Употреба речи сокове у књижевним делима


Африка

онда се враћам истим путем, размичући грање и папрати, које ми превлачи преко лица своју загушну смолу, своје лепљиве сокове и паучину пуну инсеката.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Отац као да је исисавао последње сокове из овлажене чачкалице која му се попут клатна шетала с краја на крај усана. Лист зелене салате набоден на виљушку

Ето, то је живот: гладни — узимаћемо храну, жлезде ће лучити неке своје непознате сокове, варићемо последњу вечеру и док будемо лежали мртви.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Лежи, у трави, као насукан брод. Из дебла, ослоњеног на бокове, Цветови пију последње сокове, А кад га изнуре, сјајне латице Почну се гасити, као ватрице.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сунце је то јаче гријало врх распуштенијех стихија. Кад оне малакши, оно још жешће пригриј те подој пупове а повлачи сокове и мезгу. Ршум поново завитлај, те разагни сунчане зраке. Тако је бивало на измјену.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

К'о дрвеће и моја душа пупи, И са блаженством сан стварања снива. О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива! Св.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Овде је математичка наука постала жртвом друге једне науке, медицине. Лекари лакомислено трошкаре драгоцене животне сокове једнога Лагранжа, па ипак је он више створио но иједан други математичар“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Она ће црпсти своје сокове и своју истинитост одатле што ће, као и све друге, раније човјекове шимере, као и сва човјекова божанства, бити

Петровић, Растко - АФРИКА

онда се враћам истим путем, размичући грање и папрати, које ми превлачи преко лица своју загушну смолу, своје лепљиве сокове и паучину пуну инсеката.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

кожица У благом млеку хране тражила, Прегорела би дојке обадве, На своје груди злобно сипајућ Отровног биља горке сокове, На таки начин да те умори, Да викне после тугом лажљивом: „Ох, куку мене, сêди војводо!

бих је, Кад би ми вери додат умео: Да грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити... Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

И то! О, крви моје капљо нечиста! Тренута грешног створе наказни! Где ми домеша прве младости, Љубављу прве вреле сокове? У Турке зар?... За Турке зар?... Али — Можда се деца нису турчила? Можда су Турци?... — Гром и пакао?...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Могла би то бити прилика за Лауша. Ти калуђери су учени, познају својства биља, из трава извлаче сокове, истерују болест из тела. Прохор Лечи додиром!

То бреме нема стварну тежину, душа му се бори са невидљивим, јер не кроти му она више полуделе телесне сокове, нити немире. Он осећа неки потмули бол, а не зна откуда долази.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кô сјај што јутром небеса га пију Она је топла, и она ће дати Сокове свјеже да те вјером грију. Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности