Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка, живи регистар за све и свачије наслеђене и стечене способности, пошто се прочује нешто из Сокине родитељске куће, говорила би: „Љуто дериште, као и покојна мати јој...
Такозвани мутни дани залазили су, наравно, и у кућу — да кажемо слутљиво, као Сока — залазили су и у кућу Сокине мајке. Прво: туберкулоза господин-Васина стално је забрињавала; имао је он тешких часова и ноћи болесничких.
Чим се господин-Васа јаче закашље, Сокине се очи напуне сузама. Кад истрчи пред њега у двориште, и узме му руку, стеже је као да је то само сада и само за два,
Но, све у свему, кућа је ипак прилично добро смиривала Соку, или бар добро крила од паланке Сокине испаде и расположења.
— „А кад си већ потегнула реч: Шта је сада са тестаментом прве жене господин-Васине, Сокине матере? Она је одредила нарочито располагање с њеном кућом и виноградом за случај женидбе господин-Васине, или смрти