Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
од јаничара и казао сам да би још даље трпили, но они пописаше све у своје тефтере, ко је био официр, каплар и прост солдат у фрајкору, који су од 1788. у рату аустријском противу Турака војевали, и хоће све да исеку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа! Оправљао га и Лала пудар, који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач, који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. — Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу.
— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. — Дај руку мало. Чамча пружи руку. Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Рако, Маркиша, Перо и Крцун опколише ноћника, који одговори на прекид: — Ја сам солдат! Бјежим у Црну Гору, код владике! Сви спустише орозе на пушкама и пушке објесише о рамена.
— Откуда ти фес на глави, кад си ти ћесарски солдат? — пита поп. Бјегунац промрмља њешто неразумљиво. Крцун кресну и другом, те видјеше на њему излињао грађански капут.
Нећеш срамно погинути, као што си заслужио, него ћеш, под оштрим надзором, служити као солдат-осуђеник дванаест година!“ ...
И опет чу похвалу: — Ко би рекао да је ово онај солдат што с нама бјеше на Бадњи дан у кнеза Драга. Јанко додаде смијући се: — И онај принцип, о коме се толико причало.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Та је ли то истина, забога! СМРДИЋ: Тако ми солдат каже. Но умро нам је војвода. ЗЕЛЕНИКА: Слаба штета кад није родољубац да ваља. Пешта и Будим важнија је за нас вјест.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Може ли код ове да се самеље? — пита пајдаш буразера (бивши Швабин солдат српског добровољца, солунца) и показује му позадружну снашу, праву бикуљу, а овај му спремно одговара: — Може, брацо,
Те чак ни војничка пуста туга не да се исказати ако се камарат не помене. Креће солдат за Оточац, у војни округ на распоред, и јадикује: Ком ћу своју оставити драгу, или брату или камарату?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
КЛИНЧОРБА Дошао солдат баби у кућу и искао да му дâ штогођ да једе, а она му казала да нема ништа у кући за јело. Онда солдат рече: — А ти
Онда солдат рече: — А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу. Баба му то дâ, а он узме тигањ и метне у њега гвозд
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пре неки дан давао се комад Бернарда Шоа: Хероес ет солдат. У њему се спомиње Сливница; тапети су стилизовани патлиџани, Бугари су кавалири, Срби кукавице, српска артиљерија не
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ко си?“ викну сердар. Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници. Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!
„Ко си?“ викну сердар. Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници. Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!“ „А што радиш ти ту?
Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на сламу (како је обичај) и стадоше јести.
простријељати његово пространо чело, улећети у мозак, те подјарити и окупити тињајуће и раштркане мисли домаћинове. Солдат бијаше у чуду, погледао је час њега, час њу, а час оне двије женске, невјесту и дјевојку, које сједијаху подвитијех
Обикло је, ваљда, било да тако чини, у таквим приликама. Солдат се снебио од чуда, па се повуче у нугао и покри кабаницом по глави.
Вјетар суну кроз отворена врата и пови пламеном, те осташе у невиђелици. Солдат се још боље приби у нугао. „Ха, Милице, луч ужди!
Дижи се, братко, дижи. Ходи, сједи да пијеш!“ рече Ивана љубазно, повукавши га за кабаницу. „Та то је солдат!“ рекоше у глас она четворица, пошто се Јан примаче и поздрави.
„Та то је солдат!“ рекоше у глас она четворица, пошто се Јан примаче и поздрави. „Е па солдат, ускок, наш брат Црногорац посад, ускок Јанко!“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео. Дадоше му да пије.
А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!“ рече Радоје, показујућ јаку Јанову, на којој блисташе по једна звјездица са сваке стране. Заокупише га питањима.
“ запита га Владика, пошто се Пејо ижљубио бјеше са свима и казао у кратко рашта је задоцнио. „Ваистину, солдат неки, ускок!“ Пејо им повиједи све оно што знасмо о Јану, па додаде: „Те дивно момче, Господару.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ови солдат учини ме сутрадан познати се с једним поштеним човеком [Х]ерцеговцем, именем Антонијем, који у граду имађаше два своја
Поподне дође мој солдат. Кажем му што ми се случило с домаћином. Вели ми он: „Ако ниси рад за ови месец заштедити три или четири цекина, можеш
А кад ли ти га почне мој солдат муштрати, гречески с њим говорећи, смете се онај, па руке к себи; за љубов божју моли да не пођем тужити се игуменији.
Сваки не само поштен официр, него и најпоследњи солдат овако ваља да мисли ако жели да је свога званија достојан. А то што је њима поштено, зашто и нами не би било?
соболезновати создати — начинити соизволити — пристати сојуз — савез, веза скровиште — скровиште, остава, ризница солдат — војник соопштити — доставити соопштник — достављач соответствованије — узајамно одговарање соседатељ — друг при
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Др Војислав Ђурић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА Садржај БЕКСТВО ОД СМРТИ 2 СОЛДАТ И СМРТ 8 БЕСМРТНИ СТАРАЦ 11 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 15 ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 28 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ
После тога мораде се Петар предати смрти и умре. Девојка га лепо сахрани, и жалила је много година за њиме. СОЛДАТ И СМРТ Био тако један солдат, па је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити га је бог хтио у рај ни
Девојка га лепо сахрани, и жалила је много година за њиме. СОЛДАТ И СМРТ Био тако један солдат, па је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити га је бог хтио у рај ни у пакао метнути, него га
Он ју пита куда ће, а она му рече: — Идем питати бога шта бих сад радила. А солдат јој рече: — Ти не мореш тамо, него остани овдје, а ја идем питати, јер је бог мене за то овдје и поставио да ти не
А бог рече: — Нека мори малу дјецу. Солдат закала па ван, а кад изиђе, пита га смрт шта је рекао бог, а он рече: — Рекао ти је да идеш на оно највеће брдо па да
Кад је све раскопала, иде опет богу питати шта ће сад радити. Она дође горе, а солдат је опет устави, па је упита куда ће.
Она дође горе, а солдат је опет устави, па је упита куда ће. Она рече да иде питати шта ће сад, а солдат јој каже: — Ја идем, — па отиде, а бог га пита: — Што си дошао? Он рече: — Ево смрт пита шта ће сад радити.
година и она сав камен санијела на једну хрпу, закала па опет дође к богу питати што ће сад, а кад дође горе, види је солдат, а она кома путем плете од велике мршавости.
Али јој солдат опет не даде, него отиде сам, па каже: — Ево је дошла опет смрт, па пита шта ће сад радити. Бог рече: — Нека сад
Бог рече: — Нека сад мори старе људе. Он изиђе ван, а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала, лијепо ситно стучеш, да ти ниједан крупни не остане.
Кад је сав стукла, ал̓ она начинила се као кукац, згрчила се, једва иде, па пође опет горе да пита шта ће сад. Солдат хтједе да је устави, али се она не даде уставити. него утече унутра, а он остане вани.
— Какав камен? пита је бог. А она рече: — Кад сам дошла најпрви пут, пошла сам да те питам шта ћу радити, а солдат ми није дао yићи, него ми рече да си ти њега овдје поставио да само он к теби улази, а ја не, па те је он отишао
Ћипико, Иво - Пауци
— Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. . —Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет... —говори Смиљана својим сувим, тихим гласом.