Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци. Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Избор је одмах пао на Мијата Видића, соколара. Он је све оно што се тражило имао у претераном сувишку, па није имало никакве потребе ићи даље од њега. Глуп?
Зар је могуће да је баш мене, између стотине других, изабрала? Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“. Тако: Андрију, соколара Андрију.
Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“. Тако: Андрију, соколара Андрију. Андрија још нема браде ни бркова нити иједан подвиг о коме би гуслари појали.
на њега за тренутак упери свој поглед, зна она све његове тајне боли, јер зашто би иначе рекла: Марице, доведи ми соколара Андрију. Боже, како ли сам само претрнуо кад је наишла и како су ми се ноге одсекле. Зар сам упамтио шта ми је рекла?
Образ ми гори од њеног даха и што год га ветар више брије и хлади, све је врелији. Рекла је: „Доведи ми соколара Андрију“. Није рекла: доведи ми, Марице, оног момчића. Него: соколара Андрију, сокола Андрију.
Рекла је: „Доведи ми соколара Андрију“. Није рекла: доведи ми, Марице, оног момчића. Него: соколара Андрију, сокола Андрију. Ево, госпо, твој млади јуноша, твој соко, витез твој, тутњи ливадом као змај, у грчу је, јури.
Дадара Зашто је Јелена позвала к себи соколара Андрију и зашто је овај одмах изашао из Куле? Куда је одјахао? Никанор Опет сам под сводовима Митровачке пећине.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Појури аутомобил носећи на себи четири соколара раздражена. Баража је гађала у небо да би спречила улазак птицама: Око града тако је зид од ватре, динамита и