Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша. Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: — Тето, ту ли си?
У кујни држи слуга свећу више главе и осветљава нам степенице по којима се пењемо. На собним вратима дочекује нас теча, гологлав (једини пут у години), отвара врата, уводи нас у ту велику собу из које запахује
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тот материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Полазећи.) А ви баш ништа? АНКА: Ево видите, обукла сам чак и другу халину. ЖИВКА (окрене се на собним вратима): Па-па! Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А на том прелазу, тачно понад њене главе, сунчева се светлост зауставља, трне у дотицају са собним сумраком; при чему се прекрасно запажа да и због одраза (из собе) црвених ћилимова светлост изгледа ружичаста.
праскозорје доводи нас он до свог кревета, у тренутку кад му чула из сна израњају и, једним махом, заједно са собним простором обухватају и мајку, заправо мајчино присуство у кући (јер она послује у кухињи): „Више моје главе, до
„хладна”, а она је од ње учинила „топлу, и то сасвим топлу); „оштро”/„меко” (постојала је „оштрина” у угловима собним, а она их је испунила, изменила, учинила је да соба буде „мека”); „разграђено”/„утуткано” (кућа је била „разграђена,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Брижљиво облачење је попустило. Рукавице су сасвим нестале из гардеробе. По цео дан остаје гос-Тоша у собним ципелама, и у нечем што је можда прародитељ данашњој пиџами, у широким панталонама, и некој врсти женске рекле с мало
Кад се госпа Нола по рђаву времену враћа кући, на степеницама је дочека Јулица са сувим собним ципелама. Госпа Ноли је то врло годило, и увек, док ципеле навлачи, нарочито мило гледа Јулицу и сажаљиво мисли о њој.