Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у град за оправке касарне, и да има са бина-емином рачуне, а кад сврше рачуне, да он и опет у народ не сме ићи, да им советује да приме ферман јаничарски, јер ће га народ камењем затрпати.
Кнезови дођу му и честитају, а он и̓ советује да иду сваки у своју нахију и да народ добро пазе, и да не даду никоме ни најмањег зулума да народу чини, но да се
септембра (1804. године) на конак. Нађемо росијскога конзула и јавимо се тајно њему куда идемо; он нас советује и каже: „Овим књажеством ништа се не бојте, но у Молдавији гледајте да је што брже пређете”.
за њега, и толико с пута свратили молити га, да и он од своје стране, по свом код двора уваженију, препоручи нас и советује како ћемо се у оваквом опстојатељству владати.
Граф советује и за добро налази да свима царевима прошен ија поправимо, и да буду готова. За руског императора да просим аудијенцију
и очитам пред њим жалосно стање српско, како последњега од нас говора ишту, у последњем свом издиханију, и питам да ме советује шта ћу им на ово одговорити. Има ли со чим утешити?
Недоби, и предам му његова писма и моје, немаде кад слушати, но оде грофу. Ја му пођем говорити да нас советује што ћемо и како ћемо, има ли каково последње решеније.
Све разумесмо, како су Срби — они̓ 3000 осуждени̓ везиром на смерт — устали бранити свој живот. Говорим Недоби, да советује шта ћемо. Питао графа, граф дозволио да начинимо прошеније по нашој вољи, и дамо преко књаза Волконскога императору.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Имао сам у љубави неког младог јеромонаха Василија Осечанина, јер је и он весма љубио читање. Ови ме советује да читам Баронија, којега, читајући, усладим се у историје.
Што ли од другога, који ме другојачије советује, говорећи, веруј евангелију које говори: „Истини поклоници клањаће се оцу небесноме духом и истиноју”, духом, сиреч
тако слаба и преображена; и имајући у својој парохији некога доброга свештеника Леонтија из Фрушке Горе за магистра, советује мене да се наместим у лепом месту при здравој и целитељној води у ближњему селу Голубићу.
ужеже, отпуштен је био и отпраћен до Јоанине, за прећи у своје, по свој прилици, у подобним опстојатељствам отечество. Советује ме и заклиње верни друг да нипошто не прелазим у Турску земљу пре него се мир закључи и док не видим исте Хормовите у