Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Платон у својеј „Республики” претпочтео је Езопове басне самим Омировим списанијам. Сократ божествени, на смерт осуђен будући, у тамници с овима се је забављао | на стихе њих постављајући.
Вина мени!” Али да ко не рече да ја само за смеј и шалу пишем, приложићу нешто мало како инглески Сократ, то јест Адизон, прекрасно доказује какови сојуз овдешње обикновеније с будуштим имаде блаженством: „Тхе стате оф
Ти њима о добру радиш, а они теби о глави! Пак онда бежи куд га очи воде. Добродјетелни Сократ, о којему је целој Грецији сведоџба делфинскога Аполона позната била: да је „Σωκράτης απάντων των Ελλήνων ο
целој Грецији сведоџба делфинскога Аполона позната била: да је „Σωκράτης απάντων των Ελλήνων ο σοϕώτατος”, то јест: „Сократ од свију Греков премудрејши”, страшан непријатељем отечества у ополченију и војни, страшан истим мучитељем у бедном
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ламбертини (тако је фратар рекао) плаче, што су и Сократ и Марко Аурелије осуђени на пакао. Само зато што су живели пре нашег Спаситеља, Господина нашег Исукрста.
Павле је био зачуђен шта га снађе, и, неук, да све то разуме, а није ни знао ко је Сократ и онај други био, али није питао. Рече само да мора признати да већ давно у црквама није био, нити молитве молио.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Исти покрет. Говор душе с душом, како рече Сократ. 9 Ми смо две жиже у једној елипси Што непознатом телу је путања; Је ли то звезда?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко и[х] [х]рани и ко и[х] одева? Благи промисал оца небеснога!” Ову књигу читајући, премудри Сократ, вечна слава Атине и свега славнога греческога рода и имена, | пре Христова пришествија мученик је био за
Немој рећи да ти нисам казао. Али ништа, с пребијени леђи добити чест да се српски Сократ назовеш, опет много више добијаш. Ја: „Иди ти збогом! Име је Сократово красно и славно!
Неће већ оно, Критоне мој, Сократ бити, но само [х]аљина његова излишња и ни на што непотребна. Закопај је гди [х]оћеш, и предај земљу земљи; закопај је
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
в., за Доситеја, Видаковића, Мушицког. Доситеј је деловао као учитељ разума, "српски Сократ", Европејац. Видаковић је у роману произвео више безначајних епигона.