само неколико дана раније био прозирнији од стакла. Шта га је толико променило? Откуд та трка у дечаковој соби? Откуд смех?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским. Забацујући колију, иде по соби предишући): Ја!?... Ја!?... И он то? И он као други!

Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским. Забацујући колију, иде по соби предишући): Ја!?... Ја!?... И он то? И он као други! »Младост-лудост!« А зар ја не бех млад?

Жену? Немам. Никад је нисам ни имао. Имао сам мајку. А мајка за младост није. (Обзире се, гледа по соби. Виче): Марко! Долази Марко. ТОМА Камо софра, вино? Служи газду, још сада, па после, можда, смрт ће...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сањам ли? Ил' би ова јава била? Из растворених листова и страна Прхнуше лаке тице, кô са грана, И по соби ми свуд развише крила. Све се свијетле!... Све у блијеску стоје!...

У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно. Вечери света, дођи!

Он беше сметен, дрвењак прави, Спотицô би се, и где се јави Све цуре кикоћу с бока. Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у нему поноћ и касну Чуо би свирку и

Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек. Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек. У соби, сагови где су, Топлота, мирис и сјај, Драга ме чека, ја летим У њезин загрљај.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Њезино средиште била је кнежева кућа и у тој кући велика соба, а у соби сам кнез Ваљушко. Он је био стуб читаве завјере, а њезина десна нога и десно око био је лукави пољар Лијан.

Већ ме забољеше и леђа и кољена. — Још мало па смо у великој соби, стриче Лијане. XИИ Снекаквом престрашеном журбом стари авнони „двокрилци“ тестерисали су плаветнило топлог љетњег

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА Ка нека птица затворена у соби и преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по буџаци собом, еда би брже згодила где прозорац излетити

А ми, што велим да сејемо у сухој соби, под стрехом, где киша не дохвата, — то душевно жито свуд се може сејати! И по кућа и по подруми, по тавани, по

Уђе у соби к девојки Марији те је поздрави. То јој рече:) Радуј се обрадована Марије, господ с тобоју! Тебе злокобник с несрећом

Не знајаше што да чини, мучно јој је самој уједно у соби стајати, побегла би напоље а не сми — с врата је затечена, обстајати снебива се гладећи пред собом бестелеснога ка

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ташана не носи, јер је изишао из моде — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби... једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби прилику да се искраде од очију укућана...

Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, поглêда свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике: Бре, бре, бре, бре!

— У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке Калиопа и Уранија.

Зона у соби до њихове. А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога. Није дошла ни Аглајица да им исприча и рапортира све што

Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче: — дошла сам си, ете, на један еглен... Заради неку послу...