Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из Срема, из села Товарника, чини ми се, добар јунак и погибе после на Соколу, кад смо на Калкан јуришили). Тај Јован доведе са собом око 30 фрајкора.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шкрипи зуби Ћоровићу Муја, Цичи, брате, кано љута гуја: „Јала, Турци, срамота вас било, Та де ли је, де соколу крило? Нас је двеста, а њи десетина, Де сад 'вако држ'те Каурина.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Тек што вучад за мајком помиле, играјућ се страшне зубе своје већ умију под грлом острити; тек соколу прво перје никне, он не може више мировати, него своје размеће гњијездо, грабећ сламку једну и по једну С њом пут
СВАТ ТУРЧИН Држ, Алија, курвино копиле, Котарке се младе разбјежаше! Срамота је сивоме соколу ћерат дуго јато јаребицах, па за себе не уловит меса. Удри, Тале, твојом дреновачом, под ном пучу ребра кâ ораси!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад ђаволу кажу: соко! А соколу кажу: ђаво! Немој ни ти друкче рећи, Па ће свима бити право. Кад се нађеш с Петром, Павлом, Не разбирај које ј’
Ћипико, Иво - Пауци
Гдје ће сврака соколу нахудити? Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше. — Поквари се народ!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
то соко угледа везирев, врло му се тешко учинило, а наваду лошу научио: отимати ловак од другога; залеће се к Маркову соколу да му отме утву златокрилу; али Марков соко јогуница, као што је и његов господар: он не даде утве златокриле, већ
“ Кад соколу он завио крило, тада скочи Шарцу на рамена, пак поћера преко горе чарне; Шарац иде као горска вила, брзо иде, далеко
листак шемишљиков, а моје ћу лице нагрдити — док покапље крвца од образа, по листу ћу писати јазију, додаћу је сивоме соколу: нека носи стару бабу моме, нека купи сву латинску силу, нек ти хара бијела Жабљака, нек ти враћа жалост за срамоту“.