Употреба речи соли у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он метуо једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Умре дете и закопају га пред кућом. По довољном времену изнесе земљеделац пред змијино обиталиште хлеба и соли, и почне звати змију да се помире; но не знам чињаше ли то с добрим или с злим намјеренијем.

Света је реч наших старих: „Спомени се хлеба и соли!” Премудро Греци совјетују „Мίσει ως ϕιλήσων: Мрзи као да ћеш опет љубити.

Ово ко год с зрнцем соли памети расуждава, види да својим јестественим правим путем иде, и да нипошто не може иначе бити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа. ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре.

Ничег у подруму, ничег на тавану! Ничег ни на тезги, ни на ваги! Ни сребра ни злата, ни брашна ни соли, ничег нисмо нашли, а душеке, а јастуке, а перине, а сена, све смо бајонетима изболи!

Доћи ће време без хлеба и соли, кад ћемо по гробљима коприву сејати, доћи ће време кад ћемо се голи корењем хранити, пепелом грејати.

Зар је наша нада у Господа мања од наде рибара у црва? Колико вреди наша тврда вера? Литар уља? Кило соли? Товар дрва? Да ли ће нам ова друга вера трајати дуже него она прва? ТАМНИ ВИЛАЈЕТ У шта су нас ово утерали?

А долази дуга и јака зима! Не бојте се, браћо, хладне зиме, него се бојте, браћо, неслане соли! Засветлеће жишка у пепелу, намаћи ће се вунена петла на иглу, забелеће се гуске у рукавцу, освануће на трпези

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

На то му алај-бег рече: „Ја сам ти казао и с моје душе скидам, а доста смо ̓̓леба и соли заједно појели!” (Баш сам ово све слушао, кад моме оцу говори.

не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге дају и сиротињи помажу и проче и проче.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Знам, знам... Него шта си то накуповао? — Опанака, соли и још штошта. — Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?

— Опанака, соли и још штошта. — Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те? — Туцнемо је мало па онда. — А опанке кад идете у цркву? — Ја, кад идемо у цркву.

— Баш штета, господине. Онако велика глава... Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче... Као да ја не знам да је он то пијан одломио... Нагрдио онаку главу!

Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено. Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука, неколико печених кромпира, танку погачицу, заструг межганика, па и чутурицу, говорећи: — Е, гле ти Душанке!

плота олепљеног блатом и покривена сламом крндељ — скраћена пушка крутуљав — подебео крушац — велики грумен камене соли кубура — брига; врста пиштоља кубурити — оскудевати кулача — врста колибе од дрвета кумаш — врста свилене светле

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. Окретоше шале и приче.

— Шта ћеш?... Ваљда му је тако суђено!... А, богами, жао ми га је као рођеног брата!... Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... И тако је ишла реч час о једном час о другом.

може ти се, а ја идем! — Ти нећеш ићи! — Ко ми то брани? — Твоја заклетва... Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. — Али... — Он је знао шта је заповедио. Ти само можеш покварити сав посао!...

Збогом, харамбашо!,.. Хвала ти на очинској пажњи!... Хвала ти на хлебу и соли!... Али... ја не мислим тако!... Овде си ти старешина. Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана: унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаље и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима, и бардак сирћета и грдно

Африка

Ђула пешачи сто километара да купи прегршт соли, или каквог чаробног праха, и пешачи других сто километара да би то заменио за какву лековиту траву.

био добио најгоре делове тела, да су са собом имали и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца) као и једнога дечка који је донео воде и ложио огањ.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Можда се последњи пут, каже, разговарају, као браћа, а нема места за дуга брбљања. Нико њему не треба да соли памет, о несрећи која га је стигла. Није ни пре имао среће и зна шта је несрећа.

То је проклета женшчина. Опасна. Шевич је пратио Исаковича и пребацивао му да не пуца, а соли памет другима. Прича, а даје мало доказа. Шта хоће он у Кијеву? Куда циља?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

: право на вађење соли, продају дувана и др.) регула (лат. регула) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ту се такође врши и оваква врста пробе: „Дође комшика трудној жени и неприметно јој метне мало соли на главу и пази за шта ће се пре трудна жена ухватити, да ли за уста или за нос.

“³⁶ У крушевачком крају муж метне својој трудној жени мало соли под јастук, па ујутру пази које ће име прво споменути: ако спомене мушко име, родиће сина, а ако женско, родиће кћер.

купање у Бољевцу поред „водице“ стављају се још и сребрна пара (да би дете било чисто као сребро), трава тресеча, мало соли и пепела (да се дете не би оједало) и вина (да би дете било здраво и јако).

На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде

У Ресави се, поред погаче, соли и пића ставе и три ките цвећа, а поред детета целе ноћи „дежура“ бабица.¹³⁹ Уколико су суђенице задовољније овим

Ако жена нема довољно млека, она обнесе око стоке мало соли и траве повратича, па затим то измеша у неком јелу и поједе говорећи: „Једем јело лавски, млеко иде кравски!

“¹³ Неке породиље све до крштења детета узимају помало соли, како им млеко не би пресушило. У ђевђелијској кази, а и у другим местима, породиљи се саветује да једе црног лука па

(да не плаче), јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са четири листа (за срећу), огледало (од море), оман и одољен (од вила) итд.

То су најчешће: белутак, бели лук, тамјан, сребрни новчић, зрно соли, мрвица хлеба, врх бритве, коренчићи од здравца, одољена итд.

„Хлеб и со значе срећу — да у своме животу дете никада не остане без хлеба и соли.“⁷ Битни елементи стрижбе су свуда исти, само су варијације локалне.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Наручио сам »Блоодy Марy«, коктел од вотке и томато-ђуса, коме се додаје још малчице соли и бибера. Помислих: боље да их обојицу држим у чаши него да они мене држе у шаци.

и дували у врелу пару, која се дизала из располућеног плода земље и ватре на чијој су се кори цаклили кристали спечене соли.

Исецкала ситно црпи лук. Потопила кришку хлеба у хладну воду. Разбила једно јаје, додала першуна, соли и бибера. Измуљала све то у равномерну масу и помислила на маму, која те је научила да правиш фаширане шницле.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Носила је: два велика мијеха далматинског вина, мјешчић бокељске ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна, јер сав новац што кнез узе за товно јуне,

— Уђи, господине — рече кнез. — Дом је божји и твој. Што имамо, дијелићемо! Хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави, која се подијелити не може! На сред простране сухоте пламаше велика ватра.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

дечји песник пародира у другом правцу; циљ му је други. Дечја песма додаје неопходно зрнце соли каквом претераном заносу поправља неразумно повишену ноту, уразумљује оно што је у било ком смислу превршило меру

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Вала, мајко, да још имаш мало соли, не би лоше било. — Немам, синко, дина ми. Читавог прољећа нисам видила зрнце соли.

— Вала, мајко, да још имаш мало соли, не би лоше било. — Немам, синко, дина ми. Читавог прољећа нисам видила зрнце соли.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Приставити два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру, главицу црног лука, мало соли и бибера. Два жуманцета и лонче кисела млека. А одабрати лепе комаде телетине! Па насећи два-три кромпира!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда он помисли да пође тражити очи свога доброг господара. Остави овце па узме торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па пође по трагу како је чуо од веселога газде свога, а никоме не казује шта ће и куда ће.

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.

Утом наиђе један кириџија из Бањана, који бијаше дошао у Дуоровник да купи соли. Кириџија господи назове бога и упита их што се инаде.

— Ти кириџија, ајде код нашега кнеза да те упише у књигу: нека ти иде од Дубровника док си жив сваке године два кабла соли.

Кмет оде кући весело. БИСТРА БРАЋА Два Пазариштана отишли у Карлобаг, по со, па кад су натоварили соли, хајде да се мало проходају по граду.

узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли и баба му да, те је посоли; кад вода узаври, а он заиште мало брашна; баба му да и то само да види од чуда каква ће то

Пошто наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уљезе звекну се шаком по глави, пак узевши соли баци у пињату говорећи: „Ех, мога ископања!

Н. Херцеговац (Стево Б. Зимоњић) и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 140, под насловом „Два кабла соли“. 59. МУДРАЦ И СЕЉАК: Забележио Вук Врчевић. Објављена у издању Српског ученог друшва, 1868. 60.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

пламен је сишао мислен Тај пламен хваљен и васељен Расподела (у Богородици Љевишкој) Један кабао вина и кабао пун соли раздели кад је месечина и кабао млека свакога јутра подај находима и спреми по кабао свакојаке хране онима на путу што

хајдуке видевши ноћни призор Шумадије битке целоноћне на Букуљи гневни сабор и бесне свађе братске неко тражи на зајам соли со која мисли со која боли и деца дижу бивољу главу у небеса крене удар по читавој крајини прво један па други и мртви

сламу по пољима моравским и певају свепреболни па добро нам дошли рекло је рашко племе узмите нашег хлеба и опште соли.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Европа је тада већ четрдесет година била у миру. Свратио сам, на једном излету, у један рудник соли, у Карпатима, и то је оставило у мени свест да има нечег фантастичног на свету, што је мени непознато.

Мене је једном, давно, претукла бура пред Првићем, и горчина соли, која ме је давила, јавља ми се у устима чим се сетим мора. Сишао сам у залив, најмио рибара и изјадрио на море.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Тако се ту на сто скупи пуно новости и ми почињемо да их месимо. Један дода соли, други бибер, трећи долије мало воде, четврти поспе још мало брашна да буде гушће, па кад се растанемо, а оно видиш:

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. Сви се разиђоше, а Сретен пре свију. Отишао је раније да опише тај догађај.

Волео је да зазјава. Мало је радио. Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити. Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Један литар морске воде у Атлантском океану садржи 37,0739 грама разних соли, од које количине 27,3730 грама долази на сам натријум-хлорид, а 3,3730 грама на магнезијум-хлорид.

Из тога се рачуном налази да један литар морске воде има тежину од 1035,0639 грама. Процентне количине поменутих соли одређују салинитет воде. Морски организми су осетљиви и према најмањим променама салинитета.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Стана хитро скочи да му нађе торбу. Затијем диже из угла и исправи ниску, округлу трпезу, на коју постави погачу, соли, ожице; наточи из неке дижвице мало вина у лончић, који пристави. „Хоћете ли сад вечерати?“ запита она.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Приповиједају како је некаква ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи говорити: „Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти,

„Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти, а да падне онај крушац соли с тавана и да убије мога сина Јована, што би онда мајка кукавица?“ Па онда удри у плач и у тужњаву иза гласа.

Грличица грче... Грличица грче, Петар коња трче. Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми

Грличица грче, Петар коња трче. Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је

(Дим, магла, облак, пара) 430 — Што је мање од макова зрна, а теже је од товара соли? (Варница) 431 — Што сву росу попије, а сав снег поједе и облак развије?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

62. Млин меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно меље. 63. Мотовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало. 64. Мртво живо из шуме вуче. 65. На царевићу без узла кошуља. 66. Навр пласта шака шаша. 67.

Чобани кад зову жене, да понесу музлице, да музу овце. 42. Огњило и кремен, и варница и труд. 43. Калуђер тражи соли. 44. Сврака на крмачи. 45. Каиш на нози. 46, 47. Сунце. 48. Кревет, врата и дирек више врата. 49. Плуг. 50. Пиле.

Ево има у мојој плетивачи нешто соли што је претекло кад сам мрсила овце, мислим да ће вам свима бити доста.”” И тако онђе погодивши се с њоме, она скине с

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, ни по што не ће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.

да се ни у уста узети не може, па онда оставши сам | у кући, завуче обје руке у сланицу и заграби пуне прегршти соли. Сланица је била од дрвета и имала округлу јаму, на коју се со унутра сипала и напоље вадила.

На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, ни по што није могао напоље извући, и тако мучећи се око тога и натежући, руке подбуну да најпослије ни једне ни

“ По што наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уљезе, звекну се шаком по глави, пак узевши соли баци у пињату говорећи: „Ех мога ископања!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

је к мени и пише ми, молећи ме, да му допустим просити милостињу по Банату, заклињући се да другда нејма за што купити соли; јавља ми да зида једну качару и моли ме саборно да ја будем качари ктитор, јер им стоје бурад и каце напољу.

Кућа црковна има за школу. Тако ми [х]ле6а и соли, што смо заједно јели, хоћемо стајати онде како паше!” „Добро“, речем му, „док сте ви двојица онде.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

усана, то је било очево лице, трзај судбинске примирености која је избила из оца кад му је, једном рекао: „Ти си со соли земљине и најбоље што ми је дао Бог, хвала му.

Букурешта, једне вечери кад је свет изгледао померен од хуке мећаве, случајно је чуо да ту, у близини, има мајдан соли чији је власник, румунски барон, у великој потреби за новцем. Порука га је, дакле, сачекала.

а у трећи очараног добротом на лицу тог чудака у турским хаљинама, откупио је, више него повољно, три милиона ока соли.

Кад је, касније, куповао имања у Влашкој, откупио је, кажу, и мајдан соли од онога барона. Око тих имања у Влашкој откриле су се несагласности које ће Анастасијевић имати да плати.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Демокритос оде у своју кућу и донесе оданде један земљани ћуп, напуњен водом, и један дрвени чанак пун чисте соли.

Ево погледај!“ Он узе прегршт соли, сасу је у воду и размути је једним штапићем. За кратко време од соли се не виде ништа више. „Где је нестала со?

Ево погледај!“ Он узе прегршт соли, сасу је у воду и размути је једним штапићем. За кратко време од соли се не виде ништа више. „Где је нестала со?“, упита он Хипократа. „Растворила се у води“. „Да, тако се то вели.

Ти атоми су, као што ти је пример са овом соли доказао, неуништиви. Ти атоми постају тек својим нагомилавањем видљиви у разним облицима у којима се материја указује

„Шта је то, милостива госпођо?“ „Сабирање индиректних пореза, тј. таквих који оптерећавају продају дувана, соли и вина, а и увоз робе преко царинске границе, поверено је, у виду закупа, нарочитом финансиском друштву.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Кад она: „Немој“, каже, „болан да квариш ручак. А ја ти подвикнем: „Шта, жена да ми соли памет? Ко је газда у овој кућу?“ Па си ућутим, и месец дана, нећеш ми верујеш, не говорим с њом.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију.

На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.

Ја то не знам, а не знају ни моји сватови. — То је калуђер прошао, провео мазгу и на њој крупице соли. Калуђери рода немају, мазге се не плоде, а со нико не сеје.

Валај те нећу данас мучити орањем; ма, да нијеси узалуду долазио и да ти не буде арам што ћеш код мене јутрос хљеба и соли појести, да ну преброј колико је на томе моме хату длака у репу, јер би рад знати.

ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У МОСТАР Дошао некакав сељак на пазар у Сарајево, па пошто је продао нешто мало вуне, отиде у један дућан да

МОСТАР Дошао некакав сељак на пазар у Сарајево, па пошто је продао нешто мало вуне, отиде у један дућан да купи оку соли, те упита дућанџију: — Пошто подаваш оку соли? — Као и свакоме, — одговори му — по тридесет пара оку.

па пошто је продао нешто мало вуне, отиде у један дућан да купи оку соли, те упита дућанџију: — Пошто подаваш оку соли? — Као и свакоме, — одговори му — по тридесет пара оку.

— А ти ајде у Мостар, — одговори му дучанџија. Сељак, за инад онога дучанџије, врати се кући без соли, па сјутридан осамари коња, узјаше, те право у Мостар и купи оку соли.

за инад онога дучанџије, врати се кући без соли, па сјутридан осамари коња, узјаше, те право у Мостар и купи оку соли. Кад се пети дан вратио кући, упита га жена: — Ђе си био, болан, оволико дана?

Кад се пети дан вратио кући, упита га жена: — Ђе си био, болан, оволико дана? — У Мостар сам ходио да купим оку соли за инад циганског дућанџије Сарајевца, који хоћаше да ми залукави пет пара.

Пошто наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уљезе, звекну се шаком по глави, пак узевши соли баци у пињату говорећи: „Ех, мога ископања!

Кад се вода угрије а он заиште од бабе мало соли, и баба му да, те је посоли. Кад вода узаври, а он заиште мало брапна: баба му да и то: само да види од чуда како ће

Ћипико, Иво - Приповетке

Дангуба баци два зрна соли на рибу и метне је на жеравицу. Махом осјети се мирис што јаче цјећа на морску свјежину, и он, одложивши лулу, залаже

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Растка Петровића посебно је значајно повезивање вучице и мајке земље зато што ће, много доцније, Васко Попа у Вучјој соли (1975) управо ту везу широко развити и докраја је песнички уобличити.

уграђивао у свој модел културе, Попа готово на демонстративан начин обнавља у Усправној земљи, Споредном небу и Вучјој соли.

на градској улици и у пролазу чујемо, а у оним „великим зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена, огледа се ово „мало зелено дрво“ из

из језичког и фолклорног памћења, идући све до ране контаминације паганства и хришћанства, да би на крају, у Вучјој соли, доспео до остатка прасловенског мита.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ђула пешачи сто километара да купи прегршт соли, или каквог чаробног праха, и пешачи других сто километара да би то заменио за какву лековиту траву.

био добио најгоре делове тела, да су са собом имали и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца) као и једнога дечка који је донео воде и ложио огањ.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војници се расули по равници, полегали и пуцају. Са онога брда циче пушке, а митраљез као да штепује, па само соли око нас. Неко кука. Један испред мене лежи иа леђима и крв му куља из уста, а он немоћно забада прсте у песак.

Пред трећом четом угледах Бугаре. Цикнуле су пушке, бомбе, а наш митраљез поче да соли. Бугари падају, али још увек куљају, дерући се из свег гласа.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана — јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици. Лујо се поноси.

— тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима. — Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити. Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Вићи.) Дедер да га чујемо, шта каже противу затвора? ВИЋА (чита): „У једну чашу вруће воде метни кашику горке соли, раствори то, испиј и шетај мало затим”. КАПЕТАН (разочаран): Па ово је оно... због стомака...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне. И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са

док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.

У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже. Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна. А по чаршији као обично.

Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу. Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала. Он седе.

Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Девојке га те вечери, заједно са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли, мећу под јастук и заклињу: »Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен!

Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нека ми изађе на сан!« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139,

Или: узме парче воштане свеће, мало соли, јечма или зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу

Уочи младог уторника врачара однесе под какав г. у пољу малу погачицу, вина, воде, соли, цвећа, коњску потковицу и клинац, и заклиње демоне на г.

, па се испод ње закопа мало краваја и соли, и каже јој се: »Ја теби дајем со и хлеб, а ти мени млеко и сир« (СЕ3, 14, 1909, 57).

Људи се обично, и здрави и болесни, купају у води у којој је о. потопљен (СЕЗ, 17, 533; 536); стоци се даје у соли (СЕЗ, 17, 582; Софрић, 171). О. изазива рашћење косе (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 290). »Од одољена коса до колена«, посл.

га ушивају и у амајлије (источна и централна Србија, Караџић, 4, 196 идд); коњима се ушива у ам, а стоци се даје у соли (Беговић, 246). »Да није траве омана, не би могла мајка од урока одбранити сина« (народна пословица, ГЗМ, 1. с.

(СЕЗ, 19, 186). Ко се први пут усељава у своју нову кућу, поред хлеба и соли уноси и венац п. (иб., 276). Понекад је при лечењу болесника (в.

сталне изразе какви су »вино и п.« нпр. Вук, Пјесме, ИИ, 1, 48, 70, и Посл., 6167: »Тако ми соли и хљеба«). П. је, пре свега, основна и неизоставна жртва у мртвачком култу и култу предака.

Исто тако три зрна пшенице — поред соли, »змајотресине« (лискун са Авале) и зрна кукуруза — мећу се у амајлију против заразних болести (ТРЂ, Амајлија,

л. и од ње одвоји дванаест љусака, и свака од њих намени на један месец у години; онда се у сваку љуску метне мало соли, и идућега јутра која љуска буде сува, биће и одговарајући месец такав; ако буде влажна, биће такав и дотични месец

Сок од ц. л. капље се у уво, код увобоље (СЕЗ, 13, 345); врелом водом, у коју је метнуто љуски од ц. л., синапа и соли, треба се напарити од назеба (СЕЗ, 40, 239); човека кога је ударила капља треба ц. л. истрљати (СЕЗ, 40, 244).

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ларенси у Константинопољу, Малверији у Солуну, близанцима у Новом Брду, а осталој деци у татарским земљама, Угарској, Соли и где све не, ни имена изгледа није знао.

При оваквој врућини и у најдубљим подрумима месо пропадне за два дана. Немамо довољно соли да бисмо га усолили, немамо ни дрва да бисмо га осушили.

То ће им трајати три дана, ако приштеде, чак и пет. Затим сам украо из оставе три велика крушца соли. У шуми ипак могу наћи довољно хране: дивљачи, плодова шумског воћа, печурака, у рекама има доста рибе. Али соли не.

У шуми ипак могу наћи довољно хране: дивљачи, плодова шумског воћа, печурака, у рекама има доста рибе. Али соли не. Ставио сам им неколико клупчади конца, опуте и канапа да би могли правити замке за лов и по велики нож са дршком и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

сви покушаји који су дотле чињени да се из дебљине наслага, наноса река или из дубине њихове ерозије, из количине соли, садржане у морима, одреде времена минулих догађаја на Земљиној површини, нису били друго до нагађања која нису

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

У моје невине забаве спадало је и то, на пример, да се увлачим у кујну кад тамо никога нема и да бацим пет-шест шака соли у оно јело које ја не волим, а затим, за ручком, да уживам у изразима лица кад окусе пресољено јело.

цело после подне стрпљиво шарала, па — пошто сам још и прстом направио четири рупе у торти, пошто сам сручио пола киле соли у сладолед, пошто сам сипао сирће у већ скувану кафу и пошто сам петролеумом из лампе залио салату — вратио сам се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

он даде сину Иванову грдну земљу Скадар на Бојани, а у коме никад ништа нема, но се легу жабе и биволи, и имаше соли суторине. Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЈЕЗЕКИЉЕВО 171 ЈЕРУСАЛИМСКА ИЛИЏА 172 ШЕТЊА У СУБОТУ 173 ЈУДИНО ГРОБЉЕ 174 МРТВИ ГРАД 175 ИНДИКТ СЕПТЕМБРА 176 СЕЈАЊЕ СОЛИ 177 КЋИ ИПОДИЈАДИХА 178 О ТИРАНИМА 179 КОДРУСОВ ЖИВОТ 180 АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ ЈЕЛЕН 181 КОКОШ СА ЗЛАТНИМ ЈАЈИМА 182 МУДРИ

И ради тога је индиктион држао се за петнаест година и пак од првога се започинало. СЕЈАЊЕ СОЛИ Уздајући им се на своју силу, одметнуше се од римске владе.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари. Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности