Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.
’ Ја му на то одговорим сасвим весело, да смо и’ отерали чак у Соко и Ужице, а неке чак преко Дрине. — ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’
Немци поузимаше градове, као: Шабац, Београд, Смедерево, и тукоше Соко, куће попалише, али град узети не могоше. Кад су Немци Београд тукли, онда је мој отац Алекса са 700 момака између
(Заборавио сам казати, да су Турци Ваљевци, одма како су кнезови посечени, своје жене и децу одселили у градове, у Соко и Ужице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. Станко се окуражи. Поносит као соко, погледа око себе, па рече: — Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама. Станко приђе пању. Махну двапут рукама и..
Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко. Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. На прагу их дочека Милош гологлав.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КРИЛА Летети, летети, летети високо, Незнаном простору као старом другу, Витлати се као омађијан соко, И умрети, сјајан, у сунчаном кругу. Чути само замах свој у просторима — Музику свог крила!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео
” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— чу се са сокака глас. — Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока, и погледа на авлијска врата. — Госпоја Соко, ’оће л’ кера? — чу се и по други пут глас, и гђа Сока позна глас Габриелин. — Неће, неће!... На ланцу је под амбаром.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. Седну, па господар Софра започне: — Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. — Па говорите шта сте ради.
Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. — Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.
Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела.
Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. — Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо.
— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пре
Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. Приликом заподене разговор. — Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! — Шта? — Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, 1254) — Ђе је сова излегла сокола? (Вук, 1187) — Из вране што испане, тешко соко постане. (Вук, бр. 1597) — Од зле птице — зло и пиле. (М. М., 1973) — Од (добре је) кобиле и ждријебе (добро).
(Вук, бр. 3440) — Смрдљиво буре најбоље вино поквари. (Вук, бр. 5023) — У брдима се соко леже. (Вук, бр. 222) — Ако се јела из малена не гоји, грбава нарасте. (М. М.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сад кнез нема у дому од мушкијех главах нâко једно увуче у колијевци!... Ала је стари соко охронуо, потавнио, јадник!
Ту је предњачио Јоко Драгов... Крцун објасни Јанку: — То је, знаш, био старији син кнежев, соко какав се ријетко рађа! — Соко, богме! — настави Стево.
Крцун објасни Јанку: — То је, знаш, био старији син кнежев, соко какав се ријетко рађа! — Соко, богме! — настави Стево.
Стари барјактар, пољубивши се с њим, викну: — Виђи ђавола, ђетињег, виђи га само у нашким хаљинама! Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кликни, брате, кô што чини соко, Испи чашу да т' засузи око, Ох тако се за Марком јадује, Таком сузом он се оплакује.
Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по
Оде коло, оде цела лупа, Ви стојите око мене скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без
како навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на довату лежи.
дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење високо — Баш се види где царује соко. Та соко је кâ му отац био, Што му красно име оставио, Баш кâ таком приликује тићу — Њега зову Гојко Змајевићу.
Та соко је кâ му отац био, Што му красно име оставио, Баш кâ таком приликује тићу — Њега зову Гојко Змајевићу. Јутрос рано
Угледала жестока Туркиња, Угледала краснога Србиња, Угледала и запе јој око, Ал' и јесте Радивоје соко, Баш је мало такових јунака И у Срба, камол' у Турака.
Ено шеће из горице соко, Око њега оно пусто перје, Дваест друга, дваест златних пера, Сваком вјера тврђа од камена, Њима вије, њима Милун
Тад је узе мртву по сриједи, Па се вуче по тврдом камену, Кано соко кад покрха крила, Довуче се до накрај бездана, Па са Фатом у њега се сруши.
(ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) Неверни Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге.
77. Кад га види, тада живи, Тад јој јарно сунце сјаје. Ал' наш ето соко сиви Није за њу да не аје, Ма за жену, што би лагô, Не би је занаго. 78.
Шта ће соко без свог крила, Моје срећа сапалила, Јест крваво перје било, Ма је опет моје било — А једино што остаде, Што ми
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
не дај! А Хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ако је до штедње, уштедићемо с друге стране. МАКСИМ: Тешко мени и мојој уштеди! Чујеш, Соко, немој се шалити с балом. СОФИЈА: Иди, бога ти, зар ћемо ми бити осим свију људи.
Али да не мислите да говорим у ветар, показаћу се сасвим умиљат. (Виче): Соко, о Соко! 5. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ. СОФИЈА: Ево ме, Максо, шта ме зовеш?
Али да не мислите да говорим у ветар, показаћу се сасвим умиљат. (Виче): Соко, о Соко! 5. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ. СОФИЈА: Ево ме, Максо, шта ме зовеш?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава! 27. Соко лети високо, Крила држи широко, Под крила му девојка. 28.
Вишњи! Вишњи! разбери ме! Сним ли санак, или видим: Јели оно млад на коња, Ал’ је оно сиви соко. Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље!
Ах! сатвори ово море У зелено равно поље! У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња, Рећи ћу му:
74. Иде соко, води соколицу; Влаго мајци - златна су јој крила. 75. Лијепо л’ је низ поље гледати Жуту дуњу међу листовима И
Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и
Други јој вели: “Моје је грожђе“. А трећи вели: “Моја је Јана“. 172. Долети соко из Босне, Ђевојци паде на раме, Питала га је ђевојка: “Соколе сиви пернати! Какви је алдет у Босни?
Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?“ Ђевојци соко говори: “Добар је адет у Босни; Добри су момци Бошњаци; Поздравио те твој драги: Да му ти идеш на свадбу.
“ 190. Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
шљуке, пингвини И чешљугари, који живе у Кини, Зелене жуне, креје, славуји Од којих пропланак ко клавир бруји, Соко и јастреб, учена сова Која зна осам хиљада слова, Десет врабаца, три сенице И гњурац из јаза крај
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и
Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма тијела како
Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма тијела како ватра жива.
СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма тијела како ватра жива.
Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару. Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Знао, те добро!... Бјеше као иједан Црногорац! Погинуо је млад на Чеву...“ „Бјеше, валај, соко сиви!“ потврдише она тројица, старији. „Пејо наш“, настави момче, „није имао бољега пријатеља. Бјеху врсници.
“ „Добро!“ одговори Јанко. „Црногорац! Богами!“ рече Спасоје, усхићен. „Чули га како рече: добро!“ „Ама соко, чоче!“ прихвати Озринић. „Рекао сам вам пријед па и сад, као да је међу нама никао, и то један од побољијех!
“ прихвати Озринић. „Рекао сам вам пријед па и сад, као да је међу нама никао, и то један од побољијех!“ „А да није соко не би ни улетио амо“, прихвати други. „Некате! заглушисмо га!“ рече сердар, узврћући му једнако косу.
Три су, вели, жива умакла, а тридесет их наши посјекоше. Сам бег Адумовић, соко сиви, посјече шесторо влашади! Неко згодно момче, из Фоче родом, посјече и оно четири главе, ама погибе кукала му
Јанко мој!“ Људи, у чуду, потекоше к њему. Али Пејо, стари соко, прибра се у час, пак се исправи, те блиједим лицем и гласом што је мало дрхтао, рече: „Опростите, браћо, заборавих
А што, је ли овако, браћо?“ „Јест, богами!“ рекоше сви у глас. „Соко људски, брате!“ настави Милић. „Ето и ономадне, пред погибију, посјекао је двије главе живе и’ако што их нехће
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Срећан уранак, миран данак! Срећна уранка, а бољег вазданка! С тијем се поносио ко соко висином, риба дубином, зец брзином и видра мудрином! С тобом се браћа поносила!
Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило. Ћути као риба. Ћути у добру као буба на дудову листу.
Смоква, Локва, Дивиња; Потркушо девојко! 3 Ој Јоване, кордоване, Сви су коњи копитари, И орлови соколови; Соко паде на ливаде, Са ливаде на тарабе: Тарабе се поломише, Турске куће оборише; — Елем, Белем Бербаутан-орашћин!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
не дај!” а хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу. — Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола! Први пут к нама на посило, а Јерковићу? Ама баш липо, ама баш добро! Добро дошли! Сидајте!...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дивна беше, сјајна беше, рајски беше цвет, Превари се соко сиви, чаром обузет. Оста соко у опсени голубичиној, Дуго није побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва,
Дивна беше, сјајна беше, рајски беше цвет, Превари се соко сиви, чаром обузет. Оста соко у опсени голубичиној, Дуго није побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва, даде им се срест' Ал' за побру
А голупче бегат' стаде, непознат јој лик. Перје му је сагорело милујући плам: Милујући у три душе, оста соко сам! Л. Костић XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА Ужежи, ћерко, кандило! Потпали жута тамјана!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
не дај! А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевом сину у руке.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Могила расте и никада соко Дићи се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог рзања, С крвавог кљуна што
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћу само три примера. Кад лепа Тодора захвата воду, вода моми канда сама креће у сусрет, а над њом соко крилима маше или, још лепше, веје: Лепа Тода на воду дооди, Сама гу се вода заваћаше. Више Тоде сив сокол вејаше.
– Не бој се, ћерко, не бој се! Не ти је магла на главу. Не дај ме, мајко, не дај ме! Паде ми соко на руку. – Не бој се, ћерко, не бој се! Не ти је соко на руку. Но ти је прстен на руку.
Не дај ме, мајко, не дај ме! Паде ми соко на руку. – Не бој се, ћерко, не бој се! Не ти је соко на руку. Но ти је прстен на руку. Не дај ме, стара, не дај ме! Паде ми змија на ноге. – Не бој се, душо, не бој се!
У оквирном су делу соко, градска врата и девојка вратарица, а у средишњем су делу сунце, месец и звезде у које је девојка одевена: Високо се
градска врата и девојка вратарица, а у средишњем су делу сунце, месец и звезде у које је девојка одевена: Високо се соко вије, Још су виша граду врата; Анђа им је капиџија: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама
А имају подједнако три стиха и три мотива или слике. У оквирном су делу соко на небу, висока градска врата и жена која их чува.
Рецимо у песми „Девојка на градским вратима“, у другом издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата угледа; Ал на врати девојка; У средишњем су делу
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Управо као поручен за строга буљугбашу и, у исто време, за отмена царска измећара. Соко. Али наступа кроз светину некако поткошено, без снаге и воле.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мој Стеване, наш соколе, Сећам ти се младих струја: Соко ј’ постô од голуба, Од голуба и славуја. А сад соко у гроб паде, А наша се крила ломе, — Косовска је пустолина
Мој Стеване, наш соколе, Сећам ти се младих струја: Соко ј’ постô од голуба, Од голуба и славуја. А сад соко у гроб паде, А наша се крила ломе, — Косовска је пустолина Сад у срцу моме.
душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне; Камен нема воду дати, Па се соко жеђу пати. Ил’ обрне неродица, Гора Црна Нема зрна, И ма да јој мало треба, Ни толико нема хлеба.
Ал’ кроз руку женску, нежну Црногорска крвца бије, — Мушка, јака рука пуна ј’ Руске крви најнежније. Верио се соко руски Са србињском соколицом, Верио се Петар кнеже С кнегињицом са Милицом.
Кад сви скачу као јарци, Немој ни ти бити јање: А кад видиш да се смеју, Удри и ти у смејање. Кад ђаволу кажу: соко! А соколу кажу: ђаво! Немој ни ти друкче рећи, Па ће свима бити право.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Љубићу те, све овако — Бог ми срца дао — Као голуб, ил’ као соко, Кад би љубит’ знао. Певаћу ти нежне песме, Да се топи цвет, Ил’ ако ћеш песме тужне Да задршће свет.
А севне ли и замагли И загрми бој, Показ’ћу ти да сам и ту Соко бранић твој. Љуби мене љубованко, Нек нам срећа сја, Ако не знаш шта је љубав, Учићу те ја.
“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви, Она ти се прва јави: „Добро јутро, још смо живи! Од јесени до јесени, Од пролећа до пролећа, Од дан’ на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Па кад се крај Каменице спустимо, ето Славонског, Којим се Срем поноси, Гибралтара, Петроварадина, гди, као што соко са стене На ловца изван домашаја гледи, Гледи на Дунав и шајке по њему, и топу се руга. (в.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Вјере ми, господару, није ни вријеме да би ни добра донијело... Жље, господару, жље! Пре неђе соко ти сломи десно крило, а послије ти липса најваљастији хат — за којега још покојни Иван-бег кажеваше да је од пасме
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Никако није могао наћи згодно место, па зато пусти сокола, и где соко падне, да га ту сеје. Соко падне на ову градину, и Тројан »својом руком« ту засади л. (»ћетен«).
Никако није могао наћи згодно место, па зато пусти сокола, и где соко падне, да га ту сеје. Соко падне на ову градину, и Тројан »својом руком« ту засади л. (»ћетен«).
Ћипико, Иво - Пауци
—Чула сам, — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим ... Прави соко! И сврнух с пута да ти то кажем ... —Што неће од оваквога оца!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
нова копља са блештавим врховима, нове мачеве оштрих сечива, дуге углачане штитове на којима је насликан његов грб (соко на плавом пољу), све је то он данас изделио.
Андрија Гриваљ, сав у зноју, галопира а да га не подстичем, радостан што смо ја, он и соко Гром, после два месеца најзад изашли из Куле. Грива ме перлија. Копита пљуште по меканој земљи моравских ливада.
Него: соколара Андрију, сокола Андрију. Ево, госпо, твој млади јуноша, твој соко, витез твој, тутњи ливадом као змај, у грчу је, јури... Артемије Игуман Макарије се опоравио.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ЉУБИЧИЦА (ИВ) ЂУРА ЈАКШИЋ Рањен соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко најлепши сан, Пуна миља и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једаред, мала сплеткара додаде и ово: — Била јуче код маме госпојица Ната, и питала за твог тату и за тебе. Је ли, Соко, је л' и она хтела да се уда за твог тату кад је био удовац? — Хтела је! И још је хтела и госпојица Савета, и она...
— И ја бих волела да сам скитница — барјачи Сока обема рукама. — Ти си госпојица, Соко — тумачи Мија — али да знаш да међу скитницама има и женских, жена и девојака, каже Радован.
Сока је тачно поновила тај несмисао, и слатко се насмејала. — Не смеј се, Соко, сад кад знаш оно што онда ниси знала — каже учитељ. Сока поче да плаче.
Изашла је за Соком, и после десетак минута је наговорила, или намолила, да одмах иде и оцу се извини. — Што пре, Соко. Ти си паметно дете и знаш да си оца увредила, и да он то није заслужио. Имаш оца какав се ретко има...
Ти си паметно дете и знаш да си оца увредила, и да он то није заслужио. Имаш оца какав се ретко има... чувај га, Соко, и воли га. — Помирили су се брзо, и некако сви троје, што је опет љутило Соку.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја ћу се онда као соко дичити, јер ћу награду добити: »Ах, ала је ова књига лепа!« или: »Тај човек добро ради!« — Шта осећам, или снивам,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е, од Ветреника, још даље налево, пружа се Катунац и Гривица, према којима је Добро Поље. А од Гривице лево је Соко. То ти са Кожуха треба све да видиш... — Јест. — А од Сокола настаје даље кајмакчалански масив.
То ти са Кожуха треба све да видиш... — Јест. — А од Сокола настаје даље кајмакчалански масив. Соко се диже као какав бедем и он ти заклања даљи видик.
Сад да вам објасним која се места, управо положаји, налазе на хоризонталној пречаги. На крајњем десном крилу је Соко. Овај положај не припада управо кајмакчаланском масиву, али га помињем да би се ухватила веза.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Пред њиме, његов га соко разговара: ”Не буди тужан, господару; нисмо ни на небу, ни на земљи. ”И пловићемо дуго овако; видиш ли!
! ... На високој планини бор зелен. То није ни велика шума, ни широка пољана, Ни оборен храст, ни мртви орао; Соко робује вољно уз везаног господара. ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ Ај! ај! ај!
Претрчали коњ што му је још остало да умре, Да ли разумеш: док им се зуби клате? А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао?
Претрчали коњ што му је још остало да умре, Да ли разумеш: док им се зуби клате? А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао?
А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао? Сви корачају они данас испод јесењег неба као испод
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку... кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга.
Кад Србину буде за невољу, у тебе се по соко излеже, те Србину буде у помоћи. Весели се, Милошева мајко, ти која си Милоша родила! Весели се, Поцерац-Милошу!
(Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он
То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу од Богородице... (Пропаст царства српскога) М
бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница. Између разних општих места посебан значај има тзв. епско понављање.
да је коме погледати било: кад удари у катане Марко, како соко међу голубове: што погуби сабљом окованом, што погази Шарцем од мејдана, што подави у тихом дунаву.
се дибу и кадифу, поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се један српски соко, па посједе ђога од мегдана, — одмах пође, у тазбину дође, у тазбину, у била Крушевца, ђе одскоро царство постануло; а
пушти, од прве га обранити шћаше; бог поможе Страхинићу бану, има ђога коња од мегдана: како копље на планини звизну, соко ђого паде на кољена, изнад њега копље прелетио, ударило о камен студени, натроје се копље саломило: до јабуке и до
17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он
То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу Од Богородице, — однесе је цару на Косово, сп
— докле гође један тецијаше; још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке, као соко тице голубове. Ђе огрезну крвца до кољена, Ту погибе Бановић Страхиња.
везир својега сокола да увати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, већ се диже небу под облаке; соко паде на јелу зелену.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Један уз другога, сасвим у миру, ту су стајали зец и тигар, корњача и соко, славуј и коњ, Био је ту чак и један планински орао прорешетан гелером, али поред свега тога он је и даље весело ширио