Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али кад ко падне и поквари ногу, ил' разбије главу, ако ће и пијан бити, ту већ није до смеја, но до сожаљенија и помоћи. Грбаву, сакату и лишену ума смејати се, то је знак худа и неваљала воспитанија.
Али се наш сиромах зец овде тако срамоти да је достојан не само смеја и поруганија, него и крајњега сожаљенија. Не зато што је зец, ибо он као зец не само није за похужденије, но има у себи и такова качества и вредности које су
Заисто, крајњега, не велим посмејанија но сожаљенија достојан је человечески род! Колика зла страда од којих би сасвим свободан могао бити да је довољно паметан и праведан?
Такови није посмјејанија него сожаљенија достојан. Али, који би могли што познати, а за упорство и високоумије нећеду, они су достојни поруганија и осужденија:
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и сравњивајући ова места и људе с прекрасном но бедном варварском Албанијом, с колико дражим и милијим, толико већег сожаљенија достојнијим земљама, Сербијом, Босном и [Х]ерцеговином, уздисао сам и често горке проливао сузе, сам с собом говорећи: