Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| Наравоученије Несогласије христјана подигло је Турчина; њихово согласије понизиће га. Неслога браће сатире и у срамоту их погружава, а блажена слога и јединодушије возвишава их и прослављава.
Христос спаситељ христјаном заповеда да просе од бога всеопште согласије и соједињеније у познању јединога преблагога бога творца, у правди, поштењу и добродјетељи.
Но ово је и нужно и возможно: да се сваком своје даје. И, на ови начин бива у нами совершена хармонија илити согласије сладчајше небесне музике.
Взајмно високопочитаније, согласије, непритворну љубов, верно дружество и сродство душе и срца, које она златоречива Еврипидова муса овако слатко поје: