Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Уговор је склопљен. Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу. Иде управо у собу госпође Соколовићке. Лупне, уђе. Госпођа је сама. — Добар дан, милостива, чиним подворење. — Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце?