Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко и трже белокорац. Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским. И дотле се лила крв, али се сад проли. Наста забуна међу Турцима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку. Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ЛОВУ У свако доба зоре летње да су спремни соколи и хртови, кад цар усхте с властелом да лови, да се крене још за росе и хлада докле нису утве златокриле на језеру
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
свога што се држи доре; Али није ни коњицу боље, Обоје су однекуд с невоље, Газили су негде огањ живи, Па с' соколи опалили сиви. Право коњик ка Милети краче, А он скочи: „Откуда, јуначе?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Купајте се, смрàдићи, нека прште капљице! (Босиљкови цвàтићи потрусили шафољ су.) - Брже, брже, соколи пожурује отац нас - служба рано почиње! Морамо се прокрасти: да не чују ỳ школи да сте били ỳ цркви.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Цела варош, кажем, изашла је за дочек: девојке, соколи, деца, музика, корпорације, цилиндери, сва Салајка, полицајци у мађарској униформи и сељаци из богате околине; и
А тада, срчано и као подмлађено, као да наједанпут све оживе, дочекаше ову коњицу узвицима: „Живела коњица! Здраво, соколи наши!
“ Почео је Јаћим и са тротоара већ да силази, барјацима разним да притрчава па да их целива, дечицу да грли, бодри и соколи, а сав је већ расходован, и чакшире му пругасте откопчане, и зној му лије низ образе, и неупаљена цигарета, коју
све и свршило на тим сентименталним сузама, да је некако са Босном једанпут засвагда свршено било, али јест, босански соколи тек сад наилазе, и што више наилазе босански соколи, све се више Јаћим кида и обара и обада, и, већ нема шта, виде сви
са Босном једанпут засвагда свршено било, али јест, босански соколи тек сад наилазе, и што више наилазе босански соколи, све се више Јаћим кида и обара и обада, и, већ нема шта, виде сви већ унаоколо да је он у тешку душевну кризу запао и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. — Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Облак баца и сенке и мраке Да нахуди богоданом сјају — Ал’ соколи ум’у кроз облаке: По томе се соколи познају. Чиста речца духа искрњега Нек’ кâ муња облачину пара Тако с’ ђетић
Облак баца и сенке и мраке Да нахуди богоданом сјају — Ал’ соколи ум’у кроз облаке: По томе се соколи познају. Чиста речца духа искрњега Нек’ кâ муња облачину пара Тако с’ ђетић доба негдањега С омладином својом
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Разведри му се лице. — Јеси ли се уплашио, мали? — Ти се, синко, ништа не бој. Твој је бак стари мејданџија — соколи га један чичица. — Не бојим се ја, вала, ништа! — вели Лујо поуздано.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље удаљене. Зелене и плаве боје гора и стена са прстију
“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље удаљене. Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате А са Азије
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Говоре соколи, гаврани, коњи, па чак н мртве људске главе. То је остатак из прастарих времена кад је човек свему око себе приписивао
Што ће, Јово, твоји б̓јели двори? Што ће, Јово, твоји врани коњи, врани коњи и сиви соколи? Што ће, Јово, твоје пусто благо? Што ће, Јово, твоја вјерна љуба? Што ће, Јово, твоја стара мајка?
поврати, па мртвачким проговара гласом: „Сријем земља стећ ће господара — ил̓ бољега, или ће горега; моји коњи и сиви соколи и бијели украј Саве двори моме брату Змајогњеном Вуку; моје благо мојој старој мајци, нек се рани и ода зла