Употреба речи соколити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Мишар... Лозница... Али беже!... Право веле: Бој не бије свијетло оружје. Већ бој бије срце у јунака. и стаде соколити своје људе... И поможе то. Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... Указаше се први непријтељски редови...

— заори се око њега. У тај мах затутњи земља. Са свију страна повикаше: — Иду Турци!... Чупић оде низа шанац соколити људе. Јаков и Милош чинише то исто.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Неће одјекивати тужно оглашујући нечију смрт, нити ће звонко певати за празнике и светковине. Неће више соколити уморне, храбрити посустале, разгаљивати утучене и смејати се са веселима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности