Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX
Павле Соларић прича како је једну такву књигу, када му је дошла до руку, бацио у пећ »као анатемисану«. И у таквом стању ствари појам
помиње да је Доситеј Обрадовић признавао да га је Качићев пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива »највећим илирским песмотворцем«, а Вук Караџић признаје да је читање Качићеве збирке било од утицаја на
За своје сувременике и непосредне следбенике он је био велики човек. Павле Соларић га је називао »сербским Сократом« и »чрезвичајним Сербином«; »преславни первопросветитељ славено-сербскаго рода
нове српске просвете и књижевности, »просветоначалник Народа Србскога«, како га је тачно назвао његов ученик Павле Соларић. ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ Рођен у Сенти, у Бачкој, око 1743.
године. ПАВЛЕ СОЛАРИЋ Најмилији ученик Доситеја Обрадовића, последњи међу главним писцима његове школе био је Павле Соларић.
ПАВЛЕ СОЛАРИЋ Најмилији ученик Доситеја Обрадовића, последњи међу главним писцима његове школе био је Павле Соларић. То је први од важнијих српских писаца рођен у Хрватској. Рођен је у Великој Писаници 27. јула 1779.
Усамљен и у беди, умро ,је у Млецима 6. јануара 1821. године. Као и Орфелин, Соларић је радио на више поља. Он је просветитељ и хоће да српска публика место псалтира и часловца добије световно и модерно
Дело је за своје доба било добро, и имало је успеха код српске публике. Соларић се бавио филозофским проблемима, и у томе правцу дао: Улог ума человѣческога (Млеци, 1808), превод дела немачког писца
Г. Цимермана, са опширним предговором у коме Соларић прича о свом животу; Мудролюбацъ индийски (Млеци, 1809), превод чувеног етичког дела лорда Честерфилда које је
Све су то преводи филозофских писаца, или боље рећи рационалистичких практичних моралиста из XВИИИ века. Соларић је све то радио ради »обшче ползе« и из љубави к »многољудном српском роду«.
нисмо данас већ ни у Египту, ни на реках вавилонских...« Поред тих превода Соларић је дао још неколико дела разне садржине: у одломку Иероглνфïку (1810), где је изложио своје некритичне погледе на
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и за Орацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека дубоко замишљени Соларић истражује и доказује, каким су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља,
и за Хорацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека дубоко замишљени Соларић истражује и доказује какијем су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
86 ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ 87 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 91 РУСКА ЗИМА 92 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 100 ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ 101 ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ...
1799. Глигорије Трлајић ПАВЛЕ СОЛАРИЋ ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ Ви велите да је умро Пеца, славни свирац? „И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!
Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће, Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв'јећа. Павле Соларић МИЛОШ И РАДОВАН Ходи, сједи, Радоване, да ти Милош каже Нови случај кога многи све залуду траже.
Ако буде од потребе — тако т' твоје младе! — Милошу ти буд' у помоћ, — је л' да хоћеш, Раде? Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Младен Теб', Милоје, све салеће младеж рад пјесана. Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана.
Павле Соларић КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА У мене је био спретан сандучић од дрена, Но од дрена кедарскога, што воњу изјева.
Павле Соларић ЖЕНИДБА ПО МОДИ Ништа није више смјешно што сви узму људи, Било срамно, било подло, били скверни блуди, Они правду
Павле Соларић ХУДА СРПКИЊА Слушао сам ономадне (да Бог не услиши, Да услишав клеветницу, језика не лиши!) Слушао сам, о Српкиње —
Павле Соларић ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак
Ов'лико сад с пута мога чујте, И гди сам год, возљубљени, ви ми ту здравствујте! Око 1807. Павле Соларић О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ Како ново што поникне, немирни су људи, Ако ли се жена тиче, јошт с' оштрије
Пак ево што серце моје свегда љупко креће: О љубови пјесне нигда остарити неће. Павле Соларић ЛУКА МИЛОВАНОВ НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР Дјечици младој Играт се радој Рад сам да знадем Какву да дадем Лутчицу.
книшки, под наименованијем Плач Сербији”), али ни Шафарик ни, још чудније, П. Соларић (у познатом Каталогу књиг славеносерпских свога Поминка књижеског, Млеци 1810, 69—84) не спомињу је никако; Л.
1762. Само толико рекао је о њој н Павле Соларић, јер је тако и бележи у своме делу Поминак књижески, Млеци 1810, у одељку Каталог книг славено-серпских, 83; тако ју