Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Зеко!... Још ћеш их завитлати у Босну!... И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. — Нема барута!... Да јуришамо!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Црна Горо, гнездо соколова! Да тврде су поносне ти стене, Чеда твоја тврђа него стене, Стена стену гони до небеса, Твоја слава још више
“ Овај бежи, онај за њим струже. Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место
Па зато се момчад узбунила, Разавила соколова крила, Те ка кули Змајевој се крећу, И туце се на рочиште слећу, А отле ће к осталој дружини, Па са њоме крвавој
Раде диван а струка висока, Лица бела, соколова ока: У њега се Цвета тад загледа, Заборави на менека бледа. Красан беше он јунак на свету, Нигда лепшег не виде
Око њега девет је синова, Девет, брате, сиви соколова. Пушком бије, канда и не згађа, Ал' свакоја Турчина погађа. Живо сваки довати и тресне, Па Турчину у срдашце
Ко два бора танка и висока, Танка брка, соколова ока, Та беличка и красна и згодна, Познао си да су браћа родна. На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју главам'
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' је суза од милина, лед самоће растопљен, што је видô са висина соколова српски' сен? Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један нешто учиниш!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је б’јело лице, ка’ цв’јет проћетан; У њу су ти црне очи соколова чина; У њу су ти б’јеле руке града вриједне.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо! а ти да му један нешто учиниш!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Причињава му се да је, као у причи о Баш-Челику, он један од оних моћних царева који нису људи: цар соколова, или орлова, или змајева.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На њима су доламе, преко рамена и као крв црвених кошуља, пребачене, а на калпацима соколова пера. Тешке мотке застава ослоњене им на сјајним узенгијама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
даље да идеш, ја ћy ти за БашЧелика казати: оног истог дана хад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили с њиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један нешто учиниш!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Кад буде нужде, вели, и док се поразговара са поглаварима, послаће у Венецију једну тисућу црногорских соколова. БОШКО: Та брзо поче! БОГДАН: Брзо, бога ми, На нашу грдну несрећу. ВУЈО: Али ни Мљечићи не осташе у дугу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“, таквим и сличним хиперболама описана је турска сила.
3оговићу ништа не казује ни мишљење истакнутог совјетског научника Соколова да је вулгарно–социолошка интерпретација историје фолклора довела до апсурдног закључка да је јуначка поезија
тазбину, у била Крушевца, ђе одскоро царство постануло; а виђе га старац Југ Богдане, и виђе га девет милих шура, соколова девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наруче зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на френђију
Ђе је чадор силног цар-Мурата, усред турског силна таобора, да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“.
Маче војску Богдан Јуже стари с девет сина, девет Југовића, како девет сиви соколова: у сваког је девет иљад' војске, а у Југа дванаест иљада, па се бише и секоше с Турци, седам паша бише и убише; кад
паша бише и убише; кад осмога бити започеше, ал' погибе Богдан Јуже стари, и изгибе девет Југовића, како девет сиви соколова, и њиова сва изгибе војска.
над Косово равно; мртви нађе девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана, и више њи девет бојни копља, на копљима девет соколова, око копља девет добри коња, а поред њи девет љути лава.
Тад завришта девет добри коња, и залаја девет љути лава, и закликта девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и узима девет љути лава, и узима
мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и узима девет љути лава, и узима девет соколова, пак се врати двору бијеломе, Далеко је снае угледале, мало ближе пред њу ишетале: закукало девет удовица, заплакало
девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добри коња, залајало девет љути лава, закликтало девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила.
он узе ту злаћену стрелу, па он мисли, на једно се смисли: „Зашт' да стрељам сивога сокола, кад сам и сам рода соколова? Волим стрељат змију шестокрилу“.