Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Каже преосвештенство: »Ви јесте сол земљи: ашче же сол обујает чим осолитсја; нивочтоже будет ктому точију да исипана будет вон и попирајема человјеки.
Каже преосвештенство: »Ви јесте сол земљи: ашче же сол обујает чим осолитсја; нивочтоже будет ктому точију да исипана будет вон и попирајема человјеки.« И право је и казао.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану? Сучи рукаву, кукавицо, па чувај твоја кућа, ако мислиш да имаш леба и сол. ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нареди му, господе боже, да ми ноћас дође, да заједно хљеба и сол вечерамо, а сјутра вјенчанице кошуље кројимо. Ако је прео горе, ево му ножа нека расијече.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Међу совокупитељима већ у овом Објавленију има 32 имена; али ту још нема Теодора Радичевића, „практиканта у сол. и арм.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — Оскудација! Па бре, дете, ја сол три товара полиза’, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје! Бре, бре, бре, бре!
— брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке... — уверава их тетка Доке, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока.
— викну љуТито Мане. — За кога да ти казујем?... — Ете, за чорбаџијске да казујеш... Што бре! Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!... — Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.