Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: — Ама ти ли си, Магдо? А ја не могу, мори, да те познам. | И вођен Магдом пође.