Употреба речи совест у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

По случају, ја ово у дан недељни по литургији пишем, но зато ме совест моја не обличава; напротив, радујем се желећи да чрез ово ком год полезан будем, ако не за мог живота, ништа зато, има

Нерона истога и њему подобне — њихова ће их зла совест и зла дела мучити, а не бог. Беднога Монтезуму, американскога владјетеља, немилостиви Шпањоли осуде на сожеженије.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

наградом пролазим у мислима све прошле године мог живота, и радујем се да ни на једно дело не наилазим, за које би ми совест штогод пребацити могла.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

„Мене многи осуђују што ја публично месо једем; но, ја волим да ме људи за своју простоту осуждавају, него да ме моја совест обличава и осуждава кад би[х] потајно и крадом јео. Христос и апостоли јели су месо; зашто, дакле, епископи да не једу?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Каква војна, око нас? Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти. Чиста совест нама штит. Трпење крепко груди нашој оклоп. Пијериде! лек ваш скор.

иако је Стерија овде изоставио љубавни мотив оде а задржао од ње само оно што је химна мужевној ваљаности: Спокојна совест и жизан нескверна Копља не тражи ни топуза перна, Нит’, мили друже, стрела јадородних, Отровом шкодних...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности