Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Никакав шум нисам чула од његове опаклије или од опанака: пажљиво је корачио све сенком, помрчином, само да га у нашем сокаку не ухвате. Ниједно псето није залајало на њега... Чак у трећем скоку чуо се лавеж паса и глас његових гонитеља.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза
И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда, али не јалова. као она на сокаку, него родна, која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.
обучена, је ли блеђа или руменија него радним даном — све се то почело да посматра у цркви, а довршило у порти или на сокаку.
Ху! Та умал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мáма кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...
»Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта! Та тâ би, каква је, и осванула на сокаку. Да ми није жао момка, баш би’ га питала мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да
неко решето пред кућу, па се сетили ту да решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на »Тиса-парту« тако
— Па шта су ти се завезала уста кад их имаш, фала богу, па да им кажеш да ваљда још неко седи у овом сокаку? — А да шта сам него то урадила! Па мислиш да ми је штогођ помогло?
како нам свима смета и прави ларму по сокаку. Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлôг.
А, то се не сме више тако оставити ни трпити. — А, па видећеш само сутра! И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку. Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.
! — Има то што није миран сокак од нахтмузике. Све трешти од неких трумбета. — Па зар је само моја кућа у сокаку?!! — Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?! — Та каква је ћорава садашња младеж, и зашто као и не?
— Па поп Спира! — Поп Спира! Ју, жалосна, а зашто?! — Па због младожење... господина Пере. — Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био...
! — О, жено, жено, часни те!... А како... ха-ха-ха! — Срећа те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о... ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!... Но, лепа парада! — Бо’ме!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Како је српско глава преварила греческо мудрост. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈУЦА, БИВШИ ЈУЦА: Знате шта је ново на сокаку? Кир Дима банкротирао. ЈАЊА: Што, море, што? ЈУЦА: Ено запечатили му дућан. ЈАЊА: Кирије имон! Десет иљада форинта!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гроздин је стајао чело његове главе и рече му да га један официр тражи. Ено га у колима, на сокаку. Павле онда изиђе, онако неумивен, хладан од звездане ноћи и виде, у кочијама, које су стајале пред кућом, чизме.
Команда у Миргороду, у то доба, била је на главном сокаку, који је био прав и дуг, а сав у липама и багрењу, под којим се ређао низ дрвених, шарених, кућа, у ладолежу и
Топови су грували негде, иза варошице. Команде су одјекивале на сокаку. Хусари појахаше уз лупу бубњева и песму. Костјурин се, код кола, праштао, од Бибикова и Гљебова.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. Узме му из руке писмо. — Ко ти је дао то писмо? — Један човек на сокаку. — Иди у шталу. Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо. Пренеразио се. Од љутине не зна шта да ради.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора, па био он шегрт, калфа или сам газда, и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
) ХАСАНАГИНИЦА: Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
он пропивши се све попио и проћердао, тако да никаквих других хаљина није имао осим једног ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао и некаке старе капетине кроз коју му је перчин био пропао.
Једанпут срете га турски цар на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо попио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на
Кмет понесе тукца аги, па кад је нанио тукца кроз варош, сусрете кадију на сокаку. Кадији се допане тукац, па облети некако кмета да му прода тукца.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Ето мрзи ме. НИКОЛА: Та иди, дртино, еј, куку леле! 10. ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Какав је то аларм на сокаку? МАКСИМ: Какав аларм? ЈЕВРЕМ: Опколили људи кућу, као да ће на јуриш да је узму. МАКСИМ (гледи кроз прозор).
ЉУБА (весела): Ју! Идем одма да јавим Пијади. СТАНИЈА: Како би девојка испрошена ишла по сокаку? ЉУБА: Па то је ништа. СТАНИЈА: Куку, ништа? Девојку испрошену да гледа свет. Имаш ли ти памет, кјерко?
Јелте, мајко. СТАНИЈА: Ама, кажи ми, кјерко, зашто то носиш? ПИЈАДА: Срамота је ици по сокаку и у визиту без рукавица. СТАНИЈА: Кад је јошт било срамота ићи, ка што је бог реко. ПИЈАДА: Па засто не идемо боси?
ПИЈАДА: Е, срамота, да. СТАНИЈА: Јес’, ви немате срамоту. Ајде, да скинем ја мараму с главе, па да идем по сокаку. ПИЈАДА (смеје се): Ала би била велика срамота! СТАНИЈА: Што, тебе то није ништа?
— Филозофи, страшнн зверови! Кудрава коса, нечисте аљине, набрано чело, пак ето ти филозофа. Али мора и бројанице по сокаку да носи. Дакако! Ко ће друкчије у стању бити мислити?!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку, унучић Пера продаје баку. За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда се разиђоше, поседаше поред празних кара и весело запеваше: Кад те видим на сокаку познајем те по кораку... Командир ме затим позва да се спремим за осматрачницу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони... Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.
Не види се ништа!... Да није то капља ?... Ах, да седнем у ово жбуње... И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263. Престајаћу боса на сокаку, Дико моја, на твојем опанку. 264. Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МЛАДЕН (наставља): Вичу људи, вичу деца, виче народ, вичу пандури, сви вичу. У кафанама, на сокаку, по дућанима, свуд се скупио свет, пуно народа, па неки вичу а понеки и шапћу у гомилицама.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
пропивши се све попио и проћердао, тако, да никаких других хаљина није имао, осим једнога ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао.
Један пут срете га Турски цар на сокаку пијана, и стане га карати, Што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” А ко је гди читао да је благочини и светонаравни апостол наг по сокаку трчао, како су они чинили који су апостолске речи накриво и лудо толковали?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
носи име доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на тргу се смењују безмерја заковитланих, узнемирених светлости а кнез
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад је то видио, од жалости не зна шта ће, већ узô сикиру па од те вишње направи велику батину, и свако јутро трчи по сокаку па млати с њом по витру. Млати он по сокаку први дан, други дан, па и трећи дан.
Млати он по сокаку први дан, други дан, па и трећи дан. Син мисли: смириће се; ал̓ кад је ту већ прошла и недиља, а отац свако јутро
Ову вишњу сам најбоље волио и највише тимарио, па ми се она осушила — је л̓ је то право? Синко, ја тражим правду по сокаку, и зато млатим с вишњовцом да она дрекне, ако је ударим.
он, пропивши се, све попио и проћердао, тако да никаких других хаљина није имао осим једног ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао.
Једанпут срете га турски цар на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам већ питао. ЕВИЦА: О, шта ће ти, богати, та кућа, гди ћемо држати марву, краве и другу живину? Боље и у сокаку, само да је пространа. ВАСИЛИЈЕ: Није него јошт штогод! Сад ће се госпођа од дванаест иљада с марвом забављати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чујете ли како банда По сокаку лепо туче, Да навести карневал И весели ноћас бал? Дајте брже корпу цвећа И четири огледала, И воштаних девет
Она јест тако звјерообразна и неукротима, да јеја ноги у дому својем заостати не могут. — Сад јест на пољу, сад на сокаку, и на нејаком шетању (шпациру) находитсја, јест на видимих мјестах и улицах града.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
па ће родити (ГЗМ, 20, 1908, 348). Смиље се у поезији обично везује са босиљем или ковиљем. Смиље које »ниче по сокаку« је песнички αδύνατον ‹= оно што не може бити› (Петрин., 1, 208). СМОКВА Феіге (фіцуѕ царіца). Смоква.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да пукне човек од смеја... Мјау! Буп! Мјау! Буп! А на сокаку се кревеље неке фукарске мачкице, и мисле да је на гос-Тошином балкону рај!
У Јуден-сокаку, напротив, владао је стално шуман живот. Зујало је просто од отварања и затварања капија; зујало од радости што има
Суботом, лети, зими, у Јуден-сокаку је дечје царство, дечји састанци и забаве. Један од два Јеврејина адвоката врло је учен човек, чита пророке на
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
видећи себе овако еквипирата, и сумњати почне да л’ је то онај исти Роман који је малопре с расцветаним туром по сокаку одио; но кад се сам поименце повиче, кад се за нос увати и осети да га боли као и пређе, увери се да је он онај исти
На свадби и на даћи, на сокаку и на сонмишчу, а и у цркви она се указује; објављује шта се којегди случило, лаже и домеће, да би јој повест
Каже у колико је сати сека Јуца сама по сокаку увече одила, и рат или мир по свом начину уређује и прави. Њини су служитељи новинари, писмописци пасквиланти, и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У засједи цуре чекале су момке: Нанула се клепет чуо по сокаку, Падале су груде по сваком јунаку, Уз дрхтави смијех и радости громке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ништа му не бијаше нахудила. СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ »На сокаку видео сам велике Артемиде богиње, њезину главу у руци некога просјака, где продаваше...
О здању ли какву, о који миљкови и о мирази имате међу се разговор — не брани се то, ама дома, на сокаку, у дућани, у барбирница, а не ту!
Него и који вас зна књигу а и има је код своје му куће, доста пут воли узалуд седити дома или зурити на сокаку него ли да узме у руке књижицу те шњоме се разговара.
Побожне и богомолице да сте, а не подшмугле веверице. Не подзирите ви по сокаку људи, ни мазлице чије будите, кроме својих вам мужева, опаднице и гласоноше у дому ли мршталице, да нисте.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се просуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирне гледаоце.
баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсне Мане из мрака и стаде пред њу. Васка се измаче уплашено у страну. — Леле, Васке, пази си!
И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџијске кћери!