Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако! Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну
Ћипико, Иво - Пауци
” — говори. — Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. — Нисам, трпија сам. А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ', око оне ситне робе. — А земље си питио? — Пустио!
А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо... Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија