Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Али Турчин главе не обраћа, Већ се поља унапредак лаћа. Бежи Турчин, гони га Милета, Ха да стигне Солимана клета, Обрте се Турчин изненада, Па ми пушку ту малу спопада, Па Милети у прси је пали, Ал' га с коња не може да
низ равну пољану, А гледа га Србин низ шешану, А шешана бржа је од ата, Погодила Туре посред врата; Зрно пусто Солимана закла, Рука српска са света га смакла. Ох, да видиш турске веље јаде, Када њима серашћеру паде!