Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гледала сам господу кад ручају: пуна им је совра лепог јестива, па једва жваћу. Ах, господине, они не знају шта је то глад! После неколико дана дође опет чича Марко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И разговор се отеже до ручанице. Тада се постави совра. Попа и Јова дигоше се дома. — Да ручамо! — рече Алекса. — Данас нећемо!... И нама је празник — рече попа.
— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. — Добрим свакад! И позва их у кућу. У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу.
Кад се и то сврши, Милош рече: — Дајте, децо, вечеру!... Совра се за часак препуни јелом. Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. — Ех, да је бог друкчије рекао!...
— Јесте поседали? — Јесмо. — Полази!... — заповеди старојко. Код куће је чекала опет постављена совра. Опет се јело и пило... Пушка опет пушци није дала издушити. Сунце се већ спусти на заранке.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га се то много к’о Совра гајдаша суша!
селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га се то много к’о Совра гајдаша суша!« — Он понесе само гајде, па кад га запитају: »Куда, Совро?« а он им вели: »Идем да окопам ку’руз!
одмах: »Дај Совру — вели — дај, дај десну руку нашу«, вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.
А и само срце друкчије се ражђипа кад Совра свира. А у колу је све било заљубљено; свак има своју па не дâ другом до ње, него се кољу к’о кере сваке недеље.
Тата је жедан, а и гости су!« вели раздрагани домаћин. — »Севај, Тино, у подрум по вино«, додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: »Сипај, Тино, кроз кецељац вино!
Били су лепи сватови. Сав ноблес тога места био је заступљен. Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.
Матавуљ, Симо - УСКОК
За нама ће једанак уђи оба дјевера, па остали сватови, онијем редом којим су ходили путом. Совра је постављена и посједају: у прочеље стари сват, с десне му стране кум, првијенац и барјактар и сви сватови, редом, а
Ручак је био прост, печене јагњетине, скорупа, сира и вина; совра бјеше у дворишту. Како ли се браственици зачудише кад по ручку бахну међу њих Мираш Цуца!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница. Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља... А комишиоци готово престали радити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
која се обавља пет пута на дан у одређено доба синђелија — службена исправа; синђел — свештеник у православној цркви совра (софра) — „низак округао сто за којим се јело садећи на душецима; сто, трпеза уопште“ субаша — помоћник или заменик
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сиромашном ђаку се „каткад чини“ да је небо „грдна совра мермерова“ по којој се котрљају звезде, метафорички виђене као „паре и дукати“, те враголасто прижељкује божји гнев
– ЂАЧКИ ЈАДИ МИЛАН КУЈУНЏИЋ АБЕРДАР Каткад ми се чини небо Грдна совра мермерова. А крај собе облачићи То су јата ђаволова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њему незнан добар јунак: „Нека има, незнана делијо; ако бог да и срећа јуначка, совра ће му у крв огрезнути, бога ми ћу њега објесити баш о вратим’ бијела Прилипа: давно ми је брата погубио, погубио Мусу
снизак — низак снимити — скинути совра — трпеза Сопоћани — манастир на извору Рашке, близу Новог Пазара, задужбина краља Уроша И, зидан од 1272. до 1276.