Употреба речи собом у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику разљућенога елемента, и тек се онда обрнуо назад, кад је чуо за собом лом. Последња нада сироте удовице, та чађава колибица, срушила се...

ћуташе, нико не рече ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош, пред собом рушећи, а за собом пустош остављајући.

не рече ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош, пред собом рушећи, а за собом пустош остављајући. — Болница је у води, — рече један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио.

Ја сам се отргла од њега и бегала сам. Јурећи тако кроз сокаке и скачући преко шанчева, оставим Кикинду за собом, а сан ме пренесе на Галатско Поље...

Јаох, пријатељу, ала су тешке те успомене... Ах, и све сам то оставила за собом, и Башахид, и његово поље на коме ми ујаци четр’естосме изгинуше... Све је то покрила сива магла.

прошао, сретне ме калуђер, погледа ме оштро и хтеде нешто проговорити, али ја ободем коња и брзо као стрела оставим за собом манастир заједно са његовом прљавштином и прикривеним гресима. Побратим ме је једва дочекао...

Ал’ ево шта се догоди!... — Онда ћу морати сам собом отићи до господина, да му све наустице кажем шта је и како је. Утоме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед

Ако теби не бих, да коме бих?... Ми, видиш, што нигде никога немамо у свету, ми смо међу собом род!... — Јест, добри учитељу, тако је! Онај који нема брата, са целим се светом братими...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Придодајући ја к свакој басни пристојна изјашњенија, чрез то намеравам приобикнути младе умове да се и сами собом мало помало размршавају, разјашњавају и распрострањавају, у све што чују или читају скроз да проничу, у свачем лажу од

1 Орао и лисица Орао и лисица учинили су међу собом дружество, и, што би то било всегдашње и постојано, уоговорили су се и согласили да живу у комшилуку да би у потреби

Мили родитељи, опростите ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и не почитују, од кога ће чада њихова научити да их љубе и почитују?

Кад | ето ти: упази ловце са пси. Пусти се преко поља и остави их далеко за собом. Но уљезши у густу шуму, ту му се заплету рогови, и тако га стижу и убију. „Бедни ја!” издишући рекне.

Разуман и вредан човек кад мисли гди међу стране да се намести, он најпре иште да сазна како они људи међу собом живу. У целој Албанији нећеш учена човека наћи, зашто ту сва мудрост и достојинство у пушки и ханџару стоји.

Мир мој остављам вам! Само по том ћете се познати да сте моји ученици ако љубов моју и мир мој међу собом будете имали.” Али, вели тај и онај: то! и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге.

69 Мајмун и делфин Корабљеници, путујући по мору недалеко од Атине, имађаху са собом и мајмуна. Дигне се такова силна бура да се корабаљ преврати и пото|пи.

Нек видимо чему нас другом ова басна учи. Сад се народи почињу као иза сна будити, и међу собом се разговарају: како се је то догодило да за толико стотина година они исти који су на богатство горе него на курјаке

Само дај да расудимо ово, пак ће нам ова вешт јасна бити. Кад се ко да или од другога обманути или се сам собом превари, он то не чини нити из злобе нити из лукавства, него из недостатка или из недовољног проницателства ума, а то

Јелини, и не имајући такова чиста поњатија о вечном животу какова ми имамо, само за оставити поштено и славно име за собом, послушајмо Еврипида како су мислили и говорили: „Είη δέ μοι μήτε χρυσός εν δόμοις, μήτ΄ Ορϕέως κάλλιον υμνήσαι μέλος,

Овакови су достојни имати просвештена над собом цесара, зашто га умеду познавати и слушати, и заслужују не само његову љубав но и почитаније.

Како Греција, — шака људи! — сложна и соједињена монархије света чинила је пред собом трепетати, а несложна сама је себе разрушила. На исти начин и сви прочи народи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи, разбијам јаје, Собом прелећу сенке чавки, сечем хлеб, и радујем се јајету. СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ Боже, ала веје! Нека веје!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

па до данас свакојаке промене биле су у Србији; ниједан тај догађај није учињен а да ја штогод не знам, или да нисам и собом участвовао.

” (На годину дана пре тога они согљадатељи који су по Србији ’одали и народ спремали за Немачку Крајину, одвели су са собом много момака из Србије, који су се више Варадина у Каменици егзерцирали; међу прочима био је Исаило Лазаревић из

Мени је узгред било — прича мој отац — подићи сву моју кнежину, и вративши се кући све на бранковички вис са собом извести.

— ,А где су њине жене и деца?’ упита даље цар. Ја му кажем да су са собом одвели. ,А где су ваше жене и деца?’ питао је даље, и ја одговорим, да наше жене и деца седе код своји’ кућа.

Тај Јован доведе са собом око 30 фрајкора. Међутим неки Гуша, поглавица бачевачки, скупио је био своју чету и дошао у Лесковице, одвео седам

У Београду пак био је неки Кара-Смаил, који је свуда, куд је год ходио, по 30-40 момака јаничара за собом водио; он се спремао да у Београду буде јаничар-ага, и слабо се Хаџи-Мустафа-паши покоравао.

Потом то прошеније узме мој отац и однесе везиру, који га је врло пазио и уважавао, и са собом доведе бољег судију. Тако сам чуо, да су за 12 година (толико су Турци после Немаца до Карађорђа држали) променили

” — Кнезови сви скупа оду и позадуго постоје, преко обичаја, пред собом везирском. Доцкан отворе се врата од собе везирове и, кад кнезови уђу, поклоне се и по обичају приђу скуту, потом

Алекса је опет кнез!” И одредише му више момака да води са собом. Мој отац договори се са Бирчанином, и почну јошт оштрије кнезовати и народ од сваке глобе и неправде турске заклањати.

мој отац преко Дрине Хаџи-бегу, али Хаџи-бег не да новаца, но вели: „Нека дође тај силни Аганлија, па нека узме сам собом не тридесет кеса но и више, ако може”.

Грбовића) и свима метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, штоно се зове лисица, које је Фочић са собом донео. Они су били тако оковани, да нису својим рукама ни ̓леба до уста донети могли, него су и̓ други за̓рањивали.

Да знате да смо ми ове (четири) дахије међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а војске доста имамо, да

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто! како се наш учо пући!...« Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна?

Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се.

поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући

« поче опет Мојсило, па тек дрекну: »Е, баш неће бити двадесет пет!...« Брзо изиђе и затвори врата за собом, па хајд онако у плитким ципелама, те по највећем пљуску поред Савкине куће. Окисао као миш, све се цеди вода с њега.

»Их, шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако. Помаче ногу, опази нешто тврдо под собом. Придиже се те свуче чакшире, које беху још прилично мокре. Кад има шта видети.

« Симица оста с практикантом, а капетан затвори врата за собом. Докле је трајало то узимање за протокол — ваљда ће знати сам капетан, а знаће и Симица, који се већ беше ознојио

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”. Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати.

наједанпут застаде... На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде. Он диже главу и виде пред собом човека... Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... Прва мисао беше му: Станко.

Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... Па притеже шару уза се и упути се лугом. Премишљао је: — Сад идем Деви... Он ће ме упутити... Он ће ме поучити...

— Полази! — рече стражар. Пођоше... Станко је био изненађен. Он није владао собом него се кретао по заповести. Она двојица иђаху поред њега као сенке...

Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи... Видео је само сенке пред собом и нападао их... Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит...

Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. А Маринко наставља: — Ето, то је план... Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће... Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје... Онда суди како знаш!

— Нема никога? — Никога! — рекоше. Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом. Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи

” И опет га обузе као неки стид. Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. „Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...

Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... Јелица је била у авлији.

— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. — Па ено вам хвата и Милоша Севића. Он собом проси Милошеву кћер за Лазара. И онда не може боље бити!

Иван обори главу. Видело се на њему како се бори сам са собом. Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина.

надам се... добрим прошевинама... Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... Више није видео никога пред собом. На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Учиниће га општим гробом, Свуд оставивши смрт и сенке; Понеће своје мртве собом, И ново благо, и све женке. А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада Крупно

Просторе сам празне населио собом, И расуо себе, кô орион сјајан, У неки свет срцâ и душâ, бескрајан; И живим над страхом и лебдим над добом.

Кад нас очи ствари равнодушно мотре, И душа пред собом престрављена стане; И сопствена повест кад се цела потре; И кад је од леда суза која кане.

На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни.

Једва се наглашавао ветар који изгледа као да носи собом неки мрачни дим и све засипа црним пепелом. У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари

Он је имао душу, и она га је прогонила као смртне и ништавне. Силан међу другима, он је био ситан пред собом... Тада је осетио колико има страшног бола у томе: не бити као остали, а бити ипак само човек.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Чини ми се да смо обоје слушали ветар. У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. Сад ми је било све јасно!

као кроз маглу, како ме је често држао на крилу док сам био сасвим мали, правио ми од зове свирајку и водио ме са собом на колима у ливаду.

— Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци. Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.

Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом. Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале!

Неки пут, опет, стоји сама у соби. Нешто се страшно бори са самом собом. Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет уједанпут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори па навали читати.

Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш да су овде по цео дан закључане капије), она стаде. — Имате ли кључ са собом? Ја откључах капију. Она уђе тромо. Под степеницама отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо.

Па господин начелник коме се на велике празнике мора правити визита и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.

Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш да ништа и не може бити. Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом. Само сам од неко доба зловољан — не знам шта ми је. Најмања ситница наједи ме, да дођем кô скорпија.

Дошли смо до језера и сели на клупу. Жабе су крекетале. Један лабуд је пловио средином и остављао за собом бразду. Било је тихо. Мени су зујале уши. Ја легох њој у крило.

Претурао сам се, мучио сам се. Свршавао сам са собом. Једанпут сам казао: Па добро! Сутра ћу јој рећи да је не могу узети. Ствар је свршена. Хајд' да се спава.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом. Мало које вече да не прође а да не оде поп Спира поп-Ћири, или овај ономе.

потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.

! То ти је све што на земљи учиниш! »Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу...« А човек, што кажу, »ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!« — »То јест«, одговара паор, »каз’ти: ’ватате души места!

овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, зато што и сеоски нотарош није шиљио него рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а мачак се опет

— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!... А ја боме не поведох сад за вашу љубав за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух. — Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше...

— Чудо, госпоја-Сидо... кад сте баш така »чисменка Анка«... чудо да нисте понели са собом поред »шнуфтикле« и какву опирачу. — А, »шнуфтиклама« сте ви научили да бришете чаше; јест ако ћете баш да знате!

— Седи, Јуцо дете, а мама нек иде. — Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом. Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно, и следова разјареној мáми.

тако силно да се удари о једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи, а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом. Од силне срамоте и силна бола од чворуге која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији. Утом дође и г.

Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом, а пацови трче к’о на дâћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису,

— Та... знâм, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а откуд му штогла?! — Па понео са собом у џепу. Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане! — О, о, боже!...

Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо. У тужби се поп Ћира бави прво самим собом. Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду

Да га чуваш к’о очи у глави! То ти је најважније сад на овом свету! — Ту је код мене. Носим га увек са собом (у злу не треб’о!).

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Подигнута на диреке с кујном и собом. Доцније дозидана једна овећа, дугачка соба са дрвеном софром, у коју би, кад пада киша а парастос је, подушје некоме,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Дође и прстену време. Чекмеџијић је имао код себе прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајлаСавку гледао.

Неописана мржња међ њима двема; једна Френегонда, друга Брунхилда. Никад се не састају, а ужасан рат међу собом воде И све то иде преко главе мужева, Марка Рогозића и Јефте Ћирковића. Дан св. Николе, први зимњи светац.

Шта ће сад? Алка Јефти каже да иде Бабоњи. Јефта се крене на пут да то Бабоњи јави. Наравно, носи са собом и рујног винца на поклон. Бабоња лепо прими Јефту. — Господине фишкалу, ја сам тепсију откупио.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

је изглед човека који је стално у сну чулног живота; и ту, чини ми се, не вреди никакав напор ни покушај владања над собом. Ту просто нема лека ни помоћи и то је више него очевидно.

дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости, па засењеним очима које су га болеле, погледа пред собом.

Осећаш ли шта си ти мени? Док си тамо био и кад год сам помислила да те могу изгубити, ја сам увек пред собом гледала страшан бездан, црн, ужасно мрачан понор у који би пала, из кога никад више не би изашла.

и тек, потстицана оним бучним узвицима, виком и псовком масе гледалаца око моста, панично појурила напред, вукући за собом свога воћу што је једном утрнулом руком чврсто држао подбрадак улара, а другом се ослањао за земљу.

И наједанпут силно, победнички, високо уздигнута и забачена изби она понова из оне дубине, вукући за собом ону несвесну мокру масу, па стаде сећи ка обали мазно повијена на једној руци. Обала завриска као у лудилу.

Ови мрави, вијугајући брзо, нечујно и вешто обилазили су један другог и као важно хитали негде пузећи и котрљајући за собом са свим ситан, фини и перласт песак којим је непатосана земуница била посута и који се преливао.

Дакле, тако је он зевао изјутра, у подне, у вече, ноћу кад се пробуди и увек кад се сети онога што је за собом оставио. Некад је он носио арач из три нахије кнезу Александру Карађорђевићу Обично је то било у пролеће.

Па и бабин мали унук гимназист коракнуо подобро у живот. И њега ја гледам и поредим са собом, па почињем осећати неку завист према оној лепој, свежој глави, на којој поносно стоје густи црни залисци, док се моја

Африка

Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа. Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери. Играју својим телима као најлепшом играчком.

Таласи се на овој обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима. До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те зато кошмарско спавање.

која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.

Мој вођ је г. од Сен Калбра који ме љубазно води са собом. Он иде у Манконо, као представник једног трговачког предузећа, да би куповао сировине.

Изјавио је да је на гозби био добио најгоре делове тела, да су са собом имали и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца)

Када је требало да се Н. одрекне једног дела цивилизације, одрекао је се сасвим. Од свих слугу, он је водио собом као мармитона само једнога црног дерана, наказно израслог.

Кад би путовао, он је једно јастуче носио увек са собом. Сад је приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но

„Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.

Шеф донесе са собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса,

Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом целу једну страну звезданог неба. Није било опасности да то ко види, јер никога не би ни за чудило ни наљутило.

Да целог пута ничег другог нисам имао до само познанство са њиме, мој пут би вредео оволико труда. Ја сам имао пред собом једну велику и трагичну егзистенцију, тако исто велику и болну као ови баобаби, који су пуни птица и пуни плодова.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо из моји руку истргне, с друге пак променуто званије мене за собом повуче, и нехотећу ми, морала је моја и моји пријатеља жеља неиспуњена остати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Расцијани нису признавали, над собом, никаквог закона, сем аустријског ћесара, али у време кад ова прича почиње, у пролеће 1752.

Гарсули је тврдио да су се Исаковичи, прво, уписали у списак који је ђенерал Шевич однео са собом у Росију, па да су, тек после тога, замолили да им ћесарка да апшит, да могу напустити аустријску војску.

аустријске војске, добили у реду и да су се, после тога, мирне душе, могли уписати у Шевичеву листу, коју је однео са собом, у Росију. Они се дакле већ сматрају официрима руске војске и моле да им се дозволи да се одселе и отпутују.

Он је имао, са собом, двадесетак писара. Кад је, дакле, видео да је његова пратња сва смештена око њега, на даскама и клупама павиљона, и

Оставила је за собом и жену Ђурђеву. А Ђурђе је тешио жену: „Нисам јој, душо, колане притезао, али јача је од тебе у колену!

Дан је био топао. Чуо је, у плаветнилу, над собом, шеве. Тада, случајно, Трифун погледа и пут Темишвара и виде на друму, који се градио, како из Темишвара пузи, према

Шести дан свог бекства, тако при заласку Сунца, застајкујући да се избљује, Исакович је угледао, пред собом, пештанске скеле, као неко лепо привиђење, на крају тешког сна. Растао се од својих коња, код једног врбака.

Јест, јест, уобразио је, каже, да у њему Бакићева душа живи и да ће је у Росију, са собом, однети. А народ, тамо доле, у доњем Срему и Славонији, пита за цара Лазу. Не уме трговати, али уме мрети.

А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију. Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено.

тамо, могао да се осећа као Орације, а школа јахања грофа Пара није далеко, тако да би, сваки дан, могао да осети, под собом, седло и коња. Исакович није знао ко је Орације, али није хтео да пита.

А јео је, као што је био уобичајио, и у својој кући, са једног, турског, војеног, дрвеног, тањира, који је пртио са собом, и на путу. Кћи Божичева га је, међутим, и сакривеног, нашла.

Исакович још боље, као што су то, обично, они који су непознати. Божич је после викао, да капетан види, пред собом, његовог, старог, пријатеља, који је био мађионичар, на коњу, у школи јахања грофа Пара, и чувен коњаник, кад је био

Теодосије - ЖИТИЈА

и у туђиновању сапутника и на путовању сатрудника што као пребогату ризницу или наследство отачаско стаду његову за собом писмено оставише.

Затворивши га за собом, рече благодаривши Бога: „Узнећу, те Господе. јер си ме подигао!“ А јереј очита молитву и постриже власи главе

и узевши реч, рече војводи: — Толико си мудар, а изводиш детињарије. Имајући са собом пук људи у крајевима туђим, високо мудрујеш.

Измоливши благослов од игумана, Саву са собом као жезал старости узе. А овај, по обичају, босим ногама хоћаше да иде пред оцем, а милостиви отац, не могући трпети,

И одмах се вратише у Ватопед. Игуман са братијом осетивши шта се догађа, начинише заједничко веће, и међу собом говораху: — Од много година колика нам добра знамо од ових за њихова пребивања, и до сада су нам били са Богом

И опет тада свети им много злато са собом беше донео. А сутрадан ушавши, све рече цару, како манастир са оцем у Светој Гори подигоше, и замоли за овај царску

звани Зиг, да дâ и њега овоме са сваким достојанством што га је имао испрва, уводећи овим добијањем у заједницу са собом и цара као ктитора.

морски разбојници и опљачкаше, а игумана и братију свезавши у своје лађе одведоше, и све манастирско запленивши са собом однесоше.

А свети, ослободивши се оних који бејаху дошли, уђе у цркву и ову за собом затворивши паде на земљу и припаде к Богу прса бијући нештедно, изливајући вреле сузе и благодарећи и похваљујући к

бејаху с њим, са стидом се кући враћаху, и страхом обузети у теснацима путеве за собом од Стефана зазиђиваху. У таквом непријатељству и прегањању између браће била је српска земља у великој невољи, као у

И на виђење чудесних чудеса, којима је диван Бог у светима својим, узе са собом преподобне мужеве из Свете Горе, који тада боговрлим животом слично сунцу беху сијали.

поругу грађанима или као храну зверима и птицама, будући му верни и последњу љубав показавши, понесоше мртва цара са собом. Бојећи се дугога пута, разрезаше утробу његову и сав дроб избацивши и тело његово пресоливши донесоше својој кући.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Особито поштовање предака и обичај слава. — Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за своје претке, каткад до двадесетог

су склапани између појединих братстава једног племена и тако су се чланови племена још више и интимније везивали међу собом. Узајамна симпатија у племену је бивала све већа. И то је био један од узрока подвојености од суседних племена.

Изгледа, да је ова стална опрезност била првим узроком развитку ратничких особина. Српска су племена кадшто и међу собом ратовала, као и са арбанашким племенима, из разних узрока, а поглавито ради увећања испаша.

Често су се, још и у првој половини XИX века, борили међу собом, као племићи средњег века у западној Европи, нимало се не бринући за судбину турског царства.

— Непосредан утицај стеге и насиља. — Главне психичке особине. — Реалистичне црте. — Завезаност, такт, владање собом. — Духовна даровитост. — Прилагодљивост и усавршљивост.

Изгледа да они у овом погледу држе средину између динарског и источнобалканског типа. Завезаност, такт, владање собом.

Умеју да владају собом: могу да зауставе осећања и жеље, да се предомисле и размисле; ретко има пренагљености; готово су увек смотрени и

Они су ведри, бистри, присебни, брзо и добро схватају; умеју да господаре собом. Ове особине не произилазе из њихова печалбарског занимања.

На овај начин је постала моћна струја, која је у време Светског рата вукла за собом потпуном ослобођењу Југославије све слојеве хрватског племена.

„Сами мужи не би се могли мед собом погајити, саки би тêл заповедати, а овак не смеју, нек морају унак делати, как господа оћеду.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Дневник је био прилично оштећен. Види се да га је газда носио са собом кроз трње, ноћу кроз росну траву и по прашњавим таванима.

Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак.

Тако се сам са собом разговарао чича Тришо, а баш му је било жао његовог Тоше, крупног бркатог мачка, чичиног јединог друга у усамљеној

— Ехе-хе-хе, да нисам пијан, још бих повјеровао да сам нашао мачка у џаку. Уосталом, шта било да било, носим га са собом. Ваљаће бар за ракију. Истог тренутка осјетих како се џак заједно са мном диже у ваздух.

али како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја се у овој гори не могу ни сакрити.

Значи, стигли смо у неку кућу. Онај Неко тресну џак заједно са мном о земљу и развеза га. Угледах над собом човјека великих бркова, а изнад њега чађаво поткровље украшено са двије сланине.

И тако двојица наших путника, један шарен, а други сив, кренуше у сусрет новим доживљајима водећи са собом своје вјерне сјенке, обадвије једнако немирне и тамне.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој

га Тесно му је у себи У рођеном телу Изишао је Сакрио се од себе Сакрио у своју сенку ТАЈНА БЕЛУТКА Испунио је себе собом Да се није тврдог меса свог прејео Да му није зло Питај га не бој се Хлеба не иште Скамењен је у блаженом грчу Да

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (престрављено): Значи ли то....? ПАВЛЕ (полазећи): То значи да ја путујем. (Оде нагло, залупивши врата за собом и не осврћући се.) РИНА (сагледав сад тек сву истину, цикне за њим): Павле!

РИНА (оде у леву собу). В АНТА, АНА АНТА (средовечан, мршав, ћелав. Он упада усплахирен, осврћући се за собом као да га неко гони. Седа на столицу и непонуђен): Ана, чашу воде! АНА: Молим!

(Вади из џепа једну књижицу и прелистава је.) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.

СВИ (престрављени): Он? НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом). НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе. АНА (оде).

ПАВЛЕ (застане). Моја последња реч; ја сам жив и ја хоћу да живим! (Оде.) СПАСОЈЕ И СВИ (запањени погледају се међу собом). СПАСОЈЕ (први се прибере и викне за њим, иако је Павле већ отишао): Али и ми хоћемо да живимо!

Наследили сте ме, јер је суд био у заблуди да сам мртав, а пошто сам ја жив, пада само собом то наслеђе и ви ћете се иселити из ове куће и предати ми је као и сва остала имања. СПАСОЈЕ: Гле, молим те!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Драгана и Јасмина шапућу нешто међу собом а очи су им као кружићи наливени плавим. - Је ли потребно да га пољубимо? - дижу очи према Тимотију, а ја кажем да

Зар си ти то могао да урадиш, Слободане Галац? - застајао сам пред самим собом. Ниси ли ти заљубљен у Неду? Хтео би да јеси, али ниси, Слободане Галац!

Хтео би да јеси, али ниси, Слободане Галац! Да волиш њу, увек би се осећао као свиња пред самим собом, јер анђели нису за овај свет. Постајало ми је јасно зашто су се Влада и мој Стари редовно заљубљивали у курве.

Њега нисам желео ни у сну да видим. Кад затворих врата за собом, ухватих себе да се смејем на сав глас. ИВ - Кезиш се као идиот! - рекла је Рашида кад сам се појавио на рампи.

- Исти си на свога проклетог оца! - рекла је кад сам затворио врата кухиње за собом и почео да се пењем степеницама, које су шкрипале као сам враг, у ону собицу на тавану. Ту сам имао нешто као кревет.

Изгутали смо, Рашида, рекао сам, а онда схватио да разговарам сâм са собом. Доле, у стану, било је неочекивано тихо: ни шкрипа кревета, ни кораци по кухињи, ни чангрљање посуђа при спремању

То, ипак, није био прави разлог, бар није што се Рашиде тиче: она је могла да оде боса и на дворски бал водећи за собом не корњачу, већ крокодила. - Да није нешто друго? - упитао сам, а она рекла да није, и слагала, наравно.

Нешто што је почело кад сам написао оно писмо имајући пред собом Рашидиног оца, а трајало је до једанаестог писма и Меланијиног часа о електромагнетима.

Бароница је чучнула на старо место, сократовски климнувши главом, и почела да преврће по врећи коју је вечито вукла собом, скупљајући отпатке свих могућих врста. Сетерка је лежала и зурила у Тису а са језика су јој се цедиле слине.

нас и женскога WЦ-а једна је танка преграда и могли смо да чујемо како девојчице раде оно нешто и разговарају међу собом.

у кола само рекао да ћемо још вечерас расправљати о свему, а онда убацио у трећу брзину остављајући облаке прашине за собом. - Још вечерас! - викнула је Јасмина протуривши главу кроз прозор.

Станари су нас пратили очима све док нисмо закључали врата за собом, а онда је отац рекао да сада могу да почнем. - Шта да почнем?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Духом претежнији од господара Софре. Деце није имао; он сам собом и женом може живети. А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј,

Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели. Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.

Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео. Собу закључају, и један кочијаш већ пази. У биртији чемерна публика.

Претставе се и поздраве. Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понашања. Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу. Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину.

Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика. Сажалителан поглед баци на њега.

Тако живи Шамика. Многи би помислили да је Шамика несрећан човек. Није тако. Шамика је са собом сасвим задовољан. Међутим, Пера се сасвим упропастио. Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Знајући добро да не могу собом понети ствари од стакла, или злата, нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су

При крају службе били су потпуно уморни, невесели и као омађијани. Ћутаху и међу собом не говораху ни речи. Прођоше парк до осветљених степеница дворца, као сабласти, пошто су, један за другим, били пришли

По смрти очевој, кад се на дуже састадоше, водио га је за собом као праву муку Божју. Вук је био постао и пијаница и блудник и кавгаџија страшна, а беше отежао као неко буре.

Рече, како би је чувао, како би је свуд са собом водио, како би је одевао. Чинило му се да је људски живот леп и да би са њом, и њеним дететом, пролазио весело, па

плачем, молбама, пољупцима, успела да Аранђела умири, да га освести, да га одврати, да то не чини, да је не вуче за собом у пакао.

Плакала је над самом собом, као што је то, уосталом, од неког времена, откад јој је муж био нагло оронуо, често чинила. Жалила је себе неизмерно.

Свему је био крив његов отац. Тај га је водио за собом свуд. Када оде из војске, као бајаги болестан, и поче трговати, њен живот постаде сасвим узалудан.

Цикнувши грозно и скочивши у вис, она се нађе, лице у лице, с мужем, крвавим и ужасним и угледа пред собом Вука Исаковича, који се распадао.

Гледајући пред собом све више брда, равница баровита са које пођоше, дође им као сан, са свим својим бунарима и оборима.

певајући, јахали пред војском и седао је у кола, што су га као лешину возила и тресла, за облаком прашине, коју је за собом дизао пук. Возећи се за пуком, као неки огромни мех, пун вина, Вук Исакович је пропуштао крај кола свет, као неки сан.

Издалека, пред собом, чуо је ритам трчећег корака, лупу оружја и гласно понављање слогова, у један глас: Ма‑ри‑ја, Ма‑ри‑ја, Те‑ре‑зи‑ја,

планина, међу јелама чије су гране, издалека, једнако се причињавале као раширена крила, са дубоким стрминама под собом, чинило му се све то врло лако и готово да полебди у ваздуху.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

би дете задржало ове натприродне способности и моћи, њему се мора сачувати кошуљица, односно мора је увек носити са собом. У Мојковцу верују да ако се дете роди у кошуљици, „треба је сачувати и чувати као и дете, ради њега“.

Верује се да је боље да одмах једно од њих умре и да тиме однесе са собом сву несрећу, тако да оно које остане не буде у животу несрећно.

Отац оде код кума носећи са собом поклон који се састоји од погаче и каранфила. Кума пољуби у руку и каже му: „Сус божја мисла уф нидеља лагиме

Опасна имена која сама собом опомињу зле силе да се не шале с њиховим страшним носиоцима јесу и ова: Душман, Небојша, Злопоглеђа, Мргуд, Страхиња,

и дете непрестано осветљена свећом или кандилом, а када мајка за кратко време напусти кућу, она обавезно носи са собом светиљку или луч. У исту сврху се користи и ритуално купање новорођенчета посвећеном водом.

“ а није гледао да плива или од воде да се отме.) (Вук, бр. 2983) — Многи чоек није назадан Богом већ собом. (Вук, бр. 3056) — Ради, па ћу ти ја помоћи, вели Господ Бог. (Вук, бр.

²² Задругари. Мушки чланови задруге су међу собом једнаки, односно имају иста права на земљу, кућу и целокупно имање.

Процес одрастања у патријархалној култури је непрекидан, известан, али сразмерно спор процес. Деца пред собом имају прав, добро утрт пут којим могу лагано и без много напора корачати док не стигну на циљ, а то је: постати

Обреди прелаза су универзални култни одговор на биолошки процес сазревања, као и на све оне тешкоће и захтеве које он собом носи.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

које нису дале богу божије ни цару царево, које нису занихале у колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија

За мађионичаре, којима је само садашњост дата, за њих, за све што за собом остављају једино куле од карата. ЗА ИСМЕВАЧЕ Тражим помиловање за исмеваче који све изреда извржу руглу: месечеву

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

обећавали сами себи да ћемо их се сетити и да ћемо вратити добро добрим, сви они које смо заборавили, заокупљени сами собом.

годину. Добро је кад човек вуче за собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову.

Попут јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе пијаце; мирис осушеног сена, мирис ужеглих јела која се зову бамије, која се зову шиш-ћевап, која

Тада се сети да има час гимнастике и да мора вући са собом оне одвратне патике – потражи их и смота у новинску хартију па се сјури низ степенице, производећи потпетицама звук

онако усправног држања, помало залеђеног осмеха који непрестано лебди изнад туђих глава — он, кога смо вукли са собом док је био још мусаво дете, на чување свиња и крава, лети, тамо у Бачкој, на самој мађарској граници, где је његов дед

Све ређе иде без сакоа, правдајући се пред собом да нема где да смести возачку дозволу, кључеве, новчаник, марамицу, лекове, цигарете, пера и упаљач.

Па то је природно, правдао се пред собом, могла би да ми буде кћи! Оставио је све послове тога дана и одвео је на ручак у један веома познат ресторан,

Круг људи у униформама заклони је сасвим од Луке. Док је, борећи се са собом, пратио мали крајичак беле чипке окружен службеном дугмади као кроз сан, до њега допре вика диспечера: — Богаму, шта

— Мораћете мало да сачекате... рекао је келнер. Царске мрвице се праве... — Не мари, имамо много времена пред собом... — рече победнички.

– Сад су велика, и сад ћу окренути други лист. Дошло је време да се и ја позабавим мало собом. Погледај ми само руке! Погледај ми, молим те, само руке! Како да се сутра појавим у граду са оваквим рукама? Како?

Као да је из Београда, где је рођена и одрасла, понела са собом и неку типично чубурску дрскост у ходу или држању главе, у начину на који је возила своја мала жута кола, »дијану«,

Матавуљ, Симо - УСКОК

— рече драго. — Ко би томе краја ухватио!? Нема племена, а готово ни братства, да се не покрвише међу собом! Бише се Катуњани с Ријечком нахијом, а ова с Црмничком, а Пипери с Бјелопавлићима, а Морачани с Ровчанима, а ови и с

не бих ни помишљао да је избјегнем, али ми је она убијала душу и понос, зато сам ставио главу у торбу и затворио за собом за навијек врата своје отаџбине.

— А, да-ти, нијесте разабрале што Јанко рече тајку у здравици? Рече да је затворио врата завазда за собом и да не мари, јер му образ не подноси! — Јест то рекао — потврди мати. — А наш стари ђаво збиља се заљубио у њега.

И обрте се Јанку. Остали заподјеше разговор међу собом. Старац настави: — Е, дакле, првом сам пушку понио кад је паша Махмутбеговић ударао на Куче, бјеше ми тада око

И знај лијепо, да не лежах у ранама, ћаше ме владика повести са собом у Русију. То ми је рекао послије, пошто се вратио. Пошто се извидах, ожених се.

Не видје више пред собом просте, сиромашне горштаке, него људе који су имали дијела у тако великим догађајима, у којима се одлучиваше судбина

Ето си чуо да узеше и владици!... Али, свеједно, најпослије! Најмање је смрти од глади! Ако се сад смиримо међу собом, као што се надам, биће опет плијена доста. Турска је земља остала!... А сада да ти покажем наше куће.

Овај га позове к себи. Владика пође и поведе са собом тога Долћија, коме бјеше име Франо. Тада је у Русији владала Јекатерина царица, која је, кажу, само оно радила, што је

А новост није обична, од онијех што не повлаче за собом тумачења и нагађања, које се други дан забораве!... Та већ одавно слушамо за страдање њеког принципа, па тај принцип

не обиђе; у потоње, кад се боље навикну на вратоломно пентрање, најрадије се пењаше на врх Штировника, одакле је под собом посматрао жупно Приморје и непрегледну морску пучину.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

је излазила у сусрет детету као читаоцу, други пут опонашала добру вољу и предусретљивост, а најчешће је ишла за собом и са собом. Недоумице о пореклу и значају дечје књижевности јављају се због преплитања њених функција, побуда и тежњи.

у сусрет детету као читаоцу, други пут опонашала добру вољу и предусретљивост, а најчешће је ишла за собом и са собом. Недоумице о пореклу и значају дечје књижевности јављају се због преплитања њених функција, побуда и тежњи.

Кунић је дебео и трутаст, лен и непокретан, у сталном очекивању да га неко понесе са собом и подари му живот; сам, без туђе помоћи, није у стању да се покрене.

Зар неко може да украде и однесе онога мога деда, који је сваке суботе увече с фењером одлазио у млин носећи са собом сву језу страшних вечерњих прича, доброг старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у

тло и сви се они кроз живот крећу као месечари, космички бескућници који постојање осећају као сан, и труде се, пред собом и пред децом, да тај сан надограде и обогате. Такав је Петар Чобанин: вјечити најменик, старац без игде икога свог.

разнеженост и дечју уздрхталост, ту изразито словенску осећајност која сама у себе тоне и цео би свет за собом да повуче, песник пригушује хумором, којим се ствари постављају на сигурнију основу, или се, пак, померају ка апсурду.

падова и успона, засићења и прочишћења, поезија је, још једном, нашла могућност обнове; ослободила се заокупљености собом, открила крепку везу са стварима.

СЕ СОСЕ У ТРСТУ САКРИЛА САТ У СЕЖАНИ САД СЕ СОСА ПОНОСИ САТОМ САТ СЕКУНДИРА КАО СОСИНО СРЦЕ СОСО СОСО НОСИ САТ СА СОБОМ СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА Текст је пародија на извесне причице без главе и

Надахнуто, загрејано, то дело руши све препреке пред собом, гута све и вари све, или бар успева да учини сношљивим нешто што код слабијег писца никако не бих могао прихватити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

што не представља једноставну целину, што њу сачињавају оделите књижевности, слабо повезане или без икакве везе међу собом.

Суворов понесе са собом доста књига, међу осталим 70 граматика Мелетија Смотрицкога и 400 букварова Теофана Прокоповича. 1726.

Исто тако он се сам собом наметнуо и у књижевности. Српски народни језик био је неразвијен, и преводиоци и писци су били принуђени или да пишу

био је стручњак у питањима православне теологије, називан је »Српским Златоустом«, говорило се »учен као Рајић«, и за собом је оставио цео један низ богословских превода и прерада.

Јован Рајић зна и подражава ту побожну руску поезију, он исто тако зна и за учену псевдокласичну поезију, и за собом ће оставити у рукопису цео један уџбеник реторике на латинском језику.

свога времена, али који није показао ни оригиналности, ни дубине, ни књижевног и научног талента, и није оставио за собом ни једно дело од трајне вредности.

Он је у доста течне стихове и на народном језику опевао животе хришћанских светаца, и оставио за собом цео један низ побожних спевова.

Огорчен противник Вука Караџића, он је оставио за собом један недотупаван памфлет Тγжба книжества сербскаго, писан око 1833.

архаизама, знатан број провинцијализама, често врло грубих, али што је најгоре он је, пуст и без икакве владе над собом, сам ковао фантастичне речи. У њега је тих нових скованих речи тако много да се не може читати без коментара.

напусти Србију, поневши собом као једину зараду знатан број нових народних песама и речи за речник. У крајњој оскудици, гањан од кнеза Милоша,

С времена иа време публиковао је по коју нову збирку народних песама, и за собом је оставио прикупљен материјал који је после његове смрти издаван.

писао своме пријатељу Словенцу Жупану: »Срби ће вас све за собом оставити! Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« Караџић је тада потпао под његов пун духовни утицај.

Милићевић, Вук - Беспуће

с чуђењем посматраше мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионараца, запуштених,

Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега. Он гледаше пред собом кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље

И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с

извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом широке трагове, циједила се и цурила вода, правећи жућкасте локвице по поду.

О томе је он са собом гласно разговарао. Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је

Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.

у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом и ритам ударања српова и падање јечма.

А затим се корио што мисли о таквим глупостима и био незадовољан са самим собом. Његова радозналост изгледала му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ своју равнодушност, али узалуд.

који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба да се сврши.

Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу. Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине

с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући његове кораке за собом, слутећи његову мисао која је прати. Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм.

их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Постао је филозоф, и није више гледао само на оне пред собом, него и на оне за собом, и то га је утешило. Тако он сад, без одушевљења и без полета, отаљава свој посао у пошти.

Постао је филозоф, и није више гледао само на оне пред собом, него и на оне за собом, и то га је утешило. Тако он сад, без одушевљења и без полета, отаљава свој посао у пошти.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

О стани, сунце, стани, не заоди, Бела дана собом не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом, Часе млоге дено своји лета Кâ у рају

За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога, Свак чињаше колико могаше, И пред собом Турке разгоњаше. Ја од чете бејах понајпрви, А вас црвен од турачке крви, Кад гле на ме једне јуначине Као какве

удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда тавно, Догорели огњи већ одавно, Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај

Оде Мусто, оде њезин бабо, Собом маче коње и јунаке, Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер

Ох ви брда и врлети српске, Јесте српске, али залуду сте, Е трпјесте међ собом долине И те кланце — Бог вас оборио! Те клетизи оптекоше Турци Моје Србе тамо на висини.

Онда затрепета, Па с обале клону, Те драгоме своме У водицу тону. ДВА КАМЕНА Беле роде одлетеле, Собом драго њој однеле, Ох, далеко, предалеко! Кад је пошô, драги рекô: „Кад се врне бело јато, Ето мене назад, злато!

можда чествовала дар, На груди гледај како ми је клонô, Опрости, причина је љуб'ве жар; Јер кад те ј' јутра час са собом понô, Од тебе нема, осим цветка шар, На њему моје пасла сам ја очи, У воду тако њега не умочи.“ 13.

се жбуни, И прерадосно чекају га свуда И поздрављају г' млогобројни кљуни; И даље врело звечи којекуда А међ собом цвеће с' њежно буни: Са њим би оно ићи доле тело, И пита се, од зефира би ли смело. 31.

се не јавља; Предивно звезде и трепте и сјају, Ма очи с' тамо његове не дају; Далеко мисли њему се отеше, Па око собом и уво однеше. Однеше некуд, ма куд, ко то знаде?! Однеше небу, донеше му јаде, То каже лице, о Бог ти га не дô!

Па напред пође, ка драгоме крочи, Он жубор зачу и подиже очи: Пред собом виде своје сунце јарко, Па лати младу и пољуби жарко.

Ох, вод' ме собом, а тако ти Бога! Та што ће ружа без сунашца свога?“ То млада рече, лати га за руку, У оку сјајном ону љуту муку, А

— Тако, лепо, сад је доста, Па куд оћеш, сад си проста. 53. Низ улицу јунак шеће, Па пред собом једну спази: Дична ли је, ко је неће, Како само згодно гази! Дигла хаље повисоко, Ту му запе жељно око. 54.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Зурио је устакљено у напаст пред собом (јесам ли ја ово опет болестан од „шпањолске“, шта ли је?!), па тако није како треба ни дочуо Вукову измишљотину о

Тек у неко доба брадоња се прену из своје опчињености, поисправи се на сједишту, баци блок на ниску софру пред собом и сасвим трезвено рече разбијајући чаролију којом је био оклопљен: — Ево светитеља, нов новцат, као испод чекића!

Нит ми треба помоћи нити чијег савјета, довољан сам сȃм себи. Ма шта, има ме чак и за друге, чету би за собом водио. Онако кратак а стамен, устури се Сава пред светим рођаком као кочоперни пјевчић ђуђањ.

пазарним даном пусте да се промуваш по граду и да се видиш с комшијама, па се можеш још и напити и довести натраг са собом и по двојицу накресаних конагџија. Све је то ипак своје, фамилијарно, али већ „Кула“, то на свашта мирише.

да је одмах, „на лицу мјеста“, попут враџбине, сјенила будне очи чувара реда, па им се, за тренутак, чинило да пред собом имају све сȃмо божје цвијеће у прољеће, а не згољне препредењаке и мацане, који само ждракају шта би се дало придићи и

— истом се отме дједу и он окреће лице зиду, а ја остајем још више сам, препуштен мећави, која неуморно засипа све под собом. Тако, те исте зиме, дјед се неопазице и угасио.

Ама, то су државни службеници, куго кокошија. Ђуро се замишљено загледа у оно сикирче пред собом. — Ама људи, како ћу ја срочити пјесму по вашој вољи кад је тај грешни Петар Дошен овамо с моје стране, сирома као и

— Ех, и то ми је био неки рат, без авијације, без тенка — манише га Циго као да куди ону робу пред собом. — Зато је Аустрија и пропала што је почела да харчи скупе ствари. — Па и Нијемац је пропао! — гракће Рожљика.

— Видиш ти њега, заврзана, медена му свака ријеч, рекао би човјек, свеца пред собом има — љути се Раде. — Ко би само и помислио да је тај у стању да тако штурмира на једну, да речемо, стару жену,

сладио и пренемагао се да збуњеном интенданту тек наврх брдске косе коначно постаде јасно да умјесто краве води са собом голему доброћудну момчину. — И-их, убила га света Петка! Разочарано се обазре на остављену долину.

Невоља једна, па ето ти. Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се пожали: — Бојим се, брате, ових разних ...

Преко закрчена узана трга један крупан црн усташа стезао је Микана преко средине и носио га пред собом као врећу кромпира. Узалуд се овај отимао и ногатао. — Јовашу, брате! — Аха, Јовашу, је ли! — дрекну момак злурадо.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе, час опет дрхтах и

Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена.

Знам и црве да вадим из очију. Пружих јој руку. Она остави корпу, велику торбу и штапове што је вукла за собом и клече. Узе ми руку, окрену длан и загледа се у њ.

Сваки с обе стране води по неколико унучића, пази да се које не одвоји, изгуби, и ућуткује их кад се посвађају међу собом. Још издалека замирише тамјан. Изнад цркве се лелуја круг светлости од свећа и пробија се крстовима кроз тамни кров.

А она, не затварајући врата за собом, свакоме посебице доноси кафу у белим шољама. Па онда се, иза врата, до зида, или близу пећи, повуче, стане с

Пресече се колач и онда настаје слава. Почну здравице. Чорба се по трипут поједе. Жене сав хлеб пред собом, штрпкајући, поједу и засите се чекајући док дође здравица „за слатку вечеру“ и онда вечера. Дође и она. Вечерамо.

Врата се отворише и уђе Томча. Сви, чак и ја овамо, на крај собе, осетисмо хладноћу, коју он споља собом унесе. — Срећна слава, домаћини! Скочише к њему, скинуше му сури шињел, поставише га за софром.

Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: — На! Мита испрва није хтео. Бораше се собом. Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.

није ни нудила, ни сâм не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.

И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи. То је све било, друго ништа. Доцније је Аница и мужа познала.

У таким приликама увек би јој мајка улазила брзо, још брже за собом затварала капију и долазила Аници, али полако, као стрепећи, бојећи се некога.

Капију заборави да за собом затвори. А као да је заборавила и на покојника и страх од њега. Изгледала је радосна, весела. Тако је брзо ушла.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« одзову се уста њена, а из белих из рамена поникоше бела крила: то је била — моја вила. — Лепирица као бела кад би собом цвет понела, да га виса спасе вела од земљина од увеља: тако вила поне мене у просторе васељене; те небесном лик

Приклонила је главу и клекла над гробом, оросила је траву и цвеће под собом. Под том анђелском росом, под росом милости, зар може покојница, зар може још да спи?

се служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак

Зар праху да се душа поклони у самртни, у час напокони, те да га дигне собом узгори да опроштају час не ускори? Ил' тајне те што покрива твој хум разумјет неће никада наш ум?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа куд

Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да

Пошто то рече, Баш-Челик одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће. Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју.

Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже. Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне па повади стријелу и повиче: — Волиш ли — вели —

Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

од хиљаду људи, а никога нећеш виђети, и нико те неће ни прстом такнути, а камоли убити, али немој да се обазреш за собом без свога чуда, јер ћеш се на оно мјесто окаменити.

Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај. А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: — Не бој се, не треба

То се одмах разгласи по свему граду, а најпосле и цар Тројан сам собом чује како деца свирају: — У цара Тројана козје уши!

Сутрадан у зору устану змајеви, узму побратима са собом, па се упуте царевини цара Петра. Онај од њих што имађаше добар нос намириши одмах траг куд бијаше кћи цара Петра из

Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим. Ишли они тако, ишли, богме дођу до једне јаме и нађу да је старац у

Што је цар добивао најљепшега, то је дјеци давао, те су она право и лијепо међу собом дијелила. Али царици онемили и таки живот. „Што, помисли она, да поред мога дјетета и оно туђе дијете има свако добро?

после они огледају је ли им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу над собом. Кад они то виде, дигну руке богу: — Хвала ти, боже, те можемо госта угостити!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ИСАЈЛО: Да га не будете оставили код какве пријатељске девојке? ДОКТОР: Ти знаш да ја разум не носим са собом. Ви треба да одговарате. ИСАЈЛО: Ако је баш до тога, ми ћемо платити. Бог зна, ваљда ништа и не вреди.

ДОКТОР: Твој разум не може мој заменити. МАНОЈЛО: да не будете мислили оставити га код куће, па сте га понели са собом и на путу гди изгубили? Како би било, кад би потражили по вароши, ваљда се неће нико отимати за ваш разум.

ШАЉИВАЦ: Управо вашем лепом дрвету из Сенегамбије, али да овај г. путник није са собом донео и вас трипут по глави ударио, остао би вам разум и саде код куће седећи, или у магарцу, који га је појео.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену. Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мислим, гледате право у очи човеку и чини се да га стварно слушате. Други су углавном заокупљени сами собом. Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе.

Могу вам рећи да то и није тако непријатно, премда се малчице укопавам сама пред собом! Мислим, шта ће ми све то? Хоћу да кажем: више волим да седим у некој кухињи где ме нико не види.

Једноставно, њој није био потребан неки „Чамац“ на Ади; свој брод је носила стално са собом. Пиљила сам у њу једно два сата, све док није помислила да сам лезбос.

Хоћу да кажем, оне неће моћи да са собом понесу и оквир оне фантастичне фотографије из часописа, оно време, оне француске клошаријане који изгледају отмено као

Хеј, човече, знате ли оно идиотско питање које новинари обично уваљују познатим зверкама: „Коју бисте књигу понели са собом на пусто острво?“ Господе; каквих ту све нема изваљотина!

Највећи број афектација, наиме, одговара да би понео са собом „Илијаду“ и „Одисеју“, „Божанствену комедију“, „Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу неког буџе коме желе

шешир, кишобран или капу, заборавља рукавице на сваком божјем месту, криви потпетице према унутра, никада не опере за собом каду, чита док једе, а његов сто је потпуно затрпан судским позивима због неплаћених књига узетих на кредит ...

Познајем много фрајера који су се погубили по белом свету због тога што са собом нису понели ништа друго у џеповима сем лове, ако можете да ме пратите. „У пићу?“ уфура неко са стране.

Таман човек почео да густира чашу пред собом, кад маман врисне да алкохол, у ствари, највише и гоји, јер се једини с тамо неким беланчевинама у облику жуманца и

То, због декорације! Кад човек угледа пред собом цео тај травнати аранжман, прве три секунде стварно му се чини да се налази усред среде неке офарбане странице

—Када га је она његова вештица, жена, избацила на улицу, а да није ни оволико понео са собом (џентлемен, велики џентлмен, Анчи), Луле ти је спавао у подруму двадесет и шест, Мутапова улица.

Буљите у своје телевизоре. Пазите само да вам се не покваре — нећете имати шта да причате међу собом, а од рођеног сина мислићете да је инкасант за струју, кад га једанпут изненада видите у својој трпезарији.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У свести ми сјаји трина, гора сиња и самштина, са црвеном укосницом, полуплава и са птицом. Ништећи се собом самим, мислим зрачим - а ја тамим.

Загрми кревет, пукну тренице. Размахне светац гвозден-вилама: запрште собом ватрен-стрелице, палећи крила мрачним силама.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Шта, пасош? Како ви смете мене срамотити и пасош искати? Кад су барони носили пасош са собом? Нису ли они свуда фрај? ЈЕЛИЦА: Тако је, тако је; то сви у Бечу знаду.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Чудан је коњиц у тате мога, клизи, не иде касом, за собом вуче стотину кола и звижди снажним гласом. Вијори за њим димљива грива, бела, црна и сива, брже од ветра по свету

) ухваћен је чудан баја због опасна прекршаја, ухваћен је један пуж. На једној се скија нози и са собом кућу вози, на челу стрше рози. Луда срећо, дај помози!

“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат! „И ово носим са собом горе, да муње гасим и метеоре. Страдаће, богме, комети реп, ма како био кићен и леп!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Мислим да имам и сувише времена да се испнем до врха села. Имаћу непрестано језеро под собом, тако да ћу приметити кад се приближује лађица. — О, видећете је сигурно. — Онда ћу се пети овим уличицама?

Шофери, механичари, собарице и лакеји. Хоћете ли да видите замак? — Не верујем. Нисам понео никакво писмо са собом, а сутра рано одлазим. — Они су необично гостољубиви и радо покажу све странцима. Писмо вам не треба.

Треба ли да сам охол због тога или застиђен? Лежем на траву и одмах видим цело језеро под собом; свако рибарско сеоце као упола потопљен цвет.

То је читаво проклетство и ваљда највећа несрећа које је рат оставио за собом. И још каква несрећа!“ Погледам у сат. Нећу имати више времена да се вратим чамцем. Овај клизи и сувише лагано.

Само ја не видим пре свега пред собом воду над којом влада ноћ, ни светиљке језера. Не видим шта је на њему живописност, већ шта је постојање и стварност.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом.

4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.

И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Тако смо се и вратили у село руку празних и гладни. Ругали нам се кметови, љубе нас неверне напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под кров склонимо и прехранимо.

да савладамо нашу непотребну огромност. Спусти се ниже од својих уста сам собом се потопи и дави не зна се дно куда се спушта дрво у подножју посечено ал оста рахли коров и пањ Спусти се у бездан

Све се мора доказати: истина неизвесном истином, а неистина извесном неистином. Иста је истина са собом. Истина овога света је да је истина могућа, и да вероватно постоји нешто различито од истине.

је назреш у пећини прсти збијени у зид удевени светле као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и ти што на свом длану и са својим прстима остајеш у већини међу многима сам из дана у дан дат тамо

проникне и потомству што нас троши и хвала длану што свој педаљ шири до великих хвати и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се отвара и сваки лист за себе пламти и говори свако

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Мушки после извесне паузе пале цигарете, а женске радознало разгледају намештај и све око себе, проговоре шапатом међу собом или само размењују погледе.) АГАТОН (тип наших предратних среских начелника, које је ново доба бацило у заборав.

је новине, па је могао мислити у себи: „Овај Агатон јесте био срески начелник, али где год је био, остављао је за собом смрдљив траг”. АГАТОН (плане): То није истина!

су писале опозиционе новине, а не можеш ти тражити од опозиционих новина да пишу како сам оставио миришљави траг за собом. ТАНАСИЈЕ: Ама, и без тога, друго је то, Агатоне, управљати народом, а друго је управљати имањем.

АГАТОН: Па сви, дабоме, и сваки верује да је главни наследник. АДВОКАТ: Па што се онда не погодите међ' собом? АГАТОН: Како да се погодимо?

на леђима; Гина везала главу преко чела и укће; Симка наслонила главу на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници су журно прилазили, вукући на ногама гломазне жуте чизме, носећи собом мирис штале, покошена сена и нафталина. Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац.

Једна звезда прелете преко мрачног неба, остављајући за собом траг, па се и он истопи, а околне звезде као да синуше јаче.

— Откочи пушку! — викну један, сигурно вођа патроле. На врху застадоше да осмотре терен пред собом, па обазриво, зверајући на све стране, кретоше напред.

— Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом. Силазили смо лагано провлачећи се уским путем, оивиченим павити и купином.

А после, нису већ два дана примили храну. Када смо кренули, војници су плен братски делили међу собом. На Танасију нове цокуле, а на леђима жути телећак, где је сместио телефон.

Ех, јадна децо. Син ми је тамо, и ја се свако вече молим Богу да вас сачува — стара се загрцну. Разговарамо међу собом и питамо се куда ћемо сада. Још мало па смо на крају, Сава је близу, а ни са које стране не допиру пуцњи...

Шесторна запрега са предњаком одлепи се, у трку излете на насип и сручи се у онај пакао на прелазу, газећи све пред собом. Послужиоци, занемели од ужаса и страха, заузеше своја места... Али, непријатеља нигде...

Из даљине, јурила је ка обали она наша батерија, остављајући за собом облак прашине. А мало затим угледасмо и наш стрељачки строј како живо одступа.

Нишанџија првога топа држи ручицу за опаљивање, али је укочен као мумија и исколачених очију блене у штит пред собом. — Зашто батерија не гађа!?... Стрељаћу воднике! — виче однекуд из кукуруза командант дивизиона. — Радомире, пали!

Ако га не сруше наши топови, њихови ће сигурно. А на врху, налазе се четири прозорчета, кроз која се види звоно. Собом поведосмо и Танасија, који још од батерије поче да развија телефонску жицу.

— Пењимо се на ову кућу. Танасије, телефон брже! Пас неки на ланцу лајао је бесно, вукући за собом један трупац. Ветар је повијао дрвета и у лице су нас ударале крупне и хладне капи кише. Кућа је била празна.

Јединице се свијају у колоне по пољима, али су сада у мраку погубиле везу међу собом... Нигде звезде да бисмо се мало оријентисали, а киша лије, помрчина је густа као тесто и страшна као смрт.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ехе, ја... дођосте и ви. Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.

Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом«, а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.

Чудновато !... И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом, па се опет замисли... Веља беше на раду кад они стигоше.

Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво

Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност. Он ће чекати да се то некако само собом удеси. Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху... ВИИИ Полицајац веома учестао са својим походама.

Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади. Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби.

Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.

Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом. Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.

шта?... И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример... Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црне дане, све веће зло... Х Љубица се већ прибрала, размислила, умирила се, па иде на рад као и досада.

На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима

Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до

Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди. Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа слана мора! Вишњи! Вишњи! разбери ме!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И остави ту флашу, кад ти кажем! Треба још негде пијан нешто да излајеш! БЛАГОЈЕ: Ја, за разлику од тебе, владам собом! И знам шта говорим! ГИНА: Па, ако владаш, зашто се онда дрогираш том ракиштином?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим, невеселим...

Мој друг, у Темишвару, Душан Таназевић, носио је ту антологију са собом и у рату. Он је са том књижицом и погинуо. Из поменутог часописа и Српског књижевног гласника, који је до нас у

На крми се лагано окреће точак. Брод пред нама изишао је пре нас и сад савија, оставив за собом узбуркани, пенушави траг таласа. Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас.

Наши наполичари, који су били наши осиромашили рођаци, вукли су ме са собом и кад ору, и кад копају, и кад жњу. А показали су ми и село.

Он је сад у великој, белој, шубари Козака. Био је заробљен у Русији, па се враћа са чином прапорчика. Води са собом и неког, белог, Руса, коме сваки час довикује: „Вјатка, држ’ фасон!

Ја сам за време рата имао дневник који сам вукао са собом, као неку купусару. Био је страшно нарастао. Оно што сам био решио да штампам на Универзитету у Београду износило је,

“ Али отменост и чистота ове штампе је у унутрашњој политици. Ако се шегаче, са собом то не чине никад. Нису Атињани. Не продају се сасвим. Наша је баш у томе најпрљавија. Не, неће пропасти.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Док је Агатон, чешкајући се по глави и вајкајући се, гледао у разбијене црепове свога крчага, чује за собом смех. Осврне се и виде једног старца беле браде. Старац је махао главом и добродушно се смејао. — Ко си ти?

крчаг нису криви што сам ја гневљив и напрасит, него је крива моја погана ћуд од које нисам могао утећи, него сам је собом понео и у ову пустињу. Него, да се ја вратим у свет па да дубље орем њиву, као што ми каза старац.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Понеки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента и каквих не одликовања.

Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред!

” А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом. Граја и галама као у свакој маси.

Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред лупкајући штапом пред собом то лево, то десно, по свом познатом обичају, а то га је, како многи веле, правило још достојанственијим.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сад ће смлавити све до тла... И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...

У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу. Сад тек отпоче мутљава и тумарање.

Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да гледаш где стајеш ногом.

која, у оваким тренуцима, обично долази човеку на ум: »једанпут се мре«, па је јурнуо напред, не видећи ништа пред собом. — Ко има сеченице у пушци? — викну један. — Ја, — одговори Радоња, добар ловац и нишанџија, па пружи запету пушку.

Рек'о бих да су се у самом нашем темпераменту легли узроци ових појава: нама је било немило све, што је доносило собом какву промену. Ми смо одрасли у извесним околностима, па смо желели да у тим истим околностима одрасту и наши праунуци.

да изазове у човеку читав рој мисли; али она топлина, што за њим наступи, растура ти сваку сумњу, и ти гледаш пред собом најпобожније и најљубазније лиде.

Дете се тргне, отвори сањиве очи, и кад угледа над собом бледо лице мајчино, зажмури опет и умири се... Заспало је...

шкрипе, а по неки се ђонови јако вуку преко камена, па се чује само чепање прстију, шушти И бруји она множина сама собом, а ми се овамо у олтару устумарали, па се само ћушкамо раменима и грабимо место пред огледалом.

Истина, и тешко им је, није вајде. Прота је удовац, а поп Сима се раздвојио са својом женом онако међу собом, на леп начин, а већ Цуца мучи муку две године. Поп Петар има добру жену, али за њега причају свашта...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти! Моја мајка није вукла реп за собом, нисам га ни ја вукла, па не дам ни ти да га вучеш! Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп?

(Продера се на Младена.) Иди, па реци шта хоћеш! (Младен оде.) СВИ (смеју се и честитају међу собом). ПАВКА: А жандарму ниси ништа одговорио, човек чека. ЈЕВРЕМ: А, јес'! (Прилази жандарму и спушта му руку на раме.

(Улази у Ивковићеву собу, а мало затим враћа се радостан, са говором у руци, заборављајући да затвори врата за собом. Кад уђе у собу, развија и разгледа.) И што је главно, читко написано! (Споља се чује ларма.

Па где су ти твоји људи, газда-Јовице? Ти рече, кад си давао изјаву, да стотину вучеш за собом? ЈОВИЦА: Знаш како је, господине Ивковићу, не можеш данас ни рођеном брату веровати. Обећа па врдне.

Па онда и онај газда Јовица повукао је са собом око тридесет и четрдесет, па онда многи су оца преварили, па онда... Ја не памтим све, ал' знам да отац неће бити

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од

Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за

Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао.

Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију

Фамулус Максим га дочека на вратима. Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом. А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се.

Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити. А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом. Онако љут, написа један допис. Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну. Одмах се лакше и боље осећао.

А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! Па што људи — али и у жене уђе неки бес! А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога

Он је међу првима био ту. Дошао је у свом парадном пољачком оделу. Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева, Наизменце са собом пева; Док рој комараца изнад мог дома Лебди као нацрт атома.

Затворена и где не допиру ни роса, ни слана, И ко што се, пред починак, помоли домаћин куће, Пред спавање и он са собом процвркуће, Затим се проврпољи, да се боље намести, И истог часа заспи, сто посто чисте савести.

Онде, где у пањ туче секира, Ни звер не залази, да не рескира Живот, већ бежи лудо, насумице, Водећ за собом своје младунце!

Скраћен лук поподнева. Провирује кроз плот бундева. Презрела тиква виси с плота Сама са собом, гола, сирота. Уз поток, башта још необрана, А већ три дана пада слана.

Дивље гуске у сумраку оштру зиму најавише: Дође време кад је свако сам са собом понајвише. Свачија ме мука мучи, на душу ми све утиче: Како ти је у планини залутали сад путниче?

Смркнут, ко да над својим гробом Стоји, он гледа три алапаче, И, пун сажаљења над самим собом, Уздржава се да не заплаче. „Ако је шта много, ово је много: Јавна срамота и покор јавни!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

тога привидно ништавног догађаја, потребно је знати какву је светлост он унео у проблем живота јегуље и шта је он собом повукао у напорима научника за решење тога питања. Године 1897.

Ловци одмах ту на лицу места поделе међу собом лов. Ма да у лову учествују читава села, једне године дошло је на сваку кућу по 150 килограма јегуље. Прошле 1938.

моћна Голфска Струја, која ће подухватити сићушне јегуљине ларве што се лагано пењу из тих дубина, разносити их собом и предавати у путу другим струјама, а ове ће их, уз припомоћ ветрова, разносити широм света.

Такав је, на пример, случај са водом Суецког канала која је несавладљива препона да се могу међу собом мешати организми два мора везана каналом, јер организми не могу пролазити кроз такву воду.

Али не стоји то да се све дубинске рибе прождиру међу собом. Има их које образују формална удружења у којима участвују не само бића једне исте природе и врсте, већ и бића врло

образују формална удружења у којима участвују не само бића једне исте природе и врсте, већ и бића врло разнородна међу собом, а све у циљу лакшега живота, кретања и лакше одбране.

се замислити какво је било изненађење кад су природњаци са »Схалленгер-експедиције«, вративши се у Енглеску, донели собом крустацее ухваћене на дубинама од неколико хиљада метара, које не само да нису биле слепе, већ су имале необично

Године 1785. пошао је на истраживачко путовање француски морепловац Лаперуз и повео собом два у то време чувена природњака. Експедиција је на путу пропала и нико се жив није са ње вратио.

од челика, већ од једног још отпорнијег материјала, који је врло лак, а може да издржи велике притиске, што допушта да собом носи у дубине много више корисног терета.

Кугла не би била везана каблом за брод; она би се сама собом спуштала у дубину и из ове дизала или на површину мора, или на који се хоће морски слој под површином.

Облици обале једне и друге стране, тврди Вегенер, тачно се поклапају међу собом, тако да, кад се на карти саставе, добија се слика онога што је било пре катаклизма.

израштај који им служи као једрило за кретање по површини мора; те медузе уз своје простране желатинасте штитове вуку собом, као у затвору, стотине ситних риба које плове уз њих, па се, при најмањој узбуни, крију у те масе као пилићи под

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана. У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде.

И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...

Као звер ме зграби И понесе собом у пределе суза, Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна медуза! Она господари!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА. ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, праунука Туркова с Кораном!

Али сјенку што му шће тровати те је у збјег собом унијеше међу горе за вјечну утјеху и за спомен рода јуначкога? Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу!

Кад данашњу премислим вијећу, распале ме ужаса пламови: исклати се браћа међу собом, а крвници, јаки и опаки, затријеће сјеме у одиву. Грдни дане, да те Бог убије, који си ме дао на свијету!

и с великом јеком и с ломљавом страшнијех громовах; сто путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове облаци, — ал' овога

Ево има више но година откâ нешто међу собом главе. Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина? КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна работа!

Ја знам дивно што смо окупљени: да миримо крви међусобне. Него хајте, од земље главари, међу собом да начин видимо и смиримо двије породице, Велестовце и Турке ћеклићке, па Бајице и братство Алиће, — да радимо да их

Сви нуглови пунани празновах; мучаху се, да им очи прсну, да одеру кору леба суха. Гледао сам по два међу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене (потегла би по стотину оках!

Суд онај час она два ухвати, па на муке с њима у галију. Од тога ти бјеху погинули, међу собом вјеру изгубили. Колике су с краја у крај Млетке, ту не бјеше ниједнога чојка један другог који не држаше за тајнога

А ђе ви је та злосрећна баба тê међу вас нож крвави вргла? ИСТИ ЦУЦА Ево смо је довели са собом да пред вама ово посвједочи. Она збори да ће све казати; и кажује, Бог је посјекао, кâ да човјек све очима гледа.

ИГУМАН СТЕФАН Млади синко, лијепи владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина кâ блиједи пламен по ракији.

ПОШТО СЕ ПРИЧЕСТИШЕ, НАВРЋЕШЕ ПЕЦИВА И ПОЧЕШЕ КОЛО ВОДИТИ. А ВЛАДИКА УЉЕЗЕ У КУЋУ И УВЕЛЕ СА СОБОМ ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА; И ТРИ ЊЕГОВЕ СЛУГЕ ЗА ЊИМА УЛЕГОШЕ.

Споменик је вашега јунаштва Гора Црна и њена свобода! ИЗЛАЗИ ИГУМАН СТЕФАН МЕЂУ НАРОД. И НОСЕ ЗА ЊИМ ДВА МОМКА МЕЂУ СОБОМ ЈЕДНУ СИНИЈУ И НА ЊОЈ ДВАДЕСЕТ ОКАХ ШЕНИЦЕ ВАРЕНЕ, ИЗМИЈЕШАТЕ ЗРНИМА ШИПЧАНИМА, НАЛИТЕ ДОБРО ВИНОМ И МЕДОМ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Кратко и мирно са собом је свршила. Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама. Па чувени деда Софкин, Каварола.

би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сâм звао, из куће им никако није избијао.

него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће; или да пробира и узме лепу, али готову сироту. И он је ово друго изабрао.

Није, жив ми ти! Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу. И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда

И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила него што је због ње и сама собом била задовољнија. Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња

А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе. И она је са собом била одавно измирена.

Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост. Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.

би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор. — Која је ова, бре, и чија?

Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још

је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, веселима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.

Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће

А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом. Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ја о њима сањам. А твоја се песма Разлеже за сунцем што нас собом зваше: „Море, насред села шарена чесма Течаше, аго, течаше...

И не створимо л’ ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу

Носио је собом част горке судбине, Трагичну будућност што сја као варка, Душу коју бели идеали криле, Понос чистог срца за који се

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Крупни човјек иђаше најпотоњи, и као неотице, махаше чибуком — те је нагледило као да јави стоку пред собом. Кад минуше мост, он се протиште кроз гомилу и оде на десно, пут Праћишта, предводећи своју четицу.

Изморен, гладан, пада на земљу... Непријатељи га опколили и везали па поведоше са собом... Сад се опет нађе у мрачној приземној тамници; обје му ноге у гвожђу; крај њега крчаг воде и кора црна хљеба;

Дружини погледи нестрпљиво летијаху с Турака на четовођино лице. „Један више — добро је!“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...

са оружнице трубицу хартије, па је метну под пазух, дохвати један сточић и опет лагано врну се у одају затворивши за собом врата. Док је он то чинио, једно црно, племенито око вираше испод покривача и праћаше га.

“ мислио је у себи. „Ко сам ја, шта сам ја? Туђинац, лацманин, а та сама ријеч, са свим презрењем што она собом носи у овоме народу, бјеше му за вазда пришивена иако му је гласно нико није придјевао. Тако је он барем мислио.

Ловћен и Штировник обиграо бјеше с краја на крај. Са овог потоњег гледао је под собом жупно Приморје, а с њега поглед му је летио по пучини морској, по тој дивоти, гдје не сусте поглед ни Приморца, а

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Преко погаче хљеба тражити. Пресипати из празног у шупље. Рибу учити да плива. Сâм под собом дрво подсијецати. Свакој врећи бити закрпа. Сваком лонцу бити заклопац. Свећу у подне жећи.

Наш газда истук’о газдарицу! — говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш!

низ брдо, он одозго привеже свога магарца, да је затегне уз брдо; али буква паднувши низ брдо однесе и магарца за собом и свега га разбије низ некакве стијене, да му ни кост с кошћу заједно не остане.

“ Калуђер, као заплашен, одговори: „Хоћу, господару, хоћу“. Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па

— Приповиједа се како је некакав Турчин подсмијеха ради полагано скинуо улар с Херове кобиле, коју је Херо за собом водио, и метнуо га себи на главу, па он мјесто кобиле ишао за њим.

МАГЛИ 1 Бежи, магло, вихором И на перо и на рог: Ето попа за тобом, Вуче сабљу за собом, Где те стигне, да те шине, Где починеш, да погинеш!

какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова (седам недеља поста) и за собом вукући комостре (вериге), иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „Бу! Бу! Бу!

који изиђе из човека слично као код вештице и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу собом, извлачећи летину на своју страну влака — велико тешко дрво које се не може возити, но се вуче вран — гавран; а и

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад изиђу на суво, он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми, да чува сеоска говеда.

“ ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.

145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150.

” Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај. А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: „Не бојте се, не треба

” Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

Сад се наново учини весеље за неколико дана. После најмлађи син одведе оца и матер са собом, а браћи својој даде спахилуке, те су од оно доба госпоски живели. 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН.

после они огледају јели им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао, ништа ти лепше, и дигао црепњу над собом. Кад они то виде, дигну руке Богу: „Хвала ти, Боже, те можемо госта угостити!

18. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.

царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.” Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор. 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА.

да се обасја ливада, онда ће ти сви коњи сами доћи и као јагњад паднути пред тобом, те ћеш их тако похватати и са собом довести.

Жена аша те аша, а слуге богме препану се и све једно по једно кажу што је и како је било, те он запучи пред собом двије своје слуге с голом сабљом у руци, а они пред њим казујући му пут дођу у ону гору, кад ли нађу ђевојку више

Него знаш шта ћемо радити? Да напунимо џепове пепела, па путем за собом помало да просипамо, кад у мене нестане, онда ти, па ћемо после из планине по пепелу моћи доћи кући.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

службу ка Богу и вама, и покаже вам се поуздан, и управља вас не по лицу, него све имајући као један уд, имајући под собом и подеконома као помоћника себи.

И да узме са собом епископа и игумане Светог Ђорђа у Расу и Светог Николе у Топлици, и другог Николе у Казновићима, и другог Светог

(Приче 3, 1-18) Јер ову заповест вам дајем: да љубите брат брата, никакве, пак, не имајући међу собом злобе. Овоме, као и од Бога и мене посађеном на престолу мом, ти се покоравај и послушан му буди.

А ви међу собом правду и љубав имајући, милостиње не заборављајте. И ,благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и

(Лк. 4, 24) Зато и богољубиви господин Симеон зажеле опет отуд изићи и странствовати, да испуни собом све речено, и нађе реч која каже: „Они који се уздају у Господа уподобише се Гори Светој, а који се никако неће

И други већи подвиг узе и потруди старост своју, и мене, ако и недостојног, са собом имајући док сам му работао. Као што овде обнови и устроји све, тако и то место свето подиже, да нас ни тамо обновљења

и милост и царство небеско, и нека исправи пут живота твога, којим раније од мене потече, имајући нераздвојну са собом, овде и тамо, моју, ако и грешну молитву!

А заповед пређашњу дајем им: Имајте љубав међу собом! (Јн. 15, 12) А ко од њих одступи од онога што сам им наредио, гнев Божији да прогута нега и семе његово!

А ја са једним јерејем, кога оставих са собом, проведох код њега сву ту ноћ. А поноћ када би, утиша се блажени старац, и више ми није говорио.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне. Мита готово силом вуче Анђу за собом; пење се, чистећи успут одело и загледајући се; Анђа за њим скрушена).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Време младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не одлазимо. Златни совет „познај себе” врло се касно прима.

А он мени: „Да знаш, Димитрије, да људи млади који старије над собом имаду, из своје главе ништа не ваља да почињу ни да предузимљу; ако ли кад по несрећи у таково искушеније упадну, ваља

Ваља дете научити да је благодарно и слуги и слушкињи који га послужују, јер оно само собом тога јоште није кадро заслужити; да је благодарно сваком човеку за најмању добру реч; да је дужно никога ни у чем не

то бог [х]оће и за наше исто благополучије то од нас изискује, јербо само на ови начин можемо с другим људма и сами са собом у миру, у љубави и у задо-вољности пребивати и живот наш тихо и слатко проводити. Но да дођем опет к мени.

Једва дочека сутра подне, метне ме да читам у трапези житије. По ручку узме ме с[а] собом у Ириг. У петнаест кућа водио ме је, почевши од господина протопопе от Шакабент[а], казујући свима да ја боље од њега

Мој старац, куд би год ходио ради дела манастирски[х], узимао би ме са собом. Мени није мрско било путовати; но, једва би[х] чекао да дођем у манастир да читам житија.

старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у Ши|шатовац, нити му се дозволи да мене с[а] собом поведе.

и у које му драго место гди се млади људи уче доћи, ал’ не знајући ни на коју страну пута, замолим га да ме поведе с собом до Хорватске, а оданде, што бог да. „Зашто не би[х],” одговори он, „у друштву се много лепше путује него самим.

Просипљу им се речи из уста како суште просо; нити се могах довољно начудити како се они могу међу собом разумевати. Но, што бог дâ, речем, утешавајући себе; док ово новчића имам, гледаћу не би ли се што научити могло, а

запита ме при ручку гди ја моје цекине држим, говорећи да није „ѕенза рисхио”, то јест безбедно, „да и[х] са собом којекуда носиш, но дај да ти и[х] сачувам. Ја, већ на то приуготовљен, кажем му у кога су.

Како би му ко казао да је та и та икона чудотворна, он би питао: „Стоји ли она сама собом на воздуху или је приковата, прилепљена за зид или о ексер привешена?

Мајстор ми је начини одвећ и дугачку и широку. Ову сам све потезао са собом, а нисам је ни један ред обукао. У Корфу има трговаца који носе таке [х]аљине, а и Андреј такове носаше.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде. Чагаљ, Шунда и Ркалина шаптаху њешто живо мећу собом. Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ.

— Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом. Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак.

Али се Бакоња не понесе, но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао

„Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један среда, па шта је кадар учинити! А да какви су они које би човика пробрâ!...

А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне. Шунди је изашла живина на листу од десне ноге. Не може макац собом. Неће ти дуго! Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу којој је притрунила.

Каза да међу сељацима доскора не бјеше верске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, откад су почели латинци потискивати глагољаше, сад

Него сам се уздâ у брата. Он се бија подјемчија, он би га и сад могâ уставити да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар да се освети њемукарце оће да умете менекарце! А тај је Наћвар с душом у носу!

Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге. Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед. — Дакле тако, ти све знаш о мени? Шта је то све?

Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи. Био је веома незадовољан са собом. Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде? Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава.

за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено, залупи врата за собом. Тресак га освести, смањи, и он се збуњен стровали на троножац крај огњишта.

Шта би она имала од тога да јој сврати на гроб? Наружи му се лице, зажмури, потмуло јекну. Шта он то хоће са собом? Зашто лаже себе?

— И сад треба да отцепи полутку. Није право — гоВори а не мисли, осећа само неки чудан стид, не зна шта ће са собом. — Полутку. Право... А шта се то тебе тиче? Откуд ти знаш шта је право? — Твоје је, Ђорђе, твоје, немој да се љутиш.

одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала на дасци, на којој су многе пре ње оставиле за собом црне ранице. ...И синоћ је чекао да легну. Знао је да нису ушли у собу.

— Лепо је... Нећу да једем. Молим те, позови ми Ђорђа. Слушај, ја знам... Буди сигурна... Симка затвори врата за собом. Вукашин се постиде. Запали цигарету. Она није способна све ово да схвати. Жао му је ње. Искрено.

Једино тако. Од горчине и жалости магли му се страх и осећа неко болешљиво задовољство собом. — Стој! — прену се поред гробља, па без објашњења скочи из санки у снег и пође брзо уз благу узвишицу, газећи целац

Тада је ово и почело... Осрамоћен пред самим собом, потерао је коње дале, да побегне од себе, да у јурњави по мразу растури јад и мамурлук непроспаване ноћи, да му

Тада се надала и веровала. Лепо види како се надала. Размишља, правда се пред собом и његовим јечањем. Ти се сећаш колико сам те молила.

у Николи, укресаше му очи, испод година куљну преостала снага, руке ишчупаше колац из плота, он га зари у снег пред собом, погури се напред и оста тако загледан кроз две битке у себи у једну кукавичку погибију.

Аћим отвори врата и викну: — Еј, пандуру! Води ме у апсу! Кад Аћим залупи врата за собом, капетан, збуњен и неодлучан, истрча у ходник и викну: — Не води га! Пусти га нек иде куд му је воља.

она њега гледа после петнаест година, па отац, и то сада, после собарице Зоре и удовица у Београду; не зна куд ће са собом. Као да сања. Ђорђе седе на траву у ливади, свенулој од То ће бити ливада мога сина, наследника, рече у себи. Син!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Требало би припазити на њу, видети шта смера, шта хоће!« Лист јасена подозриво ослушну шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти начин треперило на ветру.

на рубу велике воде, налик на залуталу звезду, она само гордо подиже главу и настави да зури у водени бескрај пред собом. — Зар ти немаш уста? — разрогачи талас очи у чуду и загледа се у блиставу охолицу. — Па, ништа! — промрмља помирљиво.

На планину се попе први трговац, па други, па трећи, па сто трећи? Што понесе са собом чудесне зделе украшене изрезбареним лишћем и цвећем? Што слава села поче да расте?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао. Морала је у град на главна врата, кроз Стамбол-капију и, обично скривена међу вреће жита,

Тако је било и касније. Кад би јахао кроз пространства, поред Дунава, оцећао би над собом стари сунчани бездан, и светлости како одасвуд надиру и трепере, у игри, као прва зрачна препрека између неба и земље:

У страху да ће однекуд искрснути Турци, убити га или одвести са собом, бранили су му да се искрада из куће а нарочито да лута Авалом. ипак се искрадао, и лутао.

одувек био змај, али је одувек био и човек и он никад кије био баш сигуран који је један а који други; они су међу собом мешали и гласове и обличја, а могуће да је ту, у њему, бивао понеко трећи или пети.

Оно што он добро разуме, то је да свако доба има своје ћорсокаке који се, можда, и секу међу собом у непроходу историје. Чуди се и наставља да посматра тај свет око себе који изгледа друкчији од његовог.

Није био сигуран да ли се то он шали сам са собом или се неко други шали с њим, али је све, још невидљиво, осећао као истину која се може опипати.

Кад пре? Погледао је у сјај понора над собом, тако чедан и безличан, из којег је долазило чисто одсуство утехе. У тај га је час заболела рана у куку, она рана коју

Љућу благост није осетио, па буљи у тог непознатог пред собом и бежи, препаднут. Кад Петар измакне, Стојан се смеје, као луд: зна да у њему нема ни трага од љутине коју је сад

Многи су се домови затварали пред њим: некада је Змај од Ноћаја доносио собом силу, сад је могао да призове насиље. Остарео и у ритама, да га Турци не препознају, крио се, опет, по врбацима.

куцка ноктом о окно и окренуо се: причинило му се да је, заслепљен белином споља, лелујавом а огромном, угледао пред собом Јована Добрачу како стоји, и он сав бео, засут неким празним снегом који веје ту, међу њима.

Вишњић га је брзо осетио над собом, неки силник, мук је трајао, сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се

Из тог је мноштва Велестинац успео боље да упозна две личности које међу собом никако нису биле сличне. Док је један Рига умео да прихвати спокојство манастирских књижница и мир од дружења са

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би моја у море пала Ал' би и мене собом одзвала! Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре.

Буде се гробља уз кукњаву гласну, И сећају се нпоxyјалих дана. У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне

стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију; Свилени пеплони њини по поду мраморним пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте крију. Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма?

туге, И бесвјесног бола над тим пустим гробом, Садећ' плачну врбу у јесени дуге, Гр'јех, кајање сања, и младост за собом?

Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом. На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом; А

Као звер ме зграби, И понесе собом у пределе суза Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна Медуза! Она господари.

А сунце лије, точи зраке вреле; Под жаром им, ја сањам усред јаве; И пред собом већ слутим воћке зреле, И шарен ћилим цветова и траве.

Сумње и молбе, гњев, немирну радост Све сам сад глед'о у тами за собом; И једну бујну, вероломну младост, Почету песмом, завршену гробом!

„И ево Ти се тешком клетвом кунем; Звезданим плавим небом нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Човјек изгнат за врата чудествах, он сам собом чудо сочињава; човјек бачен на бурну брежину тајном руком смјелога случаја, сиромашан, без надзиратеља, под

опширни вјечности; само што му тамнијем проласком траг жалости на душу оставе, те се трза бадава из ланца, да за собом проникне мрачности. Човјек бачен под облачну сферу - прима л' овдје оба зачатија? Је л' му овдје двострука колевка?

План небесах пред собом гледаше и прелести правилнога вкуса. Хиљаде ти Божијех духовах занешени њојзи ревноваху; опивени њеном поезијом,

По дугоме мрачном туговању напијем се воде с источника: откри мени несретњу судбину, ка предмете што за собом видиш у свијетлом лицу огледала.

Попа, Васко - КОРА

ветар Као да ме не примећује Путујем брже Мисли ми кажу да сам оставио Неки крвав неки потмуо бол На дну понора за собом За размишљања времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У ПЕПЕЉАРИ Мајушно сунце Са жутом косом од

кукуруза Давно је то било У очима лепим Туга му се затворила у круг Јер друм краја нема А целу земљу треба За собом вући МАГАРАЦ Понекад њаче Окупа се у прашини Понекад Онда га приметиш Иначе Видиш му само уши На глави планете А

склопљене очне капке земље На угашена лица кућа На смирене руке дрвећа Чека неприметно Да на обудовљени намештај под собом Пажљиво навуче Навлаку жуту КАКТУС Боде Румени облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А сада, десет дана доцније, видех пред собом рушевину зграде под којом је лежало моје довршено дело, сахрањено у гробу.

Сагледати тај почетак, видети Питагору пред собом, чути из његових уста извештај о његовој младости, боравку у Египту и о његовој науци, то је био програм тог мог

пред Партеноном и Ерехтејом; имао сам само да опишем своје утиске пред она два храма, па да видим Аристотела жива пред собом.

И за то су биле потребне разне студије. Када сам их довршио, морадох размишљати како да га створим жива пред собом. да бих у томе успео, морао сам измислити какав догађај или лични доживљај у којем би он, као главна личност, одиграо

Нисам се осећао осамљен јер сам их видео живе пред собом и имао илузију да се налазим у одабраном друштву. У таквом расположењу, мој посао напредовао је врло добро.

Упознао сам средину и прилике у којима су живели. Да бих сваког од њих створио жива пред собом, измислио сам какав догађај у којем би он одиграо главну улогу и њиме упознао читаоца са својом науком.

се створило над долином Нила стане се сужавати док се, напослетку, вода не врати опет у корито реке, остављајућу за собом плодоносни талог које обећава богату жетву.

Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио. Затим морадох чекати док ме не пусте унутра. Дотле имадох времена да изблиза посмотрим ту капију и да се

Пало ми је у очи да 3, помножено са самим собом, тј. дигнуто на квадрат, даје 9; 4 подигнуто на квадрат, даје 16, а 5 даје 25.

- А како стоји са самим тим бројем?“ „И он је паран број, јер непаран број, дигнут на квадрат, тј. помножен самим собом, дао би непаран број“. „Добро, Сатире. А сада ми реци како стоји са нашим мањим бројем?

„Е, па зато мора и наш мањи број бити паран, јер као што си, Сатире, малочас рекао, непаран број помножен самим собом даје увек непаран број“. Ученици почеше да се смеше, а Сатирос се збуни. „Је ли тако или није?“, упита га Питагора.

„Сматрао си да се разуме само по себи да је број који, помножен са самим собом, даје 18, један неправи разломак. Није тако као што си мислио!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни. Не можеш мирно да говориш, не можеш да владаш собом, не можеш да читаш, не можеш уопште да се скрасиш; тражиш само с ким ћеш да се посвађаш, кога ћеш да изазовеш.

У новинама стоји: да се још не зна је ли и шта проневерио и да никакво писмо, при одласку, није за собом оставио; као и да је инспектор Министарства отпутовао да утврди стање касе и остало.

Они, обично, ћућуре међу собом, задиркују се и шале, да једновремено завапе тек ако би ко наишао, кад испружају своје кошчате, црне и прљаве руке и

Мили тако бескрајна ноћ оловна и све је више ваздух згуснут и мрак, и све се жешће бори мозак један са собом самим. Тамо до стуба, један човек што не спава сазнао је прексиноћ о смрти своје жене.

го врат, црн и прљав од крвавог блата, па се још једном окрете и погледа ону мрачножуту и мемљиву зградетину за собом.

Без снаге, без храбрости, без власти да влада собом он није могао пронаћи излаз. Онда је покушао да се насмеје. Смешкао се бесмислено и чинио се одвратним самом себи.

и једно ретко душевно спокојство, давали су његовом лицу онај благ, миран и племенит израз човека савршено задовољна собом.

колебао сам се у овоме: да ли штогод да напишем и да свету објасним узрок својевољне смрти, или да не оставим за собом баш никаква трага, па нека се наслућује шта ме је руководило да тако шта учиним.

Мораш признати ипак да сам имао једну врло добру страну карактера: никад себе нисам прецењивао. Рат, и све што је он собом носио, развио ме је доста осетно, истина, али је он то исто учинио и са кретенима.

Био сам замишљен стварима службе и корачао сам лагано, сагнуте главе, кад за собом зачух зврктање камиона и одмах затим силан прасак гуме која беше прсла.

Овај млади човек не беше за собом оставио никаква писма. Говорило се, после тога, да је он себе казнио зато што је, у првом додиру са женом, задобио

Пешаци су нас увелико пристизали и чак остављали за собом. Понекад се чинило да ће коњи стати и ту остати да липшу. Ја сам се већ стао нервирати и ко зна шта би било да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не јави ли се у нама нека носталгија за самим собом: као да сами себи умиремо? Нимало необичан осјећај, познат и сасвим припростим, једноставним људима, занатлијама,

И нема у томе ни трага каквом разњежењу над самим собом: ми присуствујемо, с црним флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена непца, том посљедњем акту дуговања према

ИВ Увијек кад на павиљону преко пута отворе или затворе један прозор, мојом собом прелети миш. И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из детињства.

Сав бих се упио у те очи, које су ми, онако у изокренутој слици, с обрвама под собом и подочњацима над собом, долазиле чудне и нове, у исти мах и добро знане и сасвим непознате.

Сав бих се упио у те очи, које су ми, онако у изокренутој слици, с обрвама под собом и подочњацима над собом, долазиле чудне и нове, у исти мах и добро знане и сасвим непознате.

Читаво је биће стремило да собом, као лаганим проријетким плином, испуни простор. И тај је порив растварања, раздвајања личности био тако снажан и тако

На селу и у варошици, у пустињи као и у метрополи, недјеље, ма колико различите међу собом, имају нешто основно заједничко.

Љуљала су се звона и разлијегала се над мјестом звоњава, пурпурна, брончана, агонично врућа, заносећи и прожимљући собом све.

” Тишина. Мојом собом опет је прелетио свјетлосни миш – неко је на павиљону сучелице отворио или затворио прозорско крило.

А кад се даћа сврши и страни разиђу, и кад домаћи остану сами међу собом, неко ће се, најприје овлашно и наоко равнодушно, дотаћи питања оставштине.

Најбоље рјешење уједно је и једино могуће: или савршенство у запасају који је дјело само собом обиљежило — или потпун неуспјех. Таква дјела носе у себи своју фаталност.

Без својих Мама-Јумба народи зацијело не би за собом оставили храмове и дворове, пирамиде и акрополе, химне и епосе, и драме и лирике, и кипове и фреске и мозаике.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине. Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.

А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима. Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.

сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом. Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.

— повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: — Остав’!... Ко ти то рече ? — Па... ја чух да велиш: »пуцај«...

— Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. — Ама шта ово би? — поче Ђурица. — Би оно што не ваља.

На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.

међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.

Сви ћутаху, очекујући даље заповести. Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу. Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.

Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три

— Не, душе ти; само њега немој. Ево пара, ено их у вајату. Зликовци је потераше пред собом у вајат. Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак.

осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... Она се прену.

— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао. И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. — И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Народ се поплаши и почне бежати на све стране. Помор се ширио од запада према истоку и остављао за собом читаву пустош. Једног дана дозове отац свога сина Петра и рече му: — Петре, видиш ли ти како свет овде умире?

Затим се окрене и пође својим путем даље. Идући тако, нађе на једној пољани троје деце где се међу собом свађају, па им приступи и запита их: — Што се ви, децо, свађате?

га џинови и потрче пред њега, а Петар, како их опази, метне капу на главу, те се џинови поврате натраг, не видећи пред собом никога. Петар је непрестано ишао напред, па, идући тако, опази пред собом један велики двор, те се упути право к њему.

Петар је непрестано ишао напред, па, идући тако, опази пред собом један велики двор, те се упути право к њему. Кад је дошао до двора, није смео одмах да уђе унутра, него оде у једну

Ту се они рахат учинише, а кад ујутру свану, он неће да иде, те га слуге припознаше и јавише цару. Цар одмах узе собом два џелата, па дође да их обоје погуби.

Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај. А њих двоје, кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: — Не бојте се, не треба

Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овцев, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једног сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! Шта се учини с нашијем сестрама, кад не знадосмо ни трага ни гласа куд

Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да

Пошто то рече Баш-Челик, одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће. Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју.

Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже. Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне, па повади стријеле и повиче: — Волиш ли — вели —

То се одмах разгласи по свему граду, а најпосле и цар Тројан сам собом чује како деца свирају: — У цара Тројана козје уши!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ОНА, И ЊОЈ Тамо где зима и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и страда, Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.

2 У тренутку када човек сам са собом разговара, И занесен смело иде у пределе својих снова, И разгледа доживљаје и измишља, срећу ствара, И моја се мис'о

И шта види кад је човек с тобом? Што за љубав да имаш погледа? Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда.

О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.

Рођење своје заволећу гробом. С осмехом можда, ил' с уздахом меким Бацићу поглед последњи за собом. ПОД ПРОЗОРОМ И синоћ сам био поред твога стана.

И док мис'о спава, клонула, у миру, Извија се љубав на крилима ноћи, И са собом носи разлупану лиру, И креће се, лебди по мојој самоћи.

Сенку и с њом мене водили сте собом... Силна дрскост беше овладала мноме; Ја сам само знао бити њеним робом — Да Вас пратим, гледам на домаку своме.

Кратким покретом све одаје гробне И сан лешева, онако сирота, Заклони собом да земља не јечи. И зачудих се откуд код ње снаге Да црне слике све одједном скине, Да ми издвоји из паклене јеке Дан

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

” Имао је чудну навику да говори сам са собом, и то би чинио врло живо, упуштајући се у жучну расправу и мењајући боју гласа.

Слика се полако креће кроз видно поље и за десетак секунди нестаје на левој страни, остављајући за собом прилично непријатну и тупу сиву позадину, која врло брзо уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају

Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао страстима које би уништиле и неке много снажније људе.

Још од детињства сам морао да се бавим самим собом. Због тога сам много патио али, гледано из садашње перспективе, то је била срећа у несрећи, јер ме је то научило да

отпочео сам конструкцију једноставног мотора у машинској радионици прекопута железничке станице, пошто сам са собом из Париза донео нешто материјала у ту сврху.

Мој случај је био управо обрнут. Из света снова мене су духови одвели у свет стварности. Оно што сам за собом оставио било је прекрасно, надахнуто уметношћу и фасцинантно у сваком погледу; а оно што сам овде угледао било је

Ми сада највише желимо да се зближимо и да се боље разумемо међу собом и међу народима широм света и да се ослободимо фанатичке посвећености узвишеним идеалима националног егоизма и поноса

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Млади досељеник, као што сам тада био ја и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била назови пита.

Кад сам напуштао Филаделфију и њену изложбу, понео сам са собом и добар део америчке историје. Све то што сам видео на тој прослави стогодишњице само је убрзало моју американизацију.

”Тонеш, тонеш и сувише брзо, младићу, у вртлог америчке демократије па за собом вучеш и мене” - рече ми једне вечери, када сам побијао нека његова схватања о измирењу америчког поимања слободе са

Али када момци са америчког колеџа, оптужени за клањање аристократији, имају међу собом једног Хамилтона, једног Ливингстона, једног девита и неколико потомака Џеја, па и поред свих њих ипак изаберу за

И рекао сам себи: ”Михајло Пупине, највеће благо које си донео собом пре девет година у Њујоршку луку било је твоје сазнање, дубоко поштовање и дивљење за најбоље традиције твоје расе, а

је твоје сазнање, дубоко поштовање и дивљење за најбоље традиције твоје расе, а друго највеће благо које сада носиш собом из исте луке је твоје знање, дубоко поштовање и дивљење за велике традиције твоје друге домовине.

Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом. Осећао сам као да ме је овај чин поново вратио у оно душевно стање у коме сам био некада у Идвору.

Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом. Осећао сам као да ме је овај чин поново вратио у оно душевно стање у коме сам био некада у Идвору.

Када сам се вратио у Идвор, у мојој првој европској турнеји после одласка у Америку, имао сам за собом девет година тешке и исцрпљујуће борбе за опстанак. То је изазвало велику напетост коју сам донео у Европу.

Премда сам био сигуран да Фарадејева метафизика има сигурно за собом неку физику, нисам био у стању да је раздвојим од хипотетичких појмова који ми нису били јасни.

Како, према Фарадеју, сваки део оптерећења на сфери повлачи за собом одређени број линија сила, очигледно је да је брзина повећања оптерећења на сфери иста као брзина с којом се број ових

” Почетком августа био сам поново у Идвору. Са собом сам донео два тома Хелмхолцових предавања. Моја мајка дочекала ме је срцем које је, како рече, било преплављено

Ћипико, Иво - Приповетке

Одједном застану. Уочише мало даље пред собом провалу светлости и дима што је сукљао из једне куће тик до мора. Часом им се пред очи представи домаће огњиште с

Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио. У оној вреви и мешанији Цвета се, потежући сина за собом, једва довуче њему. —Двије цедуље за ме и за овога, — и покаже на сина. —Куда ћеш? —У О... —Дај новац!

Они су оставили своје огњиште у Арбанији и са старим родитељима пребјегли у Црну Гору, откуд су им се пређи иселили. Собом поведоше крупну и ситну стоку и све оно што су у бијегу на себи могли понијем.

—Море, мичи с пута! — плане и ефендија; махне бичем, но не спусти га, већ га собом држи. —Нећу, док ми не одговориш! — бјесни Спасоје и гледа га чисто у очи. — Мичи, скоте, јер си погинуо!

— наређује стари Никола жени, и похита брату у другу кућу да му остави и препоручи оно што се махом собом не може понијети.

Гледа пусте њиве, обрађена поља, и сјећа се труда и зноја док га је обрадио; и гледа пред собом огладњелу стоку што на голети скапава — нема чега да , се маши.. .и смрче му се у души.

И гледа их пред собом живе: њих двоје, једног до другога; и док их гледа, заборавља на невољу и бесвјесно у души му се усељује весеље: док

дуље времена, синови остадоше у граду, а отац се поврати кући да на паши замијени жену и да уздржи оно потребе што са собом у бијегу понесоше . У подне радници су отпуштени с посла да се заложе.

Старији брат Спасоје све је узбуђенији што више размишља; жао му је што је доље силазио и брата собом повео да обојица лудо настрадају.

А кад ступише на праг жандарске касарне и угледаше пред собом ходник, протрнуше до у срце; на видјелу, прво но ће унићи, сукобише им се погледи, а једнакога су изражаја: пуни сумње

Толико дана отезала је и тргла се сама собом у двоумици: би ли је изручила или не би? Тешко јој је било у души и мораше је црна слутња; толико је пута погледала у

Њена мајка, удовица по други пут, удаде се за Црногорца Петра, поодавно настањена у граду, и собом поведе и њу, још малену.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

да их видимо и да им се зачудимо, како би рекао Шкловски, па ћемо самим тим почети и да их тумачимо пред самим собом.

И они је пију, на први поглед нам се чини да пред собом имамо готово чисту песникову метафоричкосликовну конструкцију.

Зато нису саме по себи значајне, дакле по својствима која собом носе, него по томе што представљају нешто што оне саме нису и то ми треба у њима да откријемо.

што се сада, заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод.

Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...] А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То

]. Не треба нам бољи доказ од чињенице да се земља назива мајком, која уз то „помеша са собом“ човекову матер (тј. поистоветила се с њом).

земаљског (људског) и небеског (васионског): Ударцем, чврстину неба захвативши руком, Комад плаветнила одвуче са собом: Сада је његов пад као и гром, А небо сазрело тако за море – Бујице непрекидном каскадом Излиће цео свод до зоре.

начин мењао: увек је био другачији и исти, јер је имао ретку моћ да сва стечена искуства на своме развојном путу са собом носи. Ми знамо да је Матић у почетку као махом и остали песници његовога поколења, одбацио традиционалан стих.

Другим речима, тежња да се синтаксичким поретком подједнако истакну оба краја стиха неминовно за собом повлачи и тежњу да тај поредак буде сачињен од две симетричне половине.

које тек треба испунити конкретном језичком материјом – припадају облику песме, облику који као да у почетку сам собом значи и у извесном смислу има самониклу, невербалну егзистенцију. Речи тек потом долазе.

народне слојеве, примордијалне снаге народнога бића, где се на непоновљив начин и пати и ликује, повукао је за собом и елементарне, исконске и предајне слојеве језика: Стојанка мајка Кнежопољка сва је сачињена од њих и у њима.

Све те перспективе сажима, у себи садржи динамична, жива реч у разговору, у спорењу са другима и са самим собом, са властитим недоумицама. Она још није ухваћена у књишку линеарност, поготову не у менгеле неумољивога сонетног стиха.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

како да кажем... па де, онако?... ПЕРА: То не знам, госпођо! ЖИВКА: Ама, како да не знате, то мушки мећу собом морају знати. ПЕРА: Извините, али ја не спадам у те мушке што међусобно знају те ствари.

ускраћујем себи задовољство да вам лично дођем, утолико пре што после изнете бруке у данашњим новинама престаје сама собом и свака могућност да постанем члан ваше поштоване породице”. ЖИВКА: Ко му па и тражи да постане члан породице!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

15 У хладној и разграђеној кући разграђен је и свеколики породични ред: свак узима што му и колико му треба, вуче за собом предмете и оставља их не марећи за друге укућане; деца Софкина из наћава извлаче комађе хлеба, витлају њиме.

него по правилу тек оном граматичкоме уму за који су, све док трају, норме стандардног језика вазда једнаке саме са собом, а не само погодбе које су већ по својој природи подједнако дате у потврђивању ко лико и порицању: оне се крше зато

степенице; да је доњи спрат увучен, собе тамније, понекад влажне; да је горњи спрат избачен напред, са великом светлом собом, чији прозори отварају широк поглед према чаршији, али и према периферији.

]”. 119 Касније, када јој је муж умро, кога није волела, и остала јака љубав према Ити, коју није смела ни пред собом признати, она у постепеном избезумљивању све више крије, потискује своје тело и „све се боји нечега, а нарочито оне

Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима окренутим ка

раније већ донесене одлуке о женидби, коју Јованка са стрепњом очекује, Младен се осамљује у дућану, да на миру сам са собом коначно сведе рачуне.

љубавних осећања мотивише, заједном с очевим ауторитетом, високом хаџијском самосвешћу: „виша од свих и зато задовољна собом”, она је налазила да нико није њој „раван и достојан ње”.

Као треперење голуба. Као да се брани, отима од воде која га к себи вуче и хоће собом да свали у тај понор”. 181 И ту где голуб (то је симбол љубави) крилима трепери, очајно се отимљући од мрачне воде (то

Грлећи је, и то не рукама него целим собом, испод пуних јој плећа, под прстима своје руке, осећа како јој је месо врело.

Јака супротност ствара високу тензију, која покаткад наводи јунака да изгуби контролу над самим собом. Тада поступа неочекивано, па и неразумно; погибељно по себе колико и по блиске људе.

свећом у руци и шапуће ми, светлећи ми у лице: 'Небо, небо' ”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом види Чарнојевића, заправо није јава, него је део једнога обухватнијег сна. Главни јунак двоструко сања.

Главни јунак двоструко сања. А када се збиља пробуди, пред собом види - место Чарнојевића , од ког ни трага нема - сестру у краковској болници, и чује како га прекорева: „Ала ви

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Саставио је Дружину по старом крџалијском закону: од зла оца и од горе мајке, у којој се о вери не пита. Настао је да собом продужи мутно помешане завете и Старине Новака и разних балканских кесеџија.

Сачекали га њих двојица и право с њим пред ћивот Светога Петра, затворивши за собом врата. Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три свеће, свакому по једну, и додао госту свечани манастирски

— Сад није... у својој сам кући. — А од мене? — Што од тебе? — Што си учинио ту бруку!... Са собом, с кућом, с ђететом, да довијека останеш као уклин у народу... Сипај ми ракије, душе ти!...

Јер оно је место за примирење. Гробље је. А на гробљу човек најлакше разговара са собом. И на месечини и на ведру дану. Стари сам ја опет крвник. Не дам се лако.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Речима се не казују Јади, које носиш собом... Да л’ бар кажу сузе наше Над прераним твојим гробом? С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито!

и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô барјак бео, Које си собом са неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту свêсти Најлепша

Ну ти мораш опет натраг — Састанак нам кратко траја — Ал’ топлоту носи собом Братинскога загрљаја. Остварена ј’ мисô твоја, Мисô дивна и голема: Међу нама биће везе, А даљине нема, нема.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Слушкиње тражи, а не дирај у кћери ноблеса. (Повуче Евицу за собом и отиде.) ВАСИЛИЈЕ (снужден такође изиђе). ПОЗОРИЈЕ З.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Заборавимо мрачно поверење себе са собом, у страшно подозрење простори се руше и црна наилази плима. У шкртости тишине без себе и иметка ми смо последњи

ИИИ Овај конкретни Анђео, осветљен сам собом изнутра, да је у пустињи рекао би: шта ће ми нада ако не да сачувам ову пустињу.

Ту нема сунца, јер све собом зрачи Место узалуд покушано. Јачи Постаје који своју слабост спозна, Цвет шупљом руком откинут.

ЗОВА Из зове која се собом забавља Пределом слепим погубан је пој. Издајство и брука ко песма се јавља; Успомена траје у намери злој.

Краков, Станислав - КРИЛА

Али чете позади, оне које су примале сву прашину и запару промарширалих редова пред собом, квариле су правилност колоне, и неједнаким покретима вукли отежале ноге.

Последњи војник, који је прешао реку, претресе пусто одело на обали. Било је масно и подерано. Понео је са собом једну дугачку узицу. Иза врба су стидљиво повиривале мршаве кућице. Отвори на њима су били као црне ране.

Било их је глатких, знојавих, са дубоким линијама и исплетеним арабескама судбине. Носили су чупаве шуме над собом. Други су били танки и румени. — Брже, брже... тако... тако шију митраљези... Дланови су клепетали као луди.

Но Душко га не чује, и заноси се све више у сну. Капетан шапће сам са собом све ређе и лакше. Хтео би да се дигне и погледа дуж поспалих војника, али се нешто тешко спушта на очне капке и главу.

Као изгубљени вапај чују се очајни гласови. Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају. Гласови су очајни, одлучни. А одлучност делује на слабе.

Издвајају се сенке, које неодлучно стају. Један прикупљени, збијени ред се враћа, и гура пред собом устављене сенке. Све је јача рика: — Напред, напред... Сад се тек сећа оружја у руци. Натичу се ножеви.

Полази се на сусрет гребену. Још се тела тресу, зуби цвокоћу, али одлучни гласови грабе, окивају душе. Носе их са собом напред у клање, у смрт. Грми свугде. Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга. Свуда ураган бесни.

Поноћ је давно прошла. Опет је тишина на фронту. — Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.... пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу.

Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима. Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену, усијану стазу. Још неколико сјајних пруга се вину у зрак.

— Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега. Он се већ уздигао и очајно погледа на јаругу под собом. Бомбе праште све ближе и ближе.

Цела се огромна пољана преплавила раштрканим бегунцима као изливеном реком. Свако као да осећа топао дах коња за собом, и чека удар сабље по глави.

Обузе га ужасни страх од самоће у мрачној шуми пуној само лешева и смрти. Као да угледа нешто страшно пред собом. Цикну престрављено, и појури поново уз нагиб ка рововима, ка живим људима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа. Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери. Играју својим телима као најлепшом играчком.

Таласи се на овој обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима. До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те зато кошмарско спавање.

која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.

Мој вођ је г. од Сен Калбра који ме љубазно води са собом. Он иде у Манконо, као представник једног трговачког предузећа, да би куповао сировине.

Изјавио је да је на гозби био добио најгоре делове тела, да су са собом имали и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца)

Када је требало да се Н. одрекне једног дела цивилизације, одрекао је се сасвим. Од свих слугу, он је водио собом као мармитона само једнога црног дерана, наказно израслог.

Кад би путовао, он је једно јастуче носио увек са собом. Сад је приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но

„Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.

Шеф донесе са собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса,

Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом целу једну страну звезданог неба. Није било опасности да то ко види, јер никога не би ни за чудило ни наљутило.

Да целог пута ничег другог нисам имао до само познанство са њиме, мој пут би вредео оволико труда. Ја сам имао пред собом једну велику и трагичну егзистенцију, тако исто велику и болну као ови баобаби, који су пуни птица и пуни плодова.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: И још страшније: На раскрсници друма широког, Где су некада мирни путници, Остављајући Жупу за собом, Београдског се пута примали, Сад гомилама робља терају Под тврдог ланца тешким теретом, Све паши, тамо до

Сећам се данас своје несреће. ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве. Сирото, слуша, блене, не знајућ’ Шта бива данас с мајком његовом, А ти га

А сада слушај, верни Ћериме! Два’ест момака узми са собом, Па јоште сутра крадом полази; На путу да те нико не види, То добро пази!... Све до Паланке...

ЋЕРИМ: И да га жива ухватимо! ПРВИ ТУРЧИН: Ја ћу га собом везати! ЋЕРИМ: Ја ћу му понудити, па нека бира: од воље му је нож, а лисица!

(Отвара врата, нишани и пуца.) Зар крчиш, Суљо? Седамн’ест рана носим са собом, А ти од једне гребеш ледину! (Главаш, наново рањен, посрне, али се брзо исправи, исуче нож и скочи напоље.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ако би Турци ударили десном обалом Мораве од Катуна, имали би пред собом тврде алексиначке и делиградске положаје, а ако би ударили левом обалом Мораве од Суповца па на Тешицу и даље низ,

зејтином, одозго сам спустио две чашице добре шљивовице, па онда попио шољу црне јаке кафе — ја, знате, увек носим са собом добре кафе; ево и сад имам пуну кутију — па не можете веровати, како се сад добро осећам.

се да се у војничким стварима ништа не разумете, а уз то имате још врло живу фантазију; никад вац више нећу повести са собом. Овако укорен, ја покуњим нос и повучем се мало даље.

То Турци оправљају мост на буимирском потоку, што су га наши покварили при повлачењу, а пред собом су упалили селашце Буимир да димом заклоне своја кретања. (Обична турска тактика.

Многи, рањени у трбух, котрљали су се од бола и од муке низ брдо, ударајући о пањеве и камене и остављајући за собом крваве трагове.

Одатле, остављајући за собом поље борбе, Черњајев окрене преко Рујевице у Алексинац а ми за њиме. Пред ноћ опет изиђем на Рујевицу.

Пошто се спремало да се данас спале и све лешине које су Турци оставили на бојном пољу то ђенерал поведе са собом неколико француских и италијанских дописника.

океану и као да је гомила дивљака-људождера целу ноћ провела играјући око ње, а у зору се разбегли, оставивши за собом стов и оглодане кости од људских жртава, што су ту свечано испечене и поједене.

наравно, ваља да споменем и одступање Турака од Књажевца и уопште из Сврљига, јеп је ово турско одступање и повукло за собом Хрватовићеву војску Алексинцу. Податке за све ово узимам из извештаја што су последњих дана стигли у главни штаб.

Она увек иде као авангарда пред главном турском војском, а траг јој се познаје по рекама дима које за собом оставља, јеп успут све пали. 3 августа стадоше се димити села око светога Аранђела и Пирковца.

8 августа прикупљени Турци кренули су се из Рсаваца даље, приближујући се Алексинцу и потискујући пред собом наша омања одељења. Тако се одељење пуковника Малиновског (2 батаљона и 2 топа) морало повући од Св.

Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу. На два корака пред собом ништа не видиш од зеленога густиша и непријатеља не би опазио пре док му се не би на бајонет натакао.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали. Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Неки одступали, други заостајали, те се тукли и међу собом. Бугари су наваљивали, продирали, стварали клинове у нашим редовима. У таквом стању их је затекла и зора.

Наши су сигурно прешли. Само се плашим једнога: да наши не налете на нас, мислећи да пред собом имају Бугаре... Сада бих опет желео да је дан и да се видимо. А зора већ почиње, и месечев сјај све више бледи.

Кад нам је дошао сасвим близу, један мој редов, младић, скочи и раздра се: „Стој!“ Онај застаде... Кад виде да пред собом има Србе, нагло се окрете. Куршум га стиже и он паде. Ниједан покрет више не учини.

Некада су ови гледали кроз прсте, а много пута били су у уверењу да пред собом имају правога болесника. Енглеску болницу у Вертекопу прозвали су „Хинденбургова линија“.

Док се тек осуља камен испод његових ногу и он полете, вукући за собом још двојицу. За њима се сручи читава река од камења, готово до средине улице.

смо се у павиљону „пребројали“ колико нам је још остало пара од новчане хране, сишли смо пред кафану, испод платана. Собом смо повели и једнога хармоникаша, војника, такође реконвалесцента. — Мало нас је, ал’ смо људи!

Споредно, је ли биће свесно или неразумно. Убијају се подједнако међу собом. За њихове творце јединке су завршни чланови бескрајнога низа и сматрају их као непотребно труње и прашину.

Амебе бивају уништаване од других организама. Биље се бори о место. Животиње се кољу међу собом. Поручник Протић га прекиде: — То значи, у природи као да постоји вечни закон ранга, по којем јачи гази слабијега.

— Сасвим. А човек је разумом својим потчинио сав остали сићушни свет. Ти исти људи, разумом својим убијају се међу собом још од Рамзеса, па преко Ханибала и Наполеона, до данашњих дана.

Онда неће више бити ни узрока због којих се данас људи туку међу собом... ОПРОШЋАВАЈТЕ... Све што се затекло са ове стране фронта и могло да носи оружје, упућено је у ров.

Других новости и није било. Сви смо живели мање-више под истим условима, остављајући за собом једноличне дане под земљом. Потпуковник Петар, изнурен већ ратним напорима, поболевао је чешће.

При ведром дану, овуда се не би могло ићи, већ далеким заобилазним путем. Сада се крећемо утабаном стазом, коју су за собом оставиле коморџије, носећи муницију и храну преко ноћи, или за време мутних дана.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

) сместа осетили и савременици, бар они најбуднији, донео је собом и један крупан негативан резултат, жив и дандањи, као потврду да ни једна победа не иде без губитака, ни једна заиста

И верујем да с' само у сто лета Из пепела свог рађа феникс птица, Па сама собом да развија крила. О, правдо божја и истино света! Дај стаблом да нарасти таква клица, Да све то лепше пева српска вила!

Бокачо и још неки из њихова круга писали су додуше истовремено и италијански и латински, али оним латинским који је за собом имао богата столећа књижевне продукције, дакле песничке употребе и преливне изграђености, и италијанским народним,

Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући премјену, међу собом љубов славут мушко с женским презјелну; зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће!

Дођу, узму. Да отворе — но како без кључа? Зграбе од стрâ цјел' са собом, побјегну без луча. Кад обију — све се презну од дјетиње стр'јеле —, Брже-боље да читају, пјесне си подјеле.

Најпре победи те, Лако ћеш стране, били јавни Или у мраку, победит моћи. Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји. Вољу Најпре под јарам подвергни ума.

Затвори твоје битије у перси, И те огради мудрошћу; нећеш ми Ти зле бит среће. Зло најтеже Сад си га привео самим собом! Лакше је кад ти сувом на путу на Врат браћа силом варварски наметну. Ах!

Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла. Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице.

Ил’ не носи очи, ил’ води са собом чедо, Сам, са очима, млад, не ид’ у Пратер по мир. 1857. Јован Суботић ВАСА ЖИВКОВИЋ ЉУБОПЕВАЦ Ти

не мора), или су се пак Везилићева „песме официров” могле истовремено певати по свакој од ове две, ма оне биле мећу собом и различите; и даље, опрезан читалац Везилићеве напомене несумњиво ће се морати запитати није ли Везилић код песме

У наведеном раду писао сам: „ да је Еустахија Арсић имала пред собом превод грчког епитафа (што је скоро невероватно); било овај латински епитаф на латинском (у шта је такође тешко

Соопштите г-дну Копитару. Прочитајте му ви сами патриотическим духом и тоном. Представите себи да гледите пред собом картину живописну, представљајућу последњу вечеру кнеза Лазара, и све збитије сутрашњег дана.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је? Те окриљена крилом љубави, Остави сјајне земље за собом У клисурама да забаченим Потражи дворе — кћери дуждеве?... (Леонардо улази.) А, Леонардо!... ЛЕОНАРДО: Светлости!

ЈЕЛИСАВЕТА: У Венецији нема такових. СТАНИША: Нема... С најлепше буле паше скадарског, С Истока собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока На шећер-усницама растопи,

Латинку, а бога ми, би она по нама и сиједе плетенице понијела, ил’ ако се баш за нас старао, бар да је десетину са собом довео.

ВЛ. ВАВИЛА: Вељи је господ, децо! А милост му је као селена — По световима собом створеним Светове ствара, нове милости — Над громовима бди и муњама; А народима и владарима У доброј вољи своје

себе): Е, баш сам знао Да тако многоречив разговор Телал тек бива већег грдила, Што крајем својим пјано поводећ За собом вуче тешку мрцину — Баш кô на репу, негде, вуковом Што је лисица санте лепила. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности.

али с лавови, Све гора ових снажни синови — И осим турског робља, плена, богатства, Трин’ест је рана донô са собом, Све турског ножа бесни трагови... Па још ме питаш: „Је л’ заслужио?...“ Да га у тебе жена замоли?

(Пољубивши је одлази.) СЕДМА ПОЈАВА На истоме месту. Јелисавета сама, а затим капетан Ђурашко. ЈЕЛИСАВЕТА (са собом) „....Станиша Турчин?...“ Турчин?... Ха! ха! ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха!

Ил’ можда вуци гладни урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На мртвог тела гладној утроби... Ал’ што га нема — Тога Ђурашка?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосно све живо пред собом. — И Јаблана јутрос међу силним мрлинама нађоше мртва у тору!

страхом и зебњом, како бијесни ноћни вихори урлају и потресају, рекао би, и небом и земљом, ломећи и кршећи све пред собом. Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају.

Прошћеш, домаћица тога му сина преуда се горе у Локваре и преведе са собом малог Стојана, једино унуче Мијино... Тако је он, кукавац, остô кô окресана грана сâм самдијан!

Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено, блесасто зури у нешто пред собом.

— врисну, и сав се од љутине затресе, јер се толико занио у говору да му се чинило да сад гледа пред собом Ђурђију и Џибукарду и слуша како се разговарају.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока. Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим. Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани!

О, разумем пада страховити тресак: Ја сам био глумац и пред самим собом. ИИ О, зашто ниси ти та жена права, Утока мисли, сазнања и жуди, Жена што луди и мрви и суди, Којој се прашта

Стварајмо собом видике и боје, Светове нове, но светове своје! Ноћас за тебе само желим знати. Те ноћи то сам само рећи знао.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Упамти, господине Вићо, „сумњиво лице”. ВИЋА (наставља): „... које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... ЈЕРОТИЈЕ: Прочитај то, молим те, још једанпут!

ЈЕРОТИЈЕ: Прочитај то, молим те, још једанпут! (Метне на оба ува шкољке.) ВИЋА (понавља): „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... ЈЕРОТИЈЕ (узима депешу): Дај и ја да прочитам. (Чита.

ЈЕРОТИЈЕ (узима депешу): Дај и ја да прочитам. (Чита.) „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... (Враћа му депешу.) Читај даље!

ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу до сада уоченоме, у томе се срезу налази извесно сумњиво лице које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма, са намером да их пренесе преко границе.

МИЛИСАВ: Треба! ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо, да поделимо посао међу собом. Ти ћеш, господине Милисаве, рецимо, да напишеш распис... добро!

Разумете ли ви шта је то строгост? АНЂА и МАРИЦА (повлаче се у собу). ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено говорећи сам са собом). АНЂА (и за њом Марица долазе носећи једна качкет, а друга пиштољ): Ама, кажи, човече, шта ће ти пиштољ?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

"Буди, снахо, собом добра, /то су дарови", захтев је који младожењина породица понавља у свадбеним песмама, а он се, с друге стране,

Они су долазили из разних крајева носећи са собом своја регионална обележја. Глишић, Лазаревић и Веселиновић били су из западне Србије.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом. Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.

Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле. После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.

Са Младеном се здраве као са другом, равним себи. Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: — Хајде, Младене! Хоћемо ли мало у чаршију? — Нека, после ћу ја — одговорио би Младен. Није хтео.

И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже. Не за њега. Он је са собом већ био свршио, био начисто. Али било је тешко у кући. Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.

Јак над собом. Себе да има у рукама. Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.

Да је јак. И осети да је јак. Издиже се. Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији.

Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну. Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала. Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.

Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред. Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л., такође од вештица (ЗНЖОЈС, 6, 300); божићни б. л. треба стално носити собом, или га у нужди мало загристи (ЗНЖОЈС, 19, 118).

Ко такав струк б. л. носи са собом угледаће [на првом белом волу кога сретне] ђавола са [црним] штапчетом; он треба да уграби ђаволу тај штап (само при

В. гранчицама шибају се међу собом деца и одрасли на дан Младенаца, Лазареве суботе и Цвети; при томе се говори: »Расти као в.« (СЕЗ, 14, 43; Вук, Посл.

»Без глогова коца ништа му бити не може«, каже се о неком коме је тешко дохакати (Вук, Посл., 178). Ноћу треба собом понети г. штап, и онда се не треба бојати ничега (ГЗМ, б, 1894, 372; и иначе често!). У првом реду је г.

а друга два медом, па их баци на две стране пута куда ће проћи момак; и кад прође, она их опет састави и носи са собом, па ће момак бити њен (ГЗМ, 6, 657). Ако таквом д.

Невеста треба да са младожењом подели и заједнички поједе ј. (коју је евентуално носила собом у недрима на венчање, СЕЗ, 14, 97; ТРЂ, ННЖ, 3, 106), и то или кад улази у младожењину кућу (СЕ3, 13, 1909, 384), или

Девојка која жели да се допадне, кад пође на збор, узме траве п., метне је у леву чарапу и три пута мане грабљама за собом (ЗНЖОЈС, 23, 314). П.

Жена кад ноћу пође с дететом па село, понеће собом мало тисовог дрвета (ГЗМ 6, 369); деци га мећу око врата, а девојкама у косу против урока (ібідем; Беговић, 163);

, »да им вјештице или зли духови не нахуде« (ТРЂ, ННЖ, 3, 48). Ко носи собом штап од црнога т., може ићи слободно куда хоће (ЗНЖОЈС, 7, 292; 13, 148). Од т.

М. Љуб., Прип., 207). Против вампира носе се увек собом по три т. бодљике (ЗНЖОЈС, 23, 186), и забада се трње под кућни праг (Ст. М. Љуб., Прип., 205).

провуку кроз његову кошуљу и рукав, док је још обучен у одећу у којој је умро, да не би, ако је био срећан, однео са собом срећу у гроб« (ГЕМ, 37, 1974, 212).

Она је у служби разних демона (вештица је јаше, куга је држи пред собом) и штити од њих (од море, на пример, ако је иза врата и наопако окренута, или од бабица, ако је новорођенчету испод

Ћипико, Иво - Пауци

— Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео што ће собом кући повести своја два вола. Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.

—А да, треба прославити Божић! Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и чисто учини се да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу. — Код вас снијега?

— и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра са подераним гуњцем, који се још одјутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака. — Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.

— Драго ми је што те нађох, — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну. —А што? —Одлучио сам се за те! ... Хоћеш ли? —Ко нам брани? — узврати цура.

— Ко ће их питати? Ја се женим... Сјутра, кад захвати мрак, дођи овдје, понеси собом оно твоје, цурско... Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито.

Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито. —Па? —Повешћу те собом. Је ли вјера? —Вјера ти је. Доћи ћу! Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.

— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом. Ћутке с ногоступа загазе у снијег, досада ничијом ногом неоскврнут.

—Уђи! —А што? — учини се цура невјешта. —Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу. —Води ме кући! —шапну дјевојка испод кабанице.

Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред собом пут вароши. Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених планина, и смрзавица је.

да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па не могавши сам да натовари, остави сијено, а парипа празна празна пред собом. Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори.

Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори. Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и

Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну да има нешто насамо да му каже, — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јешће само корење, плодове купине и печурке. Збиља, отишао је тамо а да са собом није понео ни мрвицу хране. Кажем није га народ волео, можда и горе од тога, мрзео га је због његове хладне одбојне

Можда би се неко и дивио његовим подвизима да је био мртав, али био је ту међу нама, из дана у дан, занет собом. Гомила доконе меропашке дечурлије, јурцајући по шуми у потрази за вранићима и сврачићима, наишла је на Прохоров скит.

посла, а они који су дошли на освећење: краљевска породица и њена пратња, архијереји и властела, били су више заузети собом него што су загледали у живопис.

Све му је полазило за руком, био је вољен и поштован и најзад, што је најважније, био је задовољан собом. Но тада су у Вратимље довели неку Јању, војничку курвицу.

Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом. Вучем за собом своју бангаву ногу, никад ми није била тежа. Димитрије Нико од нас није очекивао такав исход.

Ишчезле су из њих снаге и живахност при погледу на разрушене колибе, однете ограде, опустошена поља. Вуку за собом тешке преморене ноге, поспани и невољни.

Вуку за собом тешке преморене ноге, поспани и невољни. Пустош је оставила за собом ова проклета и благословена вода, Морава — мучитељка и хранитељка наша.

Хоћу ли то идући његовим складним линијама до Прохора да досегнем, да га прочитам у овом једином рукопису који је за собом оставио? Има ли те овде, Прохоре?

Димитрије Показао се да је за мене добро то што су ме насадили овде на врху куле. Могу да будем сам са собом, а што је још важније довде не допире задах распадајућих лешева који свуда леже несахрањени.

Гледам око себе друге људе заокупљене ситним пословима. Осећам да су задовољни и собом и својом судбином. Све оно што желе ту је, надомак руке, довољно је да се пропну и да га досегну. Шта ја желим?

Хоће ли то сан да ми каже како ја само смрт за собом вучем? Чега се год дотакне моја проклета рука! Артемије Најзад су разбојници напали и северни бедем.

све већ било готово, па сам само видео кад су Лауш и Дадара ушли у Кулу на челу својих победоносних одреда, водећи за собом тридесетак заробљених разбојника. Касније сам се распитивао не бих ли сазнао како се све то збило. Узалуд.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој. Ти си душу моју отровала собом, Ти си мени наде сахранила све, Моје мисли ти си помирила с гробом, Са животом... не. 1888.

Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом А

4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.

Са хума, обраслог травом, У врту расла је палма са својом лиснатом главом, Њу је калифа Рахман бежећи понео собом, Када га Абасиди хтедоше венчати с гробом.

ИИ НА ОАЗИ Жарко је приспело подне. И путник, с богатом робом, Из древне Басоре иде, водећи караван собом. Под сенком палмових грана он благог одмора тражи, И струјом валова бистрих поји се и тело снажи.

одвојен судбом, с дакијских обала снежни', Ја славим тебе, мила, у слатком жару свом; Јер ти си чистотом својом и собом, анђеле нежни, Небесни позив дала земаљском бићу мом. 1892.

Симбол је и земља, и небо високо, А суштина оно што он собом значи. Тавни вео ноћи или светлост Феба, Звук који се хори из празне даљине, Одсев је истине, којој наћи треба Правога

Ал' ова свечана туга мисао буди ми другу: Ко беше уметник отац што своју опева тугу, И туч оживе собом? А грање трепери мирно... Ја снове чудесне снујем И тешко јецање неко у врту далеко чујем. О плачи, статуо тучна!

Ал' ко то долази амо? Шта очи пред собом виде? Какав је оно човек што к мени у кућу иде? Богови, Слепчевић то је... Но, то је већ дошло довде: Лало, затвори

је на то пажњу обратио много, Сваки свога „фаха“ да се држи строго: Тако смо позвали и једног сељака, Да представља собом хромога просјака. Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело?

1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече Кроз неравни Даријал. По обали росно цвеће Чаролијски вије сплет, Ал' где орô небу леће, Лепши тамо ниче

И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

При том бројим своје кораке. Сто седамдесет. Тачно толико, колико по плану Вавилона који сам понео са собом треба да буде.

његова дела цени и понешто разумева, па је схватио и одобрио моју жељу да посетим славну александриску школу, а са собом поведем и свога, младог пратиоца са руменим уснама.

Ератостен застаде. Гледајући у таму, видео је он пред собом Земљину куглу, толику да је може опипати, са Сијенским бунаром и полупречником Земљиним, који је пролазио средином

Он мораде поново сести. У мислима је гледао пред собом Земљину куглу са њена два полупречника ка Александрији и ка Сијени.

писаћи сто и сва његова околина претрпани су календариографским делима, из којих вадим прибележке, јер не бих желео да собом понесем целу библиотеку. О чему све људи нису лупали главу! Па ипак, суштина календарског питања је врло једноставна.

Пре свега, равнодневице не стоје на миру, него се селе полагано дуж еклиптике, вукући са собом и небески екватор, па померајући тиме и сами небески пол.

Полазећи у Рим, Клеопатра је са собом повела свога синчића, једно слатко дете које се родило убрзо иза одласка Цезаровог из Александрије.

мраморне стене острва Оксије, ја сам се толико уживео у доба Одисеја, да бих се мање пренуо да сам њега самог пред собом видео, но што ме је изненадила појава једног грчког калуђера.

нас, пре но што смо одрасли, кожу нам одераше и начинише од ње пергаментске листиће, као што нас сада видите пред собом. „Вештина израде пергамента била је - то се види по називу тог артикла - специјалитет Пергамона.

“ Жена га послуша, вртећи главом, и остави га самог. Он поче да говори са самим собом: „Моји цртежи ми говоре да је отстојање Марса од Сунца, за његових десет опозиција, било различито.

Та променљива сила теже дуж површине наше Земље повлачи за собом још једну, много значајнију, последицу: наша Земља није кугла, како се то досада обично мислило, него је спљоштена на

Али за време школских распуста, оживе опет наша кућа. Ми се вратисмо и поведосмо са собом прву партију наших братића и вршњака.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући промјену, међу собом љубав славут мушко с женским презјелну, зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Чују се кораци како се пење. Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ. Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен. Обучен упола владичански као сваки »намесник«, старешина над осталим сеоским свештеницима.

И сада ће, после цркве, сви овамо доћи. Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио. Улази слушкиња.

— а моји свештеници, ма да ми у очи неће ништа рећи, али ће се међу собом погуркивати и шапутати: »Да, да као што ти изведе Ташану из црнине и пусти је Турчину, невери, у руке«.

Не знаш ти, да се од страха излуди! Буд морам да га чувам, туд морам и све камење, што са собом донесе, да извлачим и склањам.

На капиџик улази Мара, девојчица, унука Ташанина, са још неколико комшијских девојчица. МАРА (вукући остале за собом): Ама хајдете! Не бојте се! ЈЕДНА ДЕВОЈЧИЦА (одупирући се и уплашено гледајући у Ташанине собе): Немој, немој, Маро.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

мртвачких сандука, с целокупном муком мајстор Костином у џепу, силазио је с гробља тако као да је ту оставио за собом нешто што га се никад више неће тицати. Ни фамилија, ни смрт.

А какве су огромне лукове и отскоке гледали пред собом свршени матуранти! Међутим, ко зна, можда су ноћашње ноћи, можда тога часа, Усуд и Урис решавали и решили какви ће и

Спор темпо говора, паузе у говору, многобројне врло кратке речи, доносе собом слабо размицање усана, приљубљене усне, и услед тога крутоћу браде.

Не, Павле је славан тип и човек који нешто зида, и нешто ће за собом оставити... Тамо, усред Лондона, у богатој и културној кући, родиће се данас-сутра неки мали Мориц, или Давид, и

али прави његов позив ће бити да узме живот с пуним освајањем, да живи с творачком глађу своје расе, и остави за собом потенција и за породицу, и за расу... Погледајте само ону нашу обичну фрау Розу.

Много је ствари накуповала по околним селима, научила мало српски, оставила за собом добар спомен. Фрау роза се хвалила свету: — Све сам доживела што сам желела да доживим.

— Кад си већ тако задро у проблем, дед да теби прочитам ову цедуљицу коју носим собом већ поодавно, јер сам обећао да ћу је прочитати господин Јоксиму: — Код Јевреја, сва историја и сва расна традиција

Новац је сам собом апсолутна кинеза; вечито и апсолутно прометање, путовање, претварање количинâ и каквоћâ. Новац је без сна и замора,

И оставили су за собом, као и све дотрајале породице, и добро и рђаво, да се и овако и онако помињу; али зачудо, о њима се сачувале углавном

Претстављала је Лекса сама собом ранију снагу и поноситост Влаовићâ, и све чудаштво последњих Влаовићâ. Као што је за живота Јосифова никада нико није

У то време, предвиђено је, господин-Васа спава, а госпа-Јелка, увек у другој хаљини, чува радњу, и помало сама собом држи модну ревију. Жене, а богами и људи, стану тек на врата радње, привире, па настављају пут.

Неки стари људи се најзад, као на прстима, извукоше кроз капије, које су нечујно отварали и затварали за собом. Један од њих спази у пустој улици судског писара, и таман да му приђе: онај отресе обема мишицама и скоро трком утече.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

(сво моје богатство са собом носим). И фрајлица ји радо гледи, која је такођер са свилом и кадифом своје руготе покрила; шиље им хонере с

Они се с њиме опросте и, Романа узевши са собом, одведу га у град и кадији предаду да га он његовој кривици соразмерно казни.

На пример, како је Светомир из детинства несрећом судбине од оца, који је неко село под собом имао, одлучен био; како се потом, јошт док је ђаком био, у Људмилу, која је чудо лепоте целе околине била, заљубио, од

— »Куда?« — Златна реч; она једна има више филозофије нежел’ читаве свеске гдикоји књига. — Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда?

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ Путује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на четверо сече Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На сиву војску мишева Одвеже вериге сред олује И

Бркићу Заменило си нам окати сунцокрет Слепим каменом нелицем својим И шта сад чудо Изједначило си нас са собом С празнином у свом празном зубу тровачу С кусом својом вечношћу Је ли то сва твоја тајна Зашто нам сад у очне дупље

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ову књигу, то је само зато што сам њоме хтео да обележим шесетогодишњицу живота, те — осврћући се у овоме тренутку за собом и прелазећи преко јучерањега и прекјучерањега дана — да погледам чак далеку младост, најдрагоценији део живота.

Али не осврћем се ја за собом зато да заплачем за оним што је прошло. Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад

И сада још, када сам стигао на одмориште, те се осврнем за собом, не могу да не прснем од смеха! Томе трећем, који је смејући се кроз живот и животу прошао своју стазу, поверавам да

Ја сам овим хтео само сам пред собом да оправдам онај понос који сам осећао када су ми први пут навукли панталоне. Међутим, нисам имао много разлога да

Сто се преврнуо и сручио све посуђе у крило моје најстарије тетке и претрпао под собом мога најстаријег брата; јагњећа чорба излила се у крило моје средње тетке (оне што ја личим на њу); окружноме проти

Разуме се да сам ја био увек тај који је образовао кабинет. Та моја мисија није имала за собом поверење никакве скупштине, али то није нимало необична појава у нашем политичком животу.

да смо сви казали да нам је јасно, иако сад тек нисмо ништа разумели, јер смо после професоровог објашњења водили међ' собом овакве разговоре: — Да ли она нишка тачка, сасвим на крају пута, мора бити крупнија од младеновачке и ћупријске?

два и три значења и уз то још, ваљда ради тога да би се лакше научиле, удесили да та значења имају извесне везе мећу собом. Тако, на пример: замак се каже немачки Сцхлоѕѕ, а тако се исто каже и брава којом се тај замак затвара.

И што је најгоре, све се те количине међу собом сабирају, одузимају, множе, деле, степенују и уопште су у тако срдачним односима да не можеш никад знати ко је коме

У животу, разуме се, јасно је као дан, док ви дланом о длан, да ће зец стићи, претећи и оставити далеко за собом корњачу, али у математици то не може никако да се деси.

Што се тиче лекара, сећам се да је моја покојна мајка тврдила: „Чим чујеш да доктор крај болесника говоре међу собом латински, знај да ће скупље наплатити визиту!“ И ја сам, право да вам кажем, то донекле и искусио.

“ Али, да би конзилијуму дали што већи значај, и стекли право и на наплату појачане таксе, они проговорише међ' собом и латински: — Волете іре, цоллегуае, ад бібендум пивае? — Его праеферо анте веѕпер бібере аqуам ѕлівовенѕем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сигурно је то онај кога прескочих на путу. Командир нареди двојици ордонанса да се врате, не би ли га нашли и повели собом ако је у животу. Батерија крете. Командир извади цигарете и понуди ме.

Непријатељ није смео ни једну мањерку да заплени. За собом смо рушили мостове и железничке шине, а храну, уколико нисмо могли собом понети, палили смо. За нама је остала пустош.

За собом смо рушили мостове и железничке шине, а храну, уколико нисмо могли собом понети, палили смо. За нама је остала пустош.

Да видим још и то! — Онда застаде, и као да говори са собом: А после ћемо пешачку карту па кући. Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити.

Чак се и сад кајем. Али ја сам тада био у афекту, када збиља нисам собом владао. Ето, упамти овај догађај... То је у вези са оним што се баш сада одиграло на друму, о чему ћу ти доцније

Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника. Чини ми се као да сваки односи собом покоји живи део домовине. Неповратно?... Будућност нас и не занима толико, јер је садашњица сувише мучна и тешка...

Непрегледна колона пешадије, артиљерије, коморе и избеглица, гамизала је лагано преко Косова, носећи собом тугу и очај поробљене земље своје. Сустигосмо и колону рањеника, који су умакли из болнице.

па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши и сатире пред собом. Ватра, ватра унедоглед као да земља гори, а људи гамижу осветљени пламеном и занесени јаром, као демони у паклу...

А пешаци добацују. Али кад се омаче један рудни коњ, и повуче за собом војнике, а један пешак добаци: „Држ га, бре, за реп!“ — њему прекипе, окрете се и опали му шамар.

Команда се преноси релејима. Неко из даљине наређује да се припремимо за покрет. Пред собом видимо само планинске врхове покривене снегом. Некоји су осветљени сунцем и блеште у пуном сјају.

Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом. Једноме се одвалило пенџе, сео покрај пута и ножем одсеца опуту са каиша пушке, да би увезао цокулу.

Преко оштрих серпентина Трешњевика, под собом, и горе изнад, виде бескрајну колону сапатника. Некада је све њих носио исти занос.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Нема више жеље, већ да избришем постојење, да испуним све собом, све размаке, све шупљине, нема више ни дубоко плавог ни планине, само: кркати, хркати, чмавати и гроктати, бити

ал ударци! Ударцем, чврстину неба захвативши руком, Комад плаветнила одвуче за собом: Сада је његов пад као и гром, А небо сазрело тако за море Бујице непрекидном каскадом Излиће цео свод до зоре.

Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе, И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве, А азур никад више, Ни чељуст твога длана никад више; Желудцем зар својим жуђасмо За воћно

и гласи: можда и нисам рођен себе ради, али дошавши једном до свести да известан број потчињавања општем животу носи собом и сензацију задовољства што сам рођен, подлегаћу са што свеснијим и већим одушевљењем баш таквим потчињавањима; тј.

Живот носи уметност собом; да ако уметност исту окрњиш, неће ли и сам живот тиме бити окрњен! Можда се противуречим! Мене би било чак стид да се

Од сад носиш увек собом нове хоризонте, већ загорчане, које си отворио својом неизбежном великодушном лакомисленошћу и раскошју.

Ал да ме вуче стално собом, у тежњи својој за савршенство О бол, о бол! Дати му руке и бити вечно Бескоренство! Но погледај моје очи бола пуне

И за бол, и за бол! И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод. И бол, Господе, и бол!

ЧАС ОБНОВЕ После свих вечери, враћајући се опет кући Лица измученог и обливеног сузама, За собом лик твој знајући како се мучи да издвоји се још једном бар над стазама: Видех, о, величанственији од даљних

А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То

И тако ме раскида и штити њен дух, Ал нигде не наиђох проласка њеног траг, Залуд мрвила за собом стварности крух, Из сваког сна претекне покрет јој благ Ал не и део тела којим пронесе овај дах.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Гле, неки су од њих зрели! — ускликну жена и набра читав сноп макових чахура. »Могла бих их понети собом!«, помисли и као крилата полете с маковим чахурама у наручју.

Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу собом. Облак је одолевао и променама годишњих доба и ветровима. Понекад, у зору и у сутон људи су га видели како се спушта

Приче о лепоти Златокосе шириле су се земљом као пожар. Ко зна да ли их је ветар разносио или их је река собом ваљала — тек људи су преко мора и планина, преко глечера и пустиња прелазили да је виде, да јој се из прикрајка диве,

Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу. Педесет година му риба измиче, остављајући за собом уништене и покидане мреже. — Еј, уловићу рибу Сребренку!

Хајде! — рече девојче људским гласом, ухвати га за руку дланом лаганим и као пролећна трава прохладним, па га поведе собом. »Куда?« помисли Старац. »И, ко је она?« »На кога ли га сећа?

Имао би с ким да се поигра, с ким да поприча: доста му је да прича сам са собом, мајко рођена! Окрете се дечак зиду, и од чуда протрља очи. Откуд, наједном, она пукотина?

Пажљиво гледај, не могу ти побећи, јер ме чекаш, јер мислиш о мени. Зар не видиш да и облак у небу има мој лик?... — собом проструја смех малог госта. — А сада устани и пођи! Далеко је Брег Светлости...

»Пакосник ме претворио у овцу!« младић само што не заплака, кад крај самог свог уха чу да поток сам са собом разговара како свака река има обалу, а свака мука лек! — Захвати воде и умиј се!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Ватрено): А није тако, Васка! Откуда бати толики новац, кад отац кесу увек собом носи? Лажу они, лажу! Него знају како је отац прек, па једва дочекали да бату код њега оцрне.

Дај да ги мрсим ја, Дај, Мирјано, дај, дај! Улази Митка, водећи за собом коња. МИТКА (Марку): Је ли тој Хаџи Тома, бре?! МАРКО Није он, газда Митко, него је млади газда.

— Башта испред куће. У прочељу лепа кућа на два спрата, са таваницама, уресима, балконом. Улази Митка вукући за собом Салче, Гркљана, Коштану и остале. МИТКА (раздрљен, распасан, окреће се и дозива остале свираче са улице): Чалгиџије!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад су били испод Вучитрна, гледала их два Војиновића, међу собом млади говорили: „Што л' се ујак на нас расрдио, те нас не шће звати у сватове?

Нетко нас је њему опаднуо, с њега жива месо отпадало! Цар отиде у земљу латинску, а јунака са собом не има ниједнога од рода својега, који би му био у невољи, ако би му било за невољу; Латини су старе варалице, ујака

У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера.

Марка врло миловао, у свилена њедра увијао, кано красну од злата јабуку; куд сам гође на коњу ходио, све сам Марка са собом водио. Кажи, Марко, на мене је царство, ти ћеш, Марко, први царовати, а ја ћу ти бити до кољена!

њега царица Милица; вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, српска круно златна, ти полазиш сјутра у Косово, с собом водиш слуге и војводе, а код двора никог не остављаш, царе Лазо, од мушкијех глава, да ти може књигу однијети у Косово

То је Марко послушао мајку, па се спрема на цареву војску, с собом води слугу Голубана; на походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко!

Тад се врати војвода Пријезда, па за собом затвори капију, па потрже сабљу навалију, ждралу коњу одсијече главу: „Јао ждрале, моје добро драго!

КАЈИЦЕ Подиже се господине краљу од прекрасне од Мађедоније из питома места Смедерева, од својега двора честитога, с собом води дванаест војвода; подиже се итар лов ловити.

Добар краља кобак сукобио, сукоби га војвода сибињска, — с собом води три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа. Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!

моју да припашу, а наопак' руке звежу, тер ме чини с јаничари на меданак изводити, мој силени царе, да јунаци међу собом завезана да ме губе“.

Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте смиље и босиље; ђе је она сама собом пала, онђе се је црква саградила. Мало време затим постајало, разболе се млада Павловица, боловала девет годин’

Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве; ђе је она сама собом пала, језеро се онђе провалило: по језеру вранац коњиц плива, а за њиме злаћена колевка, на колевци соко, тица сива, у

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући за собом под зашаптане сводове букових крошања. А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити.

Магарац само у неприлици маче својим хималајским увом изнад бихаћке равнице као да далеким звијездама над собом даје знак да и оне погледају овај коларско-ковачки музеј на његовим леђима, али се ни за длаку не помјери с мјеста.

То је био мали Николица, ђак првог разреда, својеглав и љут дјечачић, црн као Арапин. Он је за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га задиркује, он је пуштао узицу и

Николица с приколицом водио је са собом кују Жују и у школу и остављао је везану у школској шупи. Његов отац узалуд се против тога бунио.

Овако, заштићена буковом шумом, укривена у долини и с моћном крошњом над собом, она је била права тврђава, која може пркосити свакој олуји, чак и пролому облака. — Ево, сад имамо кућу!

Непознати Неко није му више у тмини био за петама. Ђоко је сад имао своју чету и пред собом и за леђима. — Ехе, доћи сад, страшни старче! Гдје си, бабо с торбетином ?!

И управ кад је био изгубио сваку наду да ће ишта открити и уморно размакао грање на једном жбуну, спази пред собом у трави неког заспалог дјечака. Како му је шешир био намакнут на лице, пољар га није могао препознати.

— Морам зато понијети какав стари лавор да заштитим главу. — И штитове су стари ратници са собом носили —додаде кнез. —А ја ћу се наоружати боцом добре ракије — јави се пољар Лијан. — Гле, шта ће ти то?

завијање растурених авиона ловаца, а онда је далеко на хоризонту један авион стреловито појурио наниже остављајући за собом реп густа дима. — Туку се наши и њемачки авиони! — радосно су повикали дјечаци истрчавајући на баир повише друма.

дана једном је сусрео и своју учитељицу, блиједу и забринуту, и упитао је: — Госпојице, зашто неки војници носе са собом пушке? Лана се осмјехну. — Ти су ријешили да се не покоре непријатељу.

Гонећи пред собом похватане момке, усташе наиђоше баш испод оног брдељка на коме су Јованче и Стриц чували овце. Видећи наоружане људе,

— Ниџо, ево неких људи с пушкама, гоне пред собом Дмитра и Васу. Николетина остави мотику којом је нешто у башти копао и брзо прескочи ограду. — Гдје су? Куд иду?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И ко би тај, толико несвестан био путник, видећи пред собом кога где пропаде кроз лед у јаму, да би и он тамо натратао и за њим би се увалио?

ПРОРОКА ДАНИЛА Ка нека птица затворена у соби и преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по буџаци собом, еда би брже згодила где прозорац излетити напоље — тако се је душа Данилова узврдала и узмутила била у њему од

Спомени се худниче, што си собом! С кошчина састављен Од главе до ногу И са жилами сашит. До времена потом пак Сав просут и ниушто обрнут.

СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ Голема је то туга и нужда будавши на земљи рођеним, и сами собом от земље, а небо тражити и искати. Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре.

Сунчана светла луча, моје сјајно спасење! То, ево, са собом носећи ми, идем пробаљивати да видим: јесу ли лепогласовите с веровањем мојим, и с лебдењем безазлено с чиста

и на земљи, и оно што је доле, под земљом, — не кроз које анђеле, серафиме ли, или преко које друге му слуге, али сâм собом к нама недостојним говори свршујући и сведочећи Исаијино пророчаство!

Латише и сами тек голе сабље и секоше се близу до зоре међу собом и тако малина што осташе, разтркаше се који куд и разбегоше.

И догод Жидови у свади не исекоше се међу собом унутра, дотле града не могоше узети. Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу

доби бијаше велико на гласу неки изуграф именом Апелес и састаше се код њега многи понижи иконописци и почеше се међ собом натпирати који би од њих полепше могао исписати јелена. И поче га између њих један писати.

Кад разабра куд му се је подела марва, цикну од љутине. Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме један топуз. Самосам оде у гору тражити те харамије где су. Нађе ону пештерину где му је скривена гуља.

Пак свукоше их голе и пометаше свезане у једно језеро ледено ноћу, где један врло би слаб и плах собом друг им. Измаче се и утече у једну врућу бању из ледене воде го да се онде спари, како му се ружно и здеси онде: таки

« И кад он то зачу, таки бахну под собом коња, и одскочи скоро од њега да когод то не дочује и не застиди се од људи. Зашто голем је био на гласу господин.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И сам стари пензионисани председник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор“, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, — он би се бранио да му није

С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог. Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.

и зато није никакво чудо што га је она свуда водила са собом да се подичи њиме. На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег

Свуда га је водила, само га је у хамам престала раније водити са собом. Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавног

— Отада га мајка није више водила са собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко. Од тога доба водио га је више и отац.

— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тако и уста душманима запушила!...) — Здраво, ти како си, Доке?

шебека ћеш имаш, а унуче — јок! — рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене. Само су се крстиле и викале: — О боже, о Господи! Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к!

масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, а камоли најлепшу девојку као што је Зона!... Мане, Мане је мајстор за тако нешто.

После две-три недеље дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као

— Ама, збори, де... — Манулаћ... — вели Мане. — Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлијска врата за собом, оставив Мана напољу. Мане је без ичијег питања, онако по својој памети, учинио тај корак.