Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Није то добро...« Ту Пупавац ућута и загледа се,: мислећи нешто, у један угао собни... Киша пљушти како бог хоће, чује се где читави потоци теку улицом. »Хеј, хеј, двадесет пет!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Хајде, учини ми задовољство; седи на бицикл и одмагли мало из мог живота! Хоћеш? – Човек је послуша и попе се на собни бицикл за мршављење. – Жена насу нову вотку у чашу. Човек поче да окреће педале, све брже и брже.
– Жена насу нову вотку у чашу. Човек поче да окреће педале, све брже и брже. Био је то згодан собни бицикл за тренинге, марке »меркур«, један згодан бицкл без точкова. Здрава справа. Корисна. Безопасна.
редоследу… Било је већ три сата ујутру, а он је усред хаоса који су иза себе оставили гости и даље возио свој лепи собни бицикл — њен поклон за четрдесет и пети рођендан. Жена је попила још једну вотку с ледом, свукла се и легла у постељу.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Тај звук ће да се згусне у мрљу која влажи западни собни зид — Тако празнина гусне у видљиву супротност, Најаву расточења.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ви ћете видети! — засветле возић очицама. — Једном сам дотле дошао. Зашто не бих поново? — Зато што си ти собни воз! — подсмехнуше му се и кловн и лутка. — Смири се и вози путем који ти је одређен!
Сада се и он тресе од смеха. — Мали воз прича којешта! Који је још собни воз прешао пут до мора? Који је покушао да га пређе? — Ја ћу покушати! — тонући у сан прошапута мали воз.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Разлици у простору међу спољњим и унутарњим (собни је простор унутарњи у односу на дворишни, а оба у односу на улични) придружује се разлика међу далеким и блиским;
језичка средства која називамо упућивачима; наводе читаоца да се несвесно смести у Тодорин положај, и отуда замишља собни простор, па и доживљава. Јер има нешто у том опису собе што га чини топлим и блиским, а тешко је открити шта све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
—... Од данас, господин капетан је собни старешина. Његовим наредбама покораваћете се безусловно. Господин капетан ће ми достављати сваког дана о иступу
У неко доба ноћи буди нас нека ларма пред павиљоном, врата се широм отварају, и шумно улази собни старешина Воја „Фикус“, сав окићен лишћем, у обема рукама држи по флашу коњака и командује: — Мирно!...
„Фикус“ ставља флаше коњака на сто, и, поводећи се уназад, вели: — Нека се з-на ко је собни старешина, сунце вам потпоручничко... — Живео наш собни старешина! — Живео!
— Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета. Брана „Махер“ прилази своме командиру и као да му
„Фикус“ млатара рукама, али то чини више од севдаха, јер му глава стално пада на раме. — Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“. Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!...
Нека иде... и... он, и његов... управник... у... — глава се његова свали на јастук и капетан „Фикус“, собни старешина над четрдесет потпоручника, у четвртом павиљону реконвалесцентног логора, заспа мртвим сном.