Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Натоваримо опет нашу богажњу и дођемо у Каменец Подолски. Велики кнез Константин егзерцира солдате на плацу. Ми сиђемо с кола, чекамо и гледамо како егзерцира, а све жестоко виче.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нег’ ил, њу, ил’ никоју! И кажем им: ако ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми! — А шта они онда? — Е, п’онда су морали да малко попусте.
Матавуљ, Симо - УСКОК
граја утоли, слободнији грађани потекоше ка црногорским вратима, гдје кроз маглу видјеше на бедему збијене и уврстане солдате. У исти мах чуше њима добро познати громки глас пуковника Кнајста, који је њекога грдио.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Право пиши момке у солдате! Гђе је један, не уцвили мајке, Гђе су по два, не растави браће, Гђе су по три, узми по једнога!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Откуда сте ви?“ запита га талијански. „Из Ческе.“ „Зашто бјежите?“ „Зато што ме силом турише у солдате.“ „Ама, ви сте официр!“ „То ме је ишло по роду и васпитању, Господару!“ То им је био сав разговор.
диже се полако, па ставивши руку на раме Јану, рече главарима: „Црногорци, још сам вас једном заклео да прихваћате солдате бјегунце као браћу, јер с невоље к нама се утичу. А сад потврђујем то, и још вас једном заклињем да одржите моју вољу!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
по различни пазари, гледајући свакојаке људе и њи[х]ова упражњенија, чујући многе у Тамишвару да говоре немачки, и солдате Талијанце — талијански, почела се рађати у мени жеља к[а]ко би[х] могао ова два језика научити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате. Кењо поблиједи. — У солдате, разумиш ли — настави Бакоња — јер је стриц највише на тебе киван.
Кењо поблиједи. — У солдате, разумиш ли — настави Бакоња — јер је стриц највише на тебе киван. Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Препô се Исаија, замислио се, док се нешто не дошјети: — Да зовнемо, вели, капетана и солдате с Кадине Воде да нас бране? — Тешко оном кога други брани! — дочека' га ја кô из свог штуца; састави' ватру у ватру.
Ћипико, Иво - Пауци
Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... — Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит'?! — избаци онако утаман своју стари Анте.
— А што вели стари Анте? — Али не знате? Стари је Анте у пржуну. Јема извршити шест мисеци. А син му је запао у солдате. Поћи ће на јесен. — Дакле, то је сигурно? — Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.