Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки! Зато ниједан није калдрмисан, а није никада ни био.
Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са канаринкама.
И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда, али не јалова. као она на сокаку, него родна, која су
Ху! Та умал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мáма кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...
Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће, па све до пола сокака, — то, бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.
Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака. Псује истина свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније, тако и ради.
А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мáмом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају. Ни мáма у соби није могла чути тамбуру.
Поздравили су се, разуме се, хладно. Досад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица с пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!
— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,...да човек не може да изиђе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...
Увече тога дана знало је цело место, и лево и десно од Великог сокака приповедало се у свима кућама о том збитију. А заслуга за то припада гђици Габриели.
лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака. Кад су се вратили попови с пута (јер ниједан се није стрефио тада код куће), а оне обадве ударе у плач и тужбу, а
— ’Оће л’ кéра? — чу се са сокака глас. — Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока, и погледа на авлијска врата. — Госпоја Соко, ’оће л’ кера?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера.
Види се да нема ни у чем оскудице. У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на
Африка
Напуштам Суданце, да бих кроз невероватни сплет пустих сокака и дворишта, саплићући се о бусење с травом и упадајући у јендеке, дошао међ Бауле.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Претрча из једне куће у другу, као што сенке преко сокака претрчавају. Павле је могао да запази само вртлог сукања, око њених ногу.
Ујутру је, сад, цео Миргород мирисао на краве. Насред тог сокака, међутим, велики догађаји у Росији оставили су траг, који је био непролазан, а знак, да се човек труди да не заборави
Слуге поскакаше, да их смирују, а једна рота пехоте поче да потискује, на другој страни сокака, пред кућама, гомилу. Павле је видео само како пред њим Петар саже главу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ушавши у град, покушао сам да се мрачнијим улицама некако довучем до своје куће. Кад сам дошао до Шареног сокака, православна црква је избијала једанаест и четврт, али је морало бити више, јер Лука Црквењак никада није навијао сат
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду. Мисли се, па устане да види. Тек што на врата, а ето Шамике. — Добар дан, оче, ево ме! Љуби оца у руку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сасвим близу, иза плотова последњих сокака, учини им се да шећу безбројне, шарене сенке. Чист, плав свод, засут понегде облацима, који су постајали приметни тек
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Лавиринт калдрмисаних сокака плео се међу белим минаретима сасвим налик окамењеним млазевима воде. Негде су, грмећи, одлазили експресни возови, а
Све то хватало га је љигаво млаким пипцима и вукло некуда дубоко, у таму споредних сокака, низ степеништа за послугу оронулих господарских здања — сада мржњом издељеним заједничким становима — тамо, у лоше
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
чудили смо се сви који смо пратили: кокошка црна, таман кад је сандук спроћу пенџера био, излети напоље, па пр преко сокака. Ја сам одма казала да ће Устић Пелу узети, па тако је и било. ДЕВОЈКА: Па гледајте, тетка, и за мене.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Ја не знам у чему ти чест полажеш? СУЛТАНА: да ме којекакве несреће са сокака псују и руже, то је чест код тебе! ТРИФИЋ: Тебе јошт нико није обешчестио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПОКЛОН У броју седам Берек-сокака унука Перу продаје бака. Џабе га даје, старица вели, хитно је врло, бака се сели. Путује на југ.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Од невоље удариш средином, па посред блата... Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, и она застаде.
Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође. Она се насмеши неким болним осмехом, па му
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али судбина је спремала нешто друго. Отуд, од гробљанског сокака, зачу се клопарање кола, које се све брже примицало. Он није на то обратио пажњу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Откад коже биле па битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си пошао. Друго си ти дошао, ниси за коже. ЈОВИЦА: Ништа друго, него за коже!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Понеко воли да слуша кад киша млака Пуни ноћ (као да је ноћ дрвена каца). Ипак, смолничави глиб ораница и сокака Нормалног човека у прави очај баца. Нигде чисте стазе ни сувог ногоступа, Пљусак не помишља да стане, бар за сада!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бијеснога Бошњака, рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве,
А да га бог сачува: трула моста, подругљива госта; тесна сокака, бесна Бошњака; пса гарова, Турчина манова; сирова кијака из мрака; кратких гаћа, дугачких коприва; џандрљиве жене,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Лепе песме певаће вам мајка, а Турци ће опет као пшеницу да газе Србију... Из сокака с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу) четири пута или четири сокака.
Али, ако том улицом, која и данас има нешто од заборављеног, пустог сокака, без ваздуха и без неба, ипак пођете узбрдо, од Душанове, можда ћете осетити како вас додирује пријатна, мада некако
круг подудара са средиштем ове раскрснице која се некада звала Дорт-јол, што, на турском, значи четири пута или четири сокака и по којој је, доцније, цео крај на падини према Дунаву добио име.
и из малих, нечистих, у слузав кал и смрад заглибљених радњица, са месом и рибом, које су се низале једним од четири сокака, оним што је водио ка Дунаву (то је сада Дубровачка улица која наставља, до обале, Улицу Седмог јула), али и из неке
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
док се играо, да му је отац, штабовски трубач Јефрем Ресимић, иако ни часа није боловао, умро насред калдрме ивањичког сокака, недалеко од ракиџинице „Код Ужичанина“, где се бавио увек, пошто би плехани писак своје сјајне трубе, увезане зеленим
врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава у знојавим кошуљама; кад небо и брда потамне од јаре, а у баштама са клонулим главама, као
самога темеља, и доказује и убеђује колико год може И зна, док не увиди и сама шта је, те постиђена и љута жури преко сокака да се са Икетом, кога већ нема у кући, наплати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? — Како, зар је он... — Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега. Ти мислиш ја се шалим, кад што радим. Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. В Свиће зора.
Петровић, Растко - АФРИКА
Напуштам Суданце, да бих кроз невероватни сплет пустих сокака и дворишта, саплићући се о бусење с травом и упадајући у јендеке, дошао међ Бауле.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сјећа се младости, — баште мирисаве, И ђогата свога, и уских сокака, Гдје су цуре лаке из свих мушебака На њ бацале руже и зумбуле плаве...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал̓ сватови мало причекаше, стаде звека камена сокака, стаде звека, стаде отуд јека, ал̓ ето ти војводе Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од челика, а
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.
нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра оро на ћошку Шефтели-сокака. Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.
како лете, да се посатру, девојке на авлијска врата; понека се забатрга, па јој излети папуча или нанула чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој,
једино кроз капиџик у комшијску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити
Једнога дана, у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсне Мане из мрака и стаде пред њу.
Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшијски зидови пуни начичкани радознала света И све се то тресе од силна смеха, а највише се
и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!