Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Велика извина. Човек, и болест у човеку, то су два човека. За болешљиву а бистру децу важи то исто. Отац Сокин се и сам трудио око детета, а молио је и домаћег лекара — не Равноселца — да се труди око стармале и плахе девојчице.
А већ да ће „попа доћи да потсече језик”, била је колико стара толико узалудна претња. Отац Сокин, господин-Васа, био је поседник највеће и најмодерније колоније радње и у месту и у целој околини.
лекар обећавао да ће све то са узревањем девојчице, с новим интересима, нестати само од себе; најзад, ињоривати став Сокин у главном проблему. Није било лако госпа-Јелки. Није било лако ни Соки.
— „А хоће ли сад господин-Васа поклонити Сокин мираз?” — Жене се погледаше, као оно мушкарци кад на седници тек запитају: Има ли ко да гласа против?