Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— О њему много се може судити. Чега ради питаш? Ваљда због трговине? — Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему? — Има ли што? — Има нешто.
кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку. Остајем са почитанијем Сима Редић Кад је Љуба сво писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија.
„Кад сам био у Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти. „Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинти. „Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
, с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“. Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.
Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. Седну, па господар Софра започне: — Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора.
— Е, други је свет онда био. Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после
Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати. Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта радиш, Маго? МАГА: Фала богу, браца, здрава сам. дошла сам, ето, да питам нешто сека Соку. МАКСИМ: А шта ћеш је питати. Ако оћеш да те поквари, то уме. МАГА: Е, боже, браца, сека Сока је, ето, добра.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
рано за то, да јој је дете још младо а није ни спремно, а што се тиче момка нема му мане, и тако је она двапут баба Соку испратила, па сад ево и трећи пут дође јој Сока у госте. — Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди!
Њему сиромаху беше много криво, опет је шиљао баба Соку и резултат опет исти. Најзад се и њему то досади, те се обрати на другу страну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У таквој кући, с правом бригом и добром вољом за свакога, а тек за Соку, чинило се понекад и немогућно, али, ето, нарушавала је онај склад, правила и видела немиле сцене, баш Сока, и увек
Но, све у свему, кућа је ипак прилично добро смиривала Соку, или бар добро крила од паланке Сокине испаде и расположења.
Соки нема помоћи док природа не помогне, ако помогне и она. Сока би мучила кућу и са живом својом мајком. Соку, друго нема, Соку треба волети. — Не прима љубав, докторе, сем од онога од кога хоће!
Сока би мучила кућу и са живом својом мајком. Соку, друго нема, Соку треба волети. — Не прима љубав, докторе, сем од онога од кога хоће! — Сви смо такви, госпођо, на тој тачки, сви!
— Сви смо такви, госпођо, на тој тачки, сви! — Страшно је то, докторе. За Соку, онда, велико би добро било да отац њу преживи. — То је тешка реч. Али можете имати право.
„Да ли се он, строго узевши, не удвара Агници? или, како није ни до сада журио, да неће сачекати Соку? Хоће, тако, понекад, матор момак, као видра, да сише крв свима рибама које наиђу.
Одмах брише очи и Јана. Кода, као права маторка, тресе забринуто главом. Она уосталом скоро свако јутро пита Соку како јој је отац, да ли му је боље.
чувај га, Соко, и воли га. — Помирили су се брзо, и некако сви троје, што је опет љутило Соку. Али добро је спавала после буре, и тек сутрадан се опет сетила шамара, и осећала да је цео догађај пече.