Употреба речи сокић у књижевним делима


Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски писар Јовица Јерковић Сима Сокић Срета Први грађанин Други грађанин Трећи грађанин Говорник из народа Младен, покућар Јевремов Кафански

ДАНИЦА: Ух, саксије у кујну!... Неко куца. Извол'те! ИИ СИМА СОКИЋ ПРЕЂАШЊИ СИМА (улази на средња врата): Добар дан желим. ПАВКА: Добар дан. СИМА: Је ли господин код куће?

Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико! И да је зашто, него ни за што! Реци му: долазио Сима Сокић, онај што га гониш због жене... ПАВКА: (изненади се): Због жене?... (Прекрсти се.

што је залутао био код вас кад ме је једанпут тражио... тужио сам га због жене. ПАВКА (досећа се): Канда Сима Сокић. ИВКОВИЋ: Да. Тај им је сад највећи агитатор и натуткали га те какве све гадости не говори.

ЈЕВРЕМ: Какве плакате? СЕКУЛИЋ: Па оне што смо штампали са потписом Симе Сокића? Знаш, што сам ти говорио да Сима Сокић објављује да му је Ивковић преотео жену? ЈЕВРЕМ (буни се): Какву жену? СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића.

На част странци која ће се и таквом перјаницом закитити! Сима Сокић”. ЈЕВРЕМ: Ух, побогу брате, наружисте грдно човека! СРЕТА: Наружисмо, дабоме.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности